|
Фонд Рајко и Мај Ђермановић У Шведској, последњом вољом Рајка Ђермановића и његове супруге Мај, 1977. године утемељен је фонд који данас располаже са преко два милиона круна а намењен је за стипендирање студената српског порекла. Студенте пореклом из бивше Југославије који се желе усавршавати у Шведској- у овој земљи чека два милиона круна на које могу рачунати. Средства су обезбедили Рајко и Мај Ђермановић. Приоритет приликом доделе стипендије имају студенти српског порекла а који потичу са Баније из Лике и са Кордуна. Према последњој вољи Ђермановића на другом су месту такође Срби из других крајева Југославије а на трећем студенти из других народа. Молбе се предају Српској академији наука и уметности у Београду а коначну одлуку о додели стипендије доноси Краљевска академија наука Шведске. До данас из овог фонда који је утемељен далеке 1977. године није искориштена ни једна круна. Пише: Ацо Драгићевић  Рајко Ђермановић До ”Дијаспоре” је пре неколико месеци стигла сувопарна информација како ”у Шведској постоји фонд Ђемановић за стипендирање студената из Југославије” и да ”фонд располаже огромном сумом новца”. И наравно сугестија Душана Топаловића који нам је дао информацију- да то истражимо. У радну бележницу уписали смо презиме Ђемановић, наравно, са знаком питања. Подсетило је то на новинарски задатак од скоро пре три деценије, када је требало припремити биографију Херцеговца Ивана Шћепића. Тада се уз име и презиме располагало и с годином рођења човека. У канцеларији матичара, код свештеника, у селима где се претпостављало да је Шћепић живео, међутим, добивао се исти одговор; ”то је као да тражите иглу у пласту сијена” (презимена Шћепић скоро један век нема у Херцеговине). Да ли ће у примеру Ђемановић бити тражење игле у пласту сена? Наду да ћемо успети давала нам је наша репортажа ”Соба без књига слична је тијелу без душе” која је објављена у једном од првих бројева ”Дијаспоре” а у којој је заљубљеник у књиге Неђељко Радановић испричао како је читајући књигу о свом родном селу, овдје у Шведској, сазнао да ту живи и његов некадашњи комшија. Пронашао га је за тридесетак секунди- колико је трајао разговор са службом информација. Уместо служби информација, јавили смо се Пореској управи, објаснили о чему се ради и шта тражимо. У бази података о становништву, нажалост, нисмо пронашли ни једно презиме Ђемановић. Љубазна службеница питала нас је и за презимена која би могла асоцирати на Ђемановић. Безуспешно. На крају саветовала нас је да се обратимо градском архиву у Стокхолму, оделењу за становништво. И гле чуда. Уместо Ђемановића пронашли смо основне податке о Рајку Ђермановићу: Рођен 23. новембра 1898. године (Југославија), умро 6. јуна 1991. године, удовац од 18. јануара 1985 године. Последња адреса на којој је живео, Парк јоргована број 1,(Syrenparken 1, 133 35 Saltsjöbaden) на периферији Стокхолма- заправо је Старачки дом. Од службенице Екберг добили смо конкакт телефон Старачког дома и матични број покојног Рајка Ђермановића. Ускоро јавили смо се Старачком дому, предочили податке које смо добили у Градском архиву Стокхолма и изразили молбу да нам се помогне. Претпостављали смо да је господин Ђермановић, уколико је тачан податак да постоји фонд, то објаснио у свом тестаменту. И ту у Старачком дому наишли смо на разумевање али и објашњење да ћемо морати дуже чекати тражене податке – али ће стићи на адресу часописа коју смо оставили на рецепцији Старачком дома. Биће то, рекоше нам, после годишњих одмора. И било је тако. У обећаном писму из Старачког дома, у тестаменту Ђермановића, заиста, пише како је њихова последња воља да се утемељи ”Фонд Рајко и Мај Ђермановић”. Одредили су и његова правила и задужили извршиоце. У тестаменту пише како ће се ”средства превасходно употребљавати за специјализацију југословенских држављана, мушкараца и жена који долазе у Шведску на предлог Југословенске академије наука и уметности у Загребу или Српске академије наука у Београду. 1. Срби из крајева у Југославији познати као Банија, Кордун и Лика, Упоредо са чекањем тестамента наставили смо прикупљати податке за комплетирање биографије Рајка Ђермановића. Кључни податак стиже од Марка Милуновића који нам је рекао да је Ђермановић био дипломата ФНРЈ и да се разишао са комунистима. Претпоставка да се, можда, бивши дипломата јавио као аутор књиге о Југославији показала се тачном. У Либрису – бази података о свим књигама које се налазе у шведским библиотекама проналазимо међу ауторима Рајка Ђермановића и његову књигу ”Кобни пут Југославије” (Jugoslaviens ödesväg) Ђермановић је рођен у Загребу, завршио је правни факултет на универзитетима у Загребу и Паризу а у Паризу је докторирао 1927. године. Имао је адвокатску канцеларију у Београду и био је генерални секретар Самосталне демократске странке. Једна је од кључних личности демократске опозиције краљевој диктатури између два светска рата. Други светски рат провео је у концетрационим логорима у Немачкој. Након ослобођења долази у Београд и прихвата се да ради у дипломатији нове Југославије. Био је социјал-демократа по убеђењу, никад није био комуниста мада је био њихов амбасадор у Норвешкој, Бразилу, Канади, Данској и Шведској. Након случаја Ђилас одбија да ради у дипломатији и понуђено мјесто амбасадора у Јапану. Затражио је и добио политички азил у Шведској. Говорио је пет светских језика. Радио је као професор на Универзитету у Стокхолму. Ђермановићи су тестамент написали 1977. године. У неколико наврата враћали су се докумету који је објашњавао њихову последњу вољу и допуњавали га. За читаоце ”Дијаспоре” и ширу јавност може бити занимљива прича о фамилијарној колекцији уметничких дела познатих српских сликара Милуновића, Аралице, Лубарде и других. О томе ћемо, вероватно, писати у неком од наредних бројева ”Дијаспоре”. Није ово било, ипак, ”тражење игле у пласту сијена”. Није захваљујући нашој упорности, ангажовању великог броја сарадника и читалаца ”Дијаспоре”, али и спремности шведских службеника да нам изађу у сусрет. Уколико нису могли пружити податак који смо тражили, савјетовали су нас на која врата требамо покуцати. Управо томе захваљујући успели смо пронаћи две фотографије блаженопочившег добротовора Рајка Ђермановића. Узгред и животна прича о Ивану Шћепићу с почетка репортаже није остала неразјашњена. Истина требало је потрошити десетоструко више времена и новца него у припреми ове репортаже. Сматрамо вредним обелодаљивање чињенице да постоји ”Фонд Рајко и Мај Ђермановић”. Ништа мање није вредан и податак о књизи Рајка Ђермановића. Одређујући јој пророчански наслов ”Кобни пут Југославије” аутор се упустио у анализу тоталитарног комунистичког система владавине и слутио његов кобан крај у земљи чијим народима ”никад није пружена правична шанса да створе демократију” како је Ђермановић записао у књизи. То што Југославија па и неке институције које се спомињу у последњој вољи Ђермановића не постоје, ни у ком случају не значи да се средства Фонда не могу користити. Заинтересовани студенти за специјализацију у Шведској, уз помоћ средстава из ”Фонда Рајко и Мај Ђермановић”, треба да се обрате Српској академији наука и уметности у Београду. Коначну одлуку о избору стипендиста, да поновимо, доноси Краљевска академија наука Шведске. ____________________________________________ Лисбет Валин, Шеф рачуноводства Краљевске академије наука у Стокхолму говори за Дијаспору о фонду ”Рајко и Мај Дјермановић” Нема специјалих услова за добијање стипендије Из Дјермановићевог фонда је додијељиво пола милиона круна Дијаспора: Које услове студенти треба да испуњавају да би конкурисали за средства из Фонда Рајко Дјермановић? Лисбет Валин: Услови проистичу из тестамента. Сврха Фонда је да подржи научну размјену између Шведске и Југославије. Принос фонда ће се превасходно користити за додјелу стипендија за научни рад или специјализацију југословенских држављана, мушкараца и жена који долазе у Шведску на приједлог Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу или Српске академије наука у Београду. Приликом избора стипендиста примјењивати ће се сљедећи редослијед приоритета: 1. Срби из крајева у Југославији познатих као Банија, Кордун и Лика, Дијаспора: За које се научне области може тражити стипендија? Лисбет Валин: Колико се из тестамента да сагледати, не постављају се никакви додатни услови у погледу научних квалификација. Тестаментом се не прописују никакве посебне научне области. Дијаспора: Да ли се стипендије дијеле из главнице или од камата? Лисбет Валин: Додјељива средства чини збир камата и других приноса, умањен за износ трошкова управљања фондом *90% док се 10% сваке године издваја за капитал. Дијаспора: Колико стипендија годишње се може подјелити? Лисбет Валин: Не постоји тачно одређен број стипендија које се дају сваке године. Дијаспора: Колика је просјечна стипендија данас у Шведској и с тим у вези колика се стипендија може очекивати из Фонда Дјермановић (износ на годишњем нивоу)? Лисбет Валин: Ја нажалост не могу да одговорим на то питање. Вриједност стипендија које ми додијељујемо много варира од стипендије до стипендије и мислим да је то свугдје случај. Кад је Дјермановићев фонд у питању, могу рећи да је капитал фондације (укњижена вриједност) 2 229 808 круна. Од тога: Нужни капитал (који није додељив) износи 1 712 936 круна. Слободни капитал односно онај дио из којег се додјељују стипендије износи 516 872 круна. Толико новца се накупило зато што већ више година није било додјеле стипендија. Ако се рачуна с годишњим приносом од 3 %, прилив додјељивих средстава у фонд би износио око 60 000 круна годишње. На темељу садашњег стања би се дало закључити да би се из фонда сваке године могле додјељивати велике суме новца, али то није тачно. Дијаспора, број 47-48, децембар 2005.године |
