Држава отежава рад Фонда

Како се обезбеђују и улажу средства која из српског расејања стижу Фонду дијаспоре у Београду

У подизању, од стране НАТО, порушеног моста Варадинска дуга у Новом Саду учествопвао је Фонд дијаспора за матицу. Да је у Србији било више разумевања и подршке активистима Фонда, који углавном раде волонтерски, домети у њиховом раду били би далеко значајнији и видљивији широм Србије

Свеколико српско расејање чије дознаке у Отаџбину, на годишњем нивоу, износе око 5 милијарди долара и представљају више него збир свих девизних прилива по основу „повољних кредита“, донација и инвестиција из иностранства, заслужује коректнији однос матичне државе Срба. Шта српско расејање чини да помогне Отаџбини и њеном окружењу, с једне стране, а шта је најблаже речено мањкавост власти у Србији, с друге стране- најбоље показује Извештај о раду Фонда дијаспоре за матицу у протекле три године који објављујемо. Извештај објављујемо у целости и због тога што се о раду Фонда дијаспора за матицу у јавности Србије мало зна, што говори, како је истакао Живадин Јовановић, "о односу кључних медија, али и о томе у којој су мери  под цензуром". Поставља се питање, зашто јавни сервис какав је РТС није објавио ни једну информацију o донацијама Фонда дијаспоре; да ли зато што је донација мале вредности? Или зато, што је помоћ дијаспоре преко Фонда мање вредна од донација појединих естрадних звезда? По којим критеријумима ради сервис плаћен средствима грађана Србије? Разуме се, неће Фонд мање радити зато што нема публицитета његовим активностима, али је питање односа према хуманитарном раду и према дијаспори, у пракси, не у вербалном заклињању”.

Извештај Живадина Јовановића, извршног директора Фонда дијаспора за матицу кој и је предочен на седници Скупштине у Београду,  9. јуна 2012. године једногласно је Скупштина прихватила као свој документ. Документ о којем је реч садржи и оквирни програм будућег рада Фонда.

Фонд дијаспора за матицу основан је пре 13 година на иницијативу српског расејања ради пружања организоване помоћи матици у обнови свега што је порушено током агресије НАТО. У раду Фонда издвајају се три временска раздобља; прво, које је трајало две године, 1999. и 2000., друго од 2001. до 2008. и треће од 2009. до данас. У току протекле три године Фонд је у разне хуманитарне и културно-духовне пројекте уложио око 600.000 евра не дирајући главницу која је у истом периоду увећана.

У току прве две године, средствима Фонда дијаспора за матицу, од значајнијих објеката, изграђени су мостови преко Велике Мораве, код Варварина, за који су средства у износу од 1,48 милиона швајцарских франака обезбедили Срби из Швајцарске, мост преко Западне Мораве, код Крушевца, у који је уложено 230,000 швајцарских франака , Мост „Варадинска дуга“ преко Дунава, код Новог Сада, у који је уложено 1 милион ДМ (за челичну конструкцију), реконструисано је око 100 к илометара путева разних категорија у Поморављу и Шумадији. У изградњу порушеног породилишта болнице „Драгиша Мишовић“ уложено је 185.730 швајцарских франака . Улагано је и у санирање много других објеката. О свему томе објављена је документација у књизи „Мостови“ чије је штампање финансирао господин Др Милоје Милићевић, из Берлина (Издавач Београдски Форум за свет равноправних, Београд, 2002.). Почетком 2001. године сва преостала средства Фонда, од преко 6 милиона ДМ су арбитрарно блокирана, а да Управу Фонда о разлозима нико није званично обавестио. Од тада почиње тешка борба да се средства Фонда врате Управи како би се наставиле активности у складу са Статутом и законима. Та борба укључује два судска поступка, стално обраћање надлежним органима и јавна иступања попут конференција за штампу, саопштења, интервјуа. О томе шата је све предузимано, ко је како поступао и односио се према захтевима Управе, објављена је друга књига „Уједињени за опстанак српства“, позната као „Мостови II” (Београдски форум за свет равноправних, Београд, 2007.). Обе књиге у тиражу од 2.000 примерака финансирао је личним средствима Др Милоје Милићевић, из Берлина. Борби за враћање блокираних средстава дали су допринос сви чланови Управе Фонда, али и други чланови Фонда, многе друге значајне јавне личности, културни и јавни радници из расејања и матице. Поменимо међу њима проф. Драгана Недељковића, академика Зорана Константиновића, академика Михајла Марковића, адвоката Тому Филу и многе друге. Овом приликом, са изузетним поштовањем, желимо да подсетимо да је покојна Борка Вучић дала незамељиви допринос укупним напорима да се неправда исправи и средства врате Фонду. Коначно, Влада господина Мирка Цветковића, вратила је главницу преосталих средстава Фонда дијаспора за матицу септембра 2008. године. Не умањујући позитивни парктични и политички значај ове одлуке, морамо констатовати да су средства која су била депонована у девизама а враћена у динарима, и то у време рапидног пада вредности динара, и да није плаћена камата за осмогодишње задржавање средстава. Тиме је Фонду и његовим хуманитарним активностима нанета велика штета.

Током 2009., 2010. и 2011. године Фонд је постерпно обнављао своје хуманитарне активности.

250.000 евра за Краљевo и Аранђеловaц

Највећу појединачну инвестицију Фонда дијаспора за матицу у овој, трећој етапи представља помоћ грађанима Краљева од 150.000 евра, за отклањање последица земљотреса. Помоћ је исплаћена у три рате, а последњу рату је градоначелнику Краљева уручила делегација Управе Фонда коју су чинили представници српског расејања из Швајцарске (Љиљана Пантић Скарамела), Канаде (Михајло Мајк Милићевић), Шведске (Гојко Слијепчевић) и Велике Британије (Станислав Гашпаровски). Ово је уједно била највећа појединачна донација грађанима Краљева у периоду после земљотреса. О томе се, нажалост, мало зна у јавности Србије и расејања што говори о односу кључних медија, али и о томе у којој су мери под цензуром. Поставља се питање, зашто јавни сервис какав је РТС није објавио ни једну информацију о овој, као ни о другим донацијама Фонда дијаспоре; да ли зато што је донација мале вредности? Или зато, што је помоћ дијаспоре преко Фонда мање вредна од донација појединих естрадних звезда? По којим критеријумима ради сервис плаћен средствима грађана Србије? Разуме се, неће Фонд мање радити зато што нема публицитета његовим активностима, али је питање односа према хуманитарном раду и према дијаспори, у пракси, не у вербалном заклињању.

Друго велико улагање Фонда је помоћ од 100.000 евра, за изградњу Дијагностичко – пријемног центра Опште болнице у Аранђеловцу. Та донација је остварена на основу тространог уговора, закљученог 23. јула 2010.,  између: Фонда дијаспора за матицу, Министарства здравља Србије и Опште болнице у Аранђеловцу. Фонд је, у целини, извршио своју уговорну обавезу. Министарство здравља које се обавезало да у реконструкцију Болнице уложи 225.000 евра, није извршило своју обавезу. Управа Фонда је помно пратила ток радова, финансираних из средстава Фонда. Делегација Фонда посетила је градилиште Болнице три пута у току 2011. године и упознала се са током и завршетком радова које је Фонд финансирао и поднела извештај.

70.000 евра за обданиште на Косову и Метохији

Током 2011. године  завршена је изградња и почео рад новог дечијег обданишта „Ђурђевак“, у Брњици, код Грачанице, које похађа око 100 српске претшколске деце. У изградњу обданишта уложено је укупно 14 милиона динара (око 140.000 евра), од чега је Фонд уложио 7, а Министарство за Косово и Метохију, такође, 7 милиона динара. (Средства Фонда уплаћена су 2010.). Обданиште је отворено и предато на коришћење  децембра месеца 2011. године. У име Фонда, обданиште је отворио господин Станислав Гашпаровски, члан Савета Фонда.

9.000 евра за 225 ђака са Косова и Метохије

Књига намењена младим који живе у расејању. Уз поучне прилоге, својеврстан културно-историјски преглед битисања Срба и њихове матичне земље објављена је и граматика српског језика

Фонд помаже најугроженије, а међу најугроженијима су избеглице, расељена лица и сународници на Косову и Метохији. Поводом Светосавских свечаности Фонд је јануара 2011. д оделио новчану помоћ за 45 студената, а јануара 2012. за 225 ученика основних и средњих школа са Косова и Метохије, који живе у центрима за колективни смештај у Београду и околини. Сваком студенту додељена је помоћ од 50 евра, а сваком ученику од 3.000 динара, као и књига''Даница за младе'', са граматиком српског језика, у издању Вукове задужбине. Помоћ је реализована на основу уговора о донацији посредством Удружењем жена са Косова и Метохије, а  уручена је на свечаности, одржаној 26. јануара 2012. године, у Дечијем културном центру, у Београду. Свечаности уручивања помоћи у Дечјем дому културе у Београду, присуствовало је око  500 гостију (ђака, њихових родитеља и других званица). «Ова помоћ не решава ваше велике материјалне  проблеме, али је она гест охрабрења и признања  за истрајност и херојство вас и ваших родитеља,  у савладавању свих тешкоћа у борби за сигурнију будућност» - рекао је представник Фонда приликом уручивања помоћи.

На име хуманитане помоћи угроженим људима са Косова и Метохије, из средстава Фонда је издвојено 300.000 динара (око 3.000,00 еура). За тај износ су купљене прехрамбене намирнице (пиринач, јестиво уље, тестенине, концентрати супе, конзервисана храна), које су, у два наврата, отпремљене на Косово и Метохију. У пратњи конвоја за транспорт помоћи, у име Фонда дијаспора за матицу, био је господин Станислав Гашпаровски, који је непосредно уручио помоћ првим личностима локалне самоуправе у Грачаници и другим местима на Косову и Метохији. 

Фонду младих пољопривредника „Борка Вучић“ исплаћене су донације у износу од 5.000 евра за стипендије младим пољопривредницима и 1.000 евра за подизање споменика Борки Вучић у родном месту Комирићи. Фонд дијаспора за матицу добио је Захвалницу за помоћ.

Фонд је финансирао трајно решавање смештаја већег броја породица избеглица и расељених куповином кућа и окућница. Тако је Породици Мирка Иваниша, избеглице из Хрватске обезбедио монтажну кућу у општини Сурчин (13.000 евра), породици Миодрага Васића, са Косова, општина Рековац, кућу са окућницом (7.000 евра), породици Загорке Јаничић, са Косова, кућу, са окућницом, општина Топола (10.000 евра), Цветку Ристићу, сирочету из Скелана, Република Српска, завршетак и опремање куће (11.000 евра). У случају породице Васић и породице Јаничић, донација је реализована закључивањем тространих уговора – донатор, прималац донације – Општина.

Фонд је помогао реконструкцију средњевековног манастира Милива, Општиона Деспотовац (10.000 евра), завршавање спомен цркве борцима Мојковачке битке у Мојковцу, Црна Гора (10.000 евра), доградњу конака Манастира Каленић, поводом 600-годишњице оснивања (10.000 евра), изградњу цркве у Банатском Великом Селу (10.000 евра). Фонд је помогао обнову спомен костурнице и подизање споменика жртвама ратова у Клепцима, Херцеговина (9.000 евра).

Вуковој задужбини, Београд, додељена је наменска помоћ од укупно 6.500 евра за објављивање књиге „Данице за младе“, са граматиком српског језика и књиге „Задужбинарство у Срба“, а Српској књижевној заједници помоћ од 10.000 евра за антологију српске књижевности. Епархији Шумадијској СПЦ уплаћено је 1.000 евра помоћи за изградњу конака манастира Прерадовац (14. век). На име помоћи за лечење дванаестогодишње девојчице Катарине Милутиновић, из Лепосавића, која пет година болује од акутне лимфобластне леукемије, из средстава Фонда је уплаћено 100.000 динара (око 1.000,00 евра). Молбу за помоћ писмено је подржао Епископ Рашко-призренски, преосвећени Теодосије.

Све исплате на терет средстава Фонда дијаспора за матицу вршене су преносом са банковног рачуна Фонда на банковни рачун примаоца помоћи. Реализацију помоћи и поштовање уговора о донацијама пратила је Комисија за молбе Управног одбора Фонда.

Неизвршене обавезе државе Србије према Фонду дијаспорe

Сарадња Фонда са државним органима и институцијама је нешто боља, али и даље далеко од оне која је потребна. Присутна је спорост и отсуство реаговања на молбе за решавање преосталих отворених питања, која је Упрва Фонда покретала и при којима остаје. То су, да потсетимо: исплата камате на средства која су била блокирана осам година (2001. -2008. године, када су враћена Фонду, као и надокнада директних трошкови (судски, адвокатски и административни), изазваних вишегодишњом нелегалном блокадом средстава Фонда од стране државе.

Поред неплаћене камате, судских и адвокатских трошкова, држава дугује Фонду још два невраћена дела главнице, и то: а) 737.320,00 аустријских шилинга (око 52.000 еура), депонованих својевремено за Фонд у Амбасади Србије у Бечу, а којима је својевремено неовлашћено располагао бивши амбасадор Србије у Аустрији, као и  б) 12.315.85 еура, који су се налазили на рачуну Министарства спољних послова и које су, такође, неовлашћено потрошили бивши министри спољних послова.

Још увек није решен захтев Фонда о томе да  се врате  средства Фонда „Сања Миленковић“, намењена за стипендирање талената из математике и техничких наука, у износу од  око 130.000,00 евра, која су се налазила на банковном рачуну у Београду у часу  блокаде 2001. године, као и средства истог Фонда која се у готовини налазе на депозиту у амбасадама и конзулатима Србије у иностранству. Например; само у Амбасади Србије у Берну, у депозиту Фонда Сања Миленкобвић,  налазе се средства у износу од 24.331,12 Шфр, о чему Управа Фонда поседује званичну документацију. Необјашњиво је да Амбасада Србије у Берну држи средства Фонда „Сања Миленковић“ пуних 12 година, да Влада Србије, Министарство за дијаспору и Министарство спољних послова годинама не одговарају на захтеве Управе Фонда да узурпирана средства врате Фонду. Ко наређује амбасадама и конзулатима да на државним рачунима 13 година противзаконито држе приватна средства једног удружења грађана основаног по законима? Да ли држава чека да је грађани туже за узурпацију код домаћих и европских судова?

Управа Фонда дијаспора за матицу има и правни и морални основ да захтева неодложно враћање свих средстава Фонда „Сања Миленкопвић“ јер су и та средства обезбеђена прилозима српског расејања, највише прилозима сународника који живе и раде у Швајцарској.

Укинути порез на средства Фонда

Није, такође, решен ни захтев Управе Фонда,  упућен државним органима, за ослобађање Фонда од пореза на приход, који месечно износи око 1.500 еура, односно, око 150.000 динара (око  18.000 евра годишње). Није логично, а није ни по европским стандардима, да Влада наплаћује порез од хуманитарне организације, као што је Фонд,  и да, на тај начин, уместо да повећава и охрабрује, она смањује и обесхрабрује увећавање средстава за хуманитарну помоћ. Влада тиме отежава рад Фонда који решава хуманитарне проблеме грађана.

Скупштина је упутила апел Влади Србије, да све нерешене молбе Фонда, реши позитивно и тиме на конкретном примеру покаже како своју заинтересованост за поверење и добре односе са расејањем, тако и социјалну одговорност. Да ли расејање чије дознаке износе око 5 милијарди УСД годишње и представљају више него збир свих девизних прилива по основу „повољних кредита“, донација и инвестиција из иностранства – заслужује такав однос? Одуговлачење власти са извршавањем обавеза према хуманитарним фондовима који су основани и функционишу захваљујући прилозима расејања и страних пријатеља (било је странаца који су давали прилоге Фонду од 20.000 – 100.000 УСД), није знак охрабрења да расејање у тешким временима каква су данас, чини још више за матицу.

Уверени смо да ће нова Влада Србије исказати већу политичку зрелост и одговорност. Зато је позивамо  да све наведене захтеве што пре реши у интересу грађана Србије и поверења матице и расејања.

Елементи политике Фонда

Прво, афирмисање Фонда дијаспора за матицу као трајне, нестраначке, непрофитне хуманитарне институције српског народа формиране добровољним прилозима српског расејања и пријатеља српског народа; друго, за хуманитарну помоћ користити само  приходe, а вредност главнице учршћивати и увећавати новим прилозима; треће, да Фонд првенствено пружа помоћ за трајни смештај избеглица и расељених лица са троје, или више деце; пето, подршка највреднијим подухватима и конкретним пројектима заштите националног културног и духовног идентитета српског народа; шесто, у извршавању своје улоге, Фонд не треба, нити је у стању да замењује органе и институције чија је примарна одговорност да решавају социјалне, здравствене проблеме грађана, или проблеме  услова рада јавних служби; седмо, Фонд треба да делује као покретач удруживања средстава са другим субјектима на хуманитарном плану како би се решавао већи број проблема а средства рационалније користила; осмо, Фонд ће сарађивати са надлежним органима, како у поступку провере и утврђивања чињеница од значаја за рад Фонда, тако и у заједничком решавању конкретних хуманитарних проблема; деведто, обесхрабривати понављање молби истих подносилаца како би што већи број угрожених добио шансу.

Јавност рада Фонда остварује се објављивањем свих важнијих докумената и одлука на сајтуwww.fonddijaspore.rs, редовним саопштењима о хуманитарним активностима Фонда, иступањима чланова Фонда у медијима, књигама и на друге начине. У припремама за ову Скупштину сви важнији медији у Србији и расејању су обавештени и позвани да прате рад Скупштине и извештавају о томе. Захваљујемо се свима који су овај позив прихватили.

Очекујемо да ће Фонд у овој години имати прихода од око 15 милиона динара. Око половине овог износа треба планирати за поправку дела Здања Вукове задужбине у коме би, уколико надлежни органи Града то прихвате, било седиште Фонда дијаспора за матицу, Фонда за стипендирање талената из математике и техничких наука «Сања Миленковић» и библиотеке дијаспоре, као јединствене институције српске културе. То би уједно било стециште сународника из матице и расејања и место одржавања културних и других манифестација, попут изложби, промоција књига, концерата. Позивамо надлежне органе да орихвате захтев Фонда са којим се Вукова задужбина сложила пре више од годину дана. Сматрамо да други део прихода треба усмерити превасходно за трајно збрињавање породица избеглица, са троје или више деце.

© Дијаспора/Diaspora 
Публиковано у јуну 2012. године