|
Кад се Србија определила да крене „путем који нема алтернативу“ (EU) у њој је Војводина, као привредно најнапредније подручје, означена за „локомотивa“ иза које ће Нови Сад и још неколико већих градова у регији бити први, други и потоњи вагони. Испред свих испредњачило је месташце Каћ које изгледом и резултатима подсећа на шведско индустријско село
 Из фотодокументације Дијаспоре. Делегација из Шведске у посети Унимету из Новог Сада. На фотографији је оснивач Унимета Гојко Куновац са прекрштеним рукама. |
Притиснут вековима – откако му је први помен уписан 1232. у листину Папског десетка – улегао се Каћ на почетку свих древних караванских стаза и давнашњих прашњавих друмова који су се потом, као конци, вишеструко плели и мрсили премрежавајући Шајкашку област, омеђену разливеним ушћем Тисе и некадашњим римским шанчевима крај Дунава, а онда пред најездом Турака овде успостављеном Подунавском војном границом.
Пише: Младен Анђелков Булут
Развојачењем 1763, они граничари који нису за батаљоном одмарширали даље ка југу, од неустрашивих шајкашких морнара постају исто тако смели и окретни трговци од лађа,заменивши своје до јуче хитре бојне бродице тромим џелепима за превоз стоке, дрва, коже и руде, или бокастим винарицама и житарицама, бродећи уздуж и попреко европским речним водотоцима и морима.
И сад, смештен на прилазу Новом Саду - удаљен не више од десетак километара од главног града Покрајине (у који се неравномерним регионалним развојем слива 31 одсто укупно остварених прихода иако у њему живи мање од 15 процената становника Војводине) и с(р)едишта највеће од 45 војвођанских општина – Каћ, осим старе цесте за Тител, обгрљавају аутопут Београд-Суботица на европском Коридору 10, који се преко Мађарске пружа дуж Србије ка Бугарској и Грчкој, и регионални пут Нови Сад-Зрењанин, на деоници Банатске магистрале, која води пут Румуније.
Ни село ни варош
Сав тај простор, са обе стране од каћке петље на аутопуту до одвојка на зрењанинску магистралу, покривен је пространим производним халама, управним зградама и складиштима новонасталих предузећа, за обичан свет тешко разумљивих назива, који сведоче о њиховом страначком пореклу. Лево су: MDD groоup, KIA MOTORS, DAVAX, HASQVARNA, ALCA, а на десној БУДУЋНОСТ, PANOS и UNIMET.
Одмах пада у очи да је UNIMET, крововима четири хале наткрилио више од 7.000 квадратних метара, а да се повећа породична и гостинска кућа, са хотелским смештајем за пословне сараднике и друге намернике, окружена лепо однегованим вртом и уредно одржаваним травњаком, распростире на највећем поседу.
Али, десетогодишњи сеновити брезовик, као и дупли дрворед
мирисних липа и крошнатих платана уз тврди пут, који са главног друма води само до последње саздане зграде, указују да је њихов власник овде био много пре свих придошлица са којима се број Каћана увећао на безмало 15.000 душа.
И да је, за разлику од свих осталих, који су немилице ријући усред родних њива, окивајући их бетоном, градили шљаштеће стаклене зграде, своја здања озидао опеком, традиционалним неимарским материјалом овог поднебља, и подигао их насипајући и исушујући бесплодан рит Врбовац, који се до тада често пунио дунавским наплавинама.
Гојко Куновац, међутим, није изданак ових одвајкад предузимљивих овдашњих житеља, него припадник рода у којем се, тек кад је крајњом нуждом потеран, тешко некамо и полазило и ишло и враћало се. Овамо, исељењем 280 немачких породица у напола испражњени Каћ, је стигао још као дечачић, дошавши са очевом породицом из брдског села Крушевац, из околине Бугојна, пред самe педесетe прошлог века, у часу када је већ јењавала колонизација, којом је послератна власт убрзано насељавала запустела војвођанска села живљем из пасивних крајева како би послератном аграрном реформом на безмало 100.000 уситњених пољопривредних газдинстава не само сузбила честе појаве глади него и створила јефтине произвођаче хране.
Отуда, омаловажен позив сељака напушта све већи број младих и Југославија, убрзано подижући индустрију, бележи незаустављиву деаграризацију – само за пола века из села у град се преселило осам милиона људи, а пољопривредно становништво се до 1981. са 73 смањило на 19 одсто, што је представљало најбржи такав процес на свету, јер је он у САД и Шведској трајао 73, у Француској 100, а у Данској 130 година.
Изучивши металостругарски занат у Новом Саду, као још недорасли јуноша Куновац се недуго потом поново ухватио пута и, због ондашње велике беспослице, обрео се код брата у Сарајеву, да би оданде, чим је Тито 1964. отворио границе, кренуо на рад у Немачку.
Пут у будућност
Ова нова сеоба - са истока на чијем се обзорју у порођајним мукама рађало социјалистичко самоуправљање, као средокраћа до бескласног друштва, на запад, који је тoнуо, како су прорицали Марксови надритумачи, у сутон последње фазе капитализма – заправо је био рани наговештај да је уживо извођен опит са успостављањем најправичније власти у име радничке класе (где сви раде колико хоће, а узимају колико им треба) имао усађену скривену системску грешку због које је заглавињао у ћорсокак.
У Куновчевом случају - мада је исходиште било истоветно са многобројнима који су се, као грлом у јагоде, отиснули у печалбу ношени помишљу да за коју годину од зараде, која је, наводно, била 30 пута већа него овде, уштеде за „фићу“ или стан - она није била једносмерна и није се, попут оноликих других, завршила бесповратно са тек повременим носталгичним насртајима жала за старим крајем. Или, није се исказивала у обилатом гастајбајтерском доприносу од тада, за државу, настале најуносније привредне гране са које је готовански скидала плод тежак на десетине милијарди долара који судотацијама родбини дотицале из расејања.
- Још док је воз клопарао ка граници чуо је од сапутника да је Шведска, а не Немачка, „обећана“ земља за најмарљивије и амбициозније појединце и тога се сетио док је безуспешно, хватајући земљачке везе, тражио посао и док се са осталим бескућницима, у октобарској зимоћи, укруг возио аутобусима како би макар мало одремао у топлом – преноси очево казивање Ана Куновац Илић које је одмалена упамтила као причу која ни издалека није имала обећавајући почетак, чак ни онда када се обрео у Хелсингборгу.
Први посао за стругом добио је у Финспонгу, у којем је, због убрзане индустријализације, владала несташица руку, поготово стручних и добро обучених радника и, иако му је плата била упола мања од било којег Швеђанина, станујући у бараци и хранећи се у радничкој мензи, убрзо успева да купи Волво „амазону“, којим се одвезао равно у Стокхолм.
Далеко, са занемарљивим шкартом, пребацујући високо постављену норму био је све боље плаћен и успевши да уштеди за струг, после осмочасовног рада у фабрици, радио је бар још толико приватно пружајући услуге и, по квалитетној машинској обради и пословној поузданости, брзо стекао добар глас.
Ојачао и сад већ добро опремљен, 1974. основао је сопствену фирму BROVEX AB.
Повратак у прошлост
Не обазирући се на противљење жене Јелице, Каћанке, рођене у угледној породици Ралетић, оставивши 1980. ортаку добро уходану фирму, враћа се у домовину уверен да је и овде дошло време у којем ће се предузетништво – поред земље, рада и капитала - препознати као четврти чинилац савремене економије, а он, отварањем производног погона и накупљеним пословним искускуством, дати свој лични допринос напретку.
Заснивајући у дворишним помоћним просторијама (не већим од 100 квадратних метара) старе породичне куће UNIMET, али тек као омању самосталну металостругарску занатску радњу, са три радника и шест универзалних машина, искусио је сву дволичност одасланих парола којима су позивани наши радници на привременом раду у иностранству да се врате из туђине. Јер, док су им повластице за бесцарински увоз стеченог иметка олакшавале повратак, дотле су остали постојећи прописи заправо гушили приватно предузетништво ограничавајући власницима да упошљавају више од седам радника, а пореска политика била је тако срачуната да им се одузме готово све што зараде.
Недуго потом, пошто су се приватници нашли на новом удару неписаног правила, којим се штитила неприкосновена друштвена имовина, па је налагано да им друштвене фирме, које су се опет грчиле у новонасталој привредној кризи, не поверавају никакве, па ни кооперантске послове, ни услуге финалне дораде, нити да им испоручују сировину за производњу, на чему се тада заснивао производни програм UNIMET-а, породица Куновац се враћа у Шведску.
- Отац откупљује и, набавком најсавременијих CNC машина, поново подиже на ноге BROVEX, али у свом разочарању није угасио UNIMET у којем је наставио да одржава какву-такву производњу, па је тако 1983. прва компјутеризована нумеричка машина стигла и у Каћ – наставља Ана сећајући се на оца који се свих тих година, непрестано путујући од Стокхолма до Каћа, упињао да овде уздигне довољно стручан кадар способан да удовољи захтевима рада на машинама високе технологије.
Тако се уобичајило, па је тако и дан-данас, да се оператери примају на шестомесечни пробни рад, изабрани обавезно дошколовавају на пракси, и тек после тога поверава им се да самостално раде на скупоценим машинама од којих свака кошта од десетак до више стотина хиљада евра.
И тамо и овамо
 Производна хала Унимета данас |
У „олако обећаној брзини“ сну о брзом достизању „шведског социјализма“ највише је погодовала готова идеја шведског индустријског села и 1997. Куновац подиже прву производну халу у пустари ван Каћа.
Наставак пословнe сарадње зачете у Швајцарској привукла је овамо и TELSONIK, а њихова појава, као првих ласта, наговестила је могућност да Србија добије индустрију која није извор проблема него генератор стабилности и друштвено-економског богатства, пошто нигде на свету не постоји успешна држава без јаке економије, нити добра економија без узорно развијене индустрије.
- Све је, међутим, без икакве помоћи државе или општине, урађено о нашем трошку и улагањима BROVEX-а који сад води брат Александар – вели Ана напомињући да UNIMET, значајно проширивши делатност, није имао било каквих олакшица – ни онда ни сад – иако је, због сталне потребе за новим радницима и уведене друге смене, у међувремену новоподигнутим погонима, стално држао отворени конкурс за слободна радна места. Требало је да протекне читава деценија да би Куновац очувао ову замисао и у пракси је остварио мукотрпним помацима у свакодневној упорној борби да опстане у околностима када је недомаћински разарано овдашње индустријско ткиво.
- Идеја је заживела само захваљујући успостављању – показало се - срећног споја пословне сарадње и потпуног програмског повезивања производње са шведском фирмом чиме смо предупредили несигурност и овдашње неповољне услове пословања – вели Ана која је, оставши у братско-сестринском сувласништву над обе фирме, а овде помажући оцу, дочекала да се UNIMET од мале радионице преобрази у завидно развијено предузеће којим данас са велим успехом руководи.
Против предузетничких настојања заверила се, у злом времену ратних сукоба и међународних санкција, пристрасна и пљачкашка власничка трансформација друштвених предузећа условљена неизвесним политичким превирањима, незаситом поткупљивошћу администрације и драстично нарушеним околностима пословања NATO бомбама разваљене и обогаљене привреде.
Рецепт старог мајстора
- Све ове немале тешкоће превладали смо захваљујући логистичкој, финансијској и материјалној помоћи коју нам је пружао и коју нам и сад указује BROVEX, преко којег набављамо сав репроматеријал, најсавременију опрему и извозимо 70 одсто наше производње у Шведску, док остатак продајемо на иностраном тржишту – објашњава, после очеве смрти 2010, сувласница сестринске фирме у Србији која снабдева процесну индустрију САД и Европе широким асортиманом производа и резервних делова које користе нафтне, хемијске, фармацеутске, прехрамбене, грађевинске и остале најпознатије светске компаније.
На више десетина високопродуктивних CNC и мноштва универзалних машина са пратећом опремом за дораду најпризнатијих јапанских, америчких и европских произвођача, 30 машина за сечење и обраду лима у истуреном погону у Јарменовцима код Тополе, а поред стандардне мерне опреме, профил пројектора и осталих уређаја за мерење тврдоће и одређивање дебљине површинског заштитног слоја, за потребе контроле набављена је координатна машина Mitutoyo EURO-C-A574 CMM 3D, тако да је 220 врхунски обучених радника потпуно оспособљено да удовоље изузетно сложеним и прецизним захтевима купаца.
- Важније од податка да зараде у UNIMET-у дупло премашују
просек плата у машинској индустрији је наш труд да створимо дугорочне везе са нашим радницима и да им омогућимо не само оспособљавање и непрекидно усавршавање него и једнаке могућности да ускладе професионалне са породичним обавезама и својим слободним временом – истиче Ана Куновац Илић ексклузивно објављујући на крају разговора за Дијаспору да је управо потписан милонски вредан десетогодишњи уговор са једном канадском компанијом.
Хоће ли, напокон, неко у Србији, бременитој од милионске армије незапослених и с половином од 7,5 милона становника сведених испод прихватљиве границе сиромаштва, у овом готовом шведском рецепту препознати изосталу развојну шансу, без које и локомотива лако може да, опет, са главног забаса на слепи колосек?
Ову репортажу доносимо и у шведском делу часописа у преводу Андершa Густафсона.
|
