|
МАТИЦА НИЈЕ ЗА ПОНАВЉАЧЕ
|
 Са заседања Матице српске у Новом Саду На ванредној скупштини 14. јуна у Новом Саду, са 323 гласа «за» на 362 важећа гласачка листића од укупно 386 присутних, изгласан је нови председник и несумњивом већином одагнате све гласине о (пост)изборној кризи наше најстарије књижевне, културне и научне установеКако се изборна кутија приземним глупостима и незајажљивим сујетама од којих овде, изгледа, нико није поштећен неби опет претворила у Пандорину шкрињу и ослободила сва проклетства људских зала, овај пут несебично је помогао и сам Чедомир Попов.
Пише: Младен Булут Анђeлков
Практично, од смрти свог претходника др Божидара Ковачека, он је био извргнут непресталним наговарањима да се прихвати кандидатуре за место председника, али је и те како добро знао да оно са собом, поред свих почасти, носи и грдне додатне обавезе, поготово, како је сам приметио, «у време кад није популарно изражавати национална осећања, истицати националну припадност и уздизати националне институције».Све молбе и захтеве упорно је одбијао унапред се оправдавајући да већ «стоји на челу армије сарадника са којима се упустио у далекосежни посао да би, напокон, макар у 21. веку, српски народ добио своју енциклопедију и биографски (с)поменик свих значајних и заслужних делатника».Но, после неуспелих избора којима се, због немилих догађања, неславно 12. априла окончала 125. редовна скупштина, иза које су навелико почеле да колају гласине о поделама и кризама које изнутра разједају и обузимају Матицу потресајући је до самих темеља, дао је пристанак и тако, потврдило се, разрешио не само јед(и)ну преосталу дилему о устоличењу новог челника него и одређења главног правца којим ће ова угледна и водећа установа свеколике српске духовности бити усмеравана у наредном четворогођу.Да преломи у себи и, уза сва трајућа одговорна задужења, прихвати и место првог предводника допринела је, сигурно, безрезервна подршка пружена у безмало свим матичиним одељењима, добијена тајним гласањем, као и једнодушна одлука чланова Управног одбора на седници од 26. маја.Тако се ванредно скупштинско заседање, убрзо пошто је академик Васије Крестић образложио једини предлог за будућег председника, наставило појединачним изјашњавањем учесника на гласачким листићима и објавњивањем њихове слободно изражене и ничим, осим личног уверења, спутаване воље исказаној у огромној већини истомишљеника: 323:27 «за», уз 2 неважећа листића и 24 оних од присутних који своје право гласа, ко зна из којег разлога, нису искористили.Пре тога, у првом делу скупштинске седнице, реч су имали Благоја Баковић, Драгољуб Збиљић, др Марија Вучковић, Слободан Чупић, Драган Станић, Сава Тодоров и Павле Станојевић и, без изузетка, сагласили се да су на недавном скупу затечени испољеном дрскошћу и непојамним насилничким испадима, подлегли уличарском духу и остали без дужног одговора.Посебно упечатљиво било је обраћање песника Баковића који сматра да су «тог дана уличарским понашањем неки матичари устали против Матице, али и себе самих због чега неминовно морају да се загледају, између себе и сами у себе, и упитају се 'ко су и шта су' и на шта су нас наговарали».- Ако је аргумент противљења био тај што је Миро Вуксановић Црногорац и он тако погубно определио његов (не)избор онда се Матица тог несрећног дана одрекла 33 одсто Срба у Црној Гори – сматра Баковић.На то је председавајући др Славко Гордић прочитао већ припремљено саопштење Управног одбора у којем се истиче да су «апсолутно нетачне и крајње злонамерне тврдње о узорпацији улоге председника Матице српске од стране потпредседника Мира Вуксановића и да се одбацују све увредљиве оцене његовог рада, јер је Вуксановић, упркос веома тешким околностима, успешним залагањем, не само као управник Библиотеке, дао изузетан лични допринос који је за сваку похвалу, а Матица му дугује велику захвалност и извињење».
 Новиозабрани председник Матице српске Након пребројавања гласова и објављивања изборних резултата скупу се обратио и академик Попов.- Нисам се спремао да држим свечану беседу, али се надам да ћу оправдати поверење свих оних који верују да ћу моћи да обавим тешке, одговорне и велике задатке који стоје пред Матицом српском. А она су таква да у остваривању наших циљева и задатака траже пуно ангажовање не само читавог Матичиног радног састава него и свег чланства – рекао је овај признати научник и вишедеценијски прегалац који се исказао у низу одговорних дужности које су му до сада повераване како у Матици тако и другим најугледнјим научним и културним установама.Указујући да је Матица и основана као средишњица окупљања васколиког српског народа и да је тако опстала 182 године, он је нагласио да ће, корак по корак, с уважавањем једино правих и доказаних истинских вредности, настојати да тако и остане.- Матица српска није ни само институција Војводине, ни Републике Србије, већ место духовног и културног окупљања српског народа чија је једна од дужности и одржавање чврстих веза са свим институцијама Срба ма где они били, брига о очувању националне и културне традиције и континуитета, па и брига о самом опстанку Срба. Наравно, тражиће се и одговори на многобројне захтеве нашег времена уношењем нових саржаја, али и њиховим помним критичким преиспитивањем како би се створила целокупна синтеза и остварило својеврсно прожимање српског народа на пословима унапређења националне културе – закључио је Попов укратко дајући основне обрисе даље мисије Матице и вредносне судове којима ће се руководити у даљем раду као њен председник.Недостаје само да се још види јесу ли горопадни изузетци били тек усамљени стрелци или пак гласоговорници иза којих су остале скривене неке претеће слепе и црне силе, али и да државни званичници и носиоци републичке и покрајинске власти, схвате да Матицу не смеју беспарицом више остављати на цедилу. .Или да јој барем не треба одмагати.Да би било јасније; разбаштињеној Матици после рата до данас нису враћени највећи легати и завештања (рецимо имање Богдана Дунђерског са 320 јутара земље и хотелом Фантаст који је припао Пољопривредном комбинату Бечеј, а све је после приватизације допало у руке нових власника из Канаде) нити је за њихову вредност обештећена. Коначно Српска енциклопедија  Чедомир Попов, уредник Српске енциклопедије |
