 Старост и самоћа
Фото: www.infolink.rs Сваке године број становника у Србији умањи се за 30.000 до 35.000, јавили су штампани и електронски медији у Отаџбини. Другим речима речено, значи то да се годишње угаси читав један град. Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић, на конференцији за новинаре, изнио је још један поражавајући податак; број становника у Србији у последњих 10 година смањио се за 200.000. Према његовим речима негативан природни прираштај у централној Србији бележи се још од 1992. године. Пише: Алекса Драгић У 370 села није рођено ни једно дете Само једанаест општина у земљи према једном истраживању има позитиван природни прираштај. Иначе демографску слику Србије карактерише висока старост становништва. Просечна старост становника Србије је 41,2 године, стопа наталитета 1,4, док у 370 села у последњих 10 година није рођено ни једно дете. Свако пето домаћинство у сеоским насељима је старачко a знатан број је самачких домаћинстава. Према подацима из 2009. године од 7,3 милиона становника Србије 30 одсто живи на територији три највећа града: Београда, Ниша и Новог Сада. Према ријечима директора Републичког завода за статистику Драгана Вукмировића које су пренјели штампани медији у Србији, жене су те које са села одлазе чешће од мушкараца. Женама у Србији које живе у градовима не пада на памет да се удају на село. Албанке, међутим, радо постају српске невесте. Савет за миграцију становништва Заменик градоначелника Београда Милан Кркобабић истакао је да је град покренуо иницијативу за оснивање Савета за миграције који би требало да одговори на питања; ко долази у главни град, колико се задржава и кад напушта престоницу. Да се инсистира на формирању тела које би пратило миграцију становништва, довољно је издвојити само један податак. Статистика је показала да у престоницу Србије годишње дође око 50.000 становника. Читавих 15.000 више него је то случај, рецимо, са Стокхолмом где се може наћи и стан и посао. Савет за миграцију становништва, сасвим је извесно, имаће пуне руке посла, јер према речима заменика градоначелника Београда у главном граду Србије има чак 120 нехигијенских насеља. Све озбиљније се намеће и проблем, након укидања виза, одласка грађана Србије у неку од европских земаља где траже азил. Чини нам се да тренутни проблем миграцијe и емиграцијe становништва Србије има доста заједничког.  Свако пето домаћинство у сеоским насељима је старачко Фото: www.infolink.rs Није ово први пут да сe у јавности указујe на проблем стагнације природног прираштаја становништва. Мр Биљана С. Спасић јавила се о овом проблему књигом ”Зашто Срби нестају?”. Наравно, одговори на ово важно питање налазе се између две корице ове књиге. Питање је међутим, колико наш свет чита и колико има воље да проникне у суштину проблема. Читалац може и не мора да се суочи са проблемом пада наталитета у Србији. Међутим држава би морала то чинити и то не с времена на време. Годишње нестаје град величине Јагодине Ако је у свим овим годинама ишта било или могло бити отрежњавајуће онда је то податак да годишње у Србији нестаје један град величине Јагодине. Намерно смо узели за пример Јагодину јер управо у том граду се ради онако како би требала држава да ради. Просечно обавештеном читаоцу, макар живео и далеко од Отаџбине, није потребно, надамо се, посебно наглашавати шта и како Јагодина ради за људе који ту живе. Ипак, издвојићемо неколико података са официјалне презентације овог града (www.jagodina.org.rs) Tруднице и породиље у Јагодини које нису запослене месечно добијаjу по 10.000 динара из буџета Скупштине града. Породице које добију четврто дете примају сваког месеца, до пунолетства детета, 200 еура месечно. У Јагодини помажу породице када деца пођу у школу- ако из села долазе у град деца не плаћају аутобуску карту, деца кад пођу у први разрeд добијају финансијску помоћ у висини 8000 динара, када заврше четврти разред, осми разред и средњу школу иду 10 дана бесплатно на море. Грађанима који су болесни а немају новца да купе лекове помаже општина а општинске аутомобиле не користе функционери, већ грађани за одлазак у Београд на прегледе. А, Јагодина није ни богатија ни сиромашнија од државе и од већине градова и општина. У овом граду, дакле на локалном нивоу, већи је ниво одговорности него што је то у држави. Јагодина је само један леп пример. Нажалост, усамљен.  У расејању где су промишљања о кретањима у националном корпусу одговорнија него у Отаџбини има примера, кад је наталитет код Срба у питању, који завређују сваку пажњу. Издвојићемо хуманитарну организацију ”Срби за Србе” из Аустрије (www.srbizasrbe.org) која се определила да помаже српске породице које имају петоро и више деце. Сакупила је ова организација и многочланим породицама доделила на десетине и десетине хиљада еура. Својим радом, користећи моћни Интернет, свакодневно ова организација скреће пажњу на горући проблем наталитета код Срба. На тој основи анимирају велики број људи широм света који финасијски подржавају њихове пројекте. Организација ”Срби за Србе” својим радом открива колико нерад толико и незаинтересованост актуелне власти за решавање проблема наталитета. У жељи да буду што експедитивнији, активисти организације ”Срби за Србе” регистовали су је и у Србији. Уместо новчане подршке – власт им је послала инспекторе. Контрола је показала да је све било како прописи налажу, али је и даље изостала новчана и свака друга подршка од стране власти. Истински патриоти и родољуби окупљени око организације ”Срби за Србе” својим радом васкрсли су код Срба доброчинство на најлепши могући начин. Ни грађани Србије који живе у расејању, генерално гледано, не заборављају земљу порекла и своју ближу и даљу родбину. Према подацима Светске банке, Србија је по приливу новца од својих људи у расејању, током минуле деценије, на високом петом месту у конкуренцији 155 рангираних држава света. Од 2000. године из расејања је у Србију стигло 42,96 милијарди долара. То је, штампa у Отаџбини је објавила, 2,5 пута више новца од директних страних инвестиција уложених у српску привреду у истом периоду. Просечно је годишње по глави становника стизало 73.605 долара. Подаци Народне банке Србије о приливу новца од грађана из расејања, за исти период, скромнији су за две милијарде долара. Вицегувернер НБС објаснио је да је то због различите методологије. Шта ако није разлика само због различите методологије!? Наиме, према подацима НБС-а, закључно са 2010. годином укупан девизни прилив дознака из иностранства износио је 27,6 милијарди евра, што је око 40,15 милијарди долара. Људи из расејања, ако ништа друго, бригом о својим најближим остављају значајна средства и простор земљи порекла да одговорније води политички и економски живот земље па и политику наталитета која се из корена треба мењати. А, како се то може радити, леп је пример Јагодина. Васа Михаиловић најзначајнији загранични српски песник читаоцима овог часописа, не тако давно, у оквиру интервјуа где је говорио о животу између Тамо и Овамо, поклонио је песму у прози посвећену Србији. «У најцрњем веку твог битисања прохујало је пет ратова, милиони жртаава, отимање твоје земље, несигурна будућност… Али ти ипак преживљаваш и бољем се надаш. Све до сада. Хиљаду напуштених села. У некима остало по неколико старих људи. Девојака нема за удају. Ни деце за школу. Сви хрле у градове. Што је најгоре, за неколико деценија ти ћеш постати мањина у својој земљи, а на крају овог столећа кажу неће те више ни бити. После векова јуначке борбе за опстанак. Quo vadis, Србијо драга?»
|
