listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Светска саборност Срба - залога за будућност


Bozidar Kovacevic

Често се у издањима овог часописа спомиње Матица српска, најстарија институција културе код Срба. Знајући за дубоке корене Матице у бићу српског племена и допринос Срба из више српских земаља у њеном формирању, не једном смо указивали на потребу да се и данас следи пример Матице али и да се Матица српска, која је била узор и другим словенским народима, коначно извуче из атара Новог Сада и да крене за својим народом, као што је то урадила Српска православна црква која данас у Шведској има осам парохија. Преко нашег новосадског сарадника стигла је ”Дијаспора” у древно здање Матице српске на разгоор са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске. У једночасовном разговору настао је шири интервју у којем је председник Матице српске говорио о месту и улози ове нациналне установе културе у животу Срба па и стварању оделења Матице у расејању. Некако баш у то време, због болести Ковачек се повлачи из јавности у којој се пре смрти 30. марта појавио само још једном, када је примио престижну награду ”Младен Лесковац”. Из тог интервјуа издвојамо делове који неће изгубити на актуелности све дотле док се у Српској дијаспори па у и Шведској која је значајан део српског расејања не формирају одељење Матице српске.

После свих страдања у последњем рату XX века, на нашим просторима, у којем је до темеља разрушена заједничка држава и након свих искушења пред којима се нашао српски народ, само од себе наметнуло се прво питање нашем саговорнику Божидару Ковачеку, председнику Матице српске.

- Шта треба чинити у времену у којем смо силом натерани да поново подробно испитујемо слику о свом постојању, значају и значењу?
- Данашњу, још већу разуђеност српског националног корпуса, баш као и све присутније питање од новог одрођивања и расрбљивања, треба отклањати поново као у стара времена, стварањем јединственог духовног простора, културном књижевном, уметничком, научном, свесрпском и светском саборношћу. Дакако, не дајући томе никакве романтичарске предзнаке, али улажуђи у те нове процесе окупљања, примерене садашњици, ону енергију и ентузијазам које су исказивали наши претходници – сматра Ковачек, први човек ове, уз Српску академију наука, најугледније и свакако најстарије националне институције.

По навршеном другом мандату, Бошка Петровића је 2. Октобра 1999. на уваженом месту председника заменио је др Божидар Ковачек. Дотадашњи подпредседник је, везавши се за Матицу од најранијих дана, прошао готово све њена оделења, највише се бавећи историјом драмске литературе. Како је био и директор библиотеке и професор на Академији драмских уметности, стекао је такву биографију која га је произвела у јединог кандидата кадрог да удовољи захтевној улози првог човека Матице српске.

Надживели искушења


Династије у Матици српској
Одмах по оснивању у Матицу српску петоструко већим улогом од оснивача учланио се Милош Обреновић. Скоро неписмен наслутио је да се у њеном заметку крије снага која би могла ујединити сав српски народ.
Свргавши га са престола и Александар Карађорђевић приступа Матици, тако да су се у њој обрела два, политички гледано, смртна непријатеља, али који под кровом Матице нису никада намиривала своје нерешене рачуне. 
Кад им се 1847. Године придружио Петар Петровић Његош догодило се да су само у Матици српској све три српске династије истовремено објединиле интерес за добробит свеколиког рода свога.

- Како је за све минуле године Матица очувала и величину и неокрњен углед?
- Пребродили смо све историјске буре и наџивели сва искушења дежурних режима, захваљујући томе што смо се увек бавили само оним због чега смо основани. Издигавши се изнад политичке свакодневице, Матица српска успела је не само да опстане, већ и да напредује. Данас обједињује рад пет оделења; књижевног, друштвених и природних наука, ликовне уметности и архива то јест рукописног одељења. У Матици, мада као самосталне установе, раде: Библиотека, после Народне библиотеке Србије, са скоро 3 милиона књига други је књижни фонд код нас; Галерија са више од пет милијарди уметничких предмета и најчувенијом ѕбирком српског сликарства XВИИ И XX века: Издавачко предузеће које годишње објави педесетак наслова, најчешће сабраних дела српских писаца и ѕнаменитих остварења иѕ светске литературе. Осим тога, свако матичино одељење засебно штампа један или више ѕборника и других издања са вредним научним сазнањима. Из окриља ове куће, после Другог светског рата, израстао је и данашњи Музеј Војводине, као и Покрајински завод за заштиту споменика културе.

 

 

Везивно ткиво

Сви председници Матице српске
Први председник и један од оснивача МС био је Јован Хађић. У раду настарије институције културе код Срба у чијем су страврању и развоју учествовали Срби из великог броја земаља, неизбрсив траг оставили су њени председници: Сава Текелија, Платон Атанасковић, Стеван Брановачки, Антоније Хаџић, Вељко Петровић, Младен Лесковац, Бошко Петровић. У ”Основу” знаменитом акту којим је 1826, године покренута Матица српска убележен је датум, 14 јануар. Заветом: ”Један без другог ништа чинити не може, но сви скупа” истакнута је саборност као истинска вредност у којој ишчезавају, као у цркви међу верујућим, све разлике друштвених слојева. Зато се Матици одмах придружују земљорадници, али и беземљаши, племићи и занатлије, чиновници и научници, лекари и писци- сви једнаки у жељи да уздигну дух свог народа.

Не само да би било лепо него и пожељно да и данашње генерације носи иста мисао као оне генерације које су створиле Матицу српску и које су је одржале у животу. Данас је за тим већа потреба него јуче.

- Политичка уздржаност Матице није донела нарочит бољитак? 
- У материјалном смислу, не. Због сталне и свеопште сиротиње држава је некако увек гледала да нам закине и тек донекле је плаћала за рад на појединим пројектима. Премало и сад одваја тако да једва одржавамо невелику службу, а од изборних чланова, међу којима је тринаест академика, више десетина угледних научника и стотине истраживача, једино секретар има плату. Главни ослонац матице били су и остали – приложници. Тако испаде да највише захваљујући завештањима покојника нисмо изневерили одговорност према будућности.

- Али, ни као друштво нисмо нашли праву меру између политичког и националног програма, често међу њима не правећи никакву разлику?


- Уобичајило се да политичка свакодневица и страначка припадност остану пред вратима Матице. Међутим, национални програм српског народа и те како се тиче Матице, јер она је настала као његов заменик. Националне програме, отворене или скривене, имају скоро сви народи. Да ли би јевреји и Иѕраел опстали беѕ националног програма, да га нису имали Немци да ли би се поново ујединили. Срби су свој национални програм оставили запретан, откад су се 1918. нашли, готоово сви, у једној државној заједници. 


Заштиту од затирања сад морамо сви заједно тражити и вјерујем да се око тога могу разумно усагласити сви који осећају припадност свом роду. Најважнији чиниоци програма су: национална слобода, сопствена држава, очување језика и духовности, природан биолошки прираст, економски напредак, културни развој, равноправан раѕвитак са осталим народима.

 

 

Стваралаштво достојно великана

Божидар Ковачек, председник Матице српске био је, иначе, професор универзитета, историчар уметности и театролог. Рођен је 1930. године. За члана сарадника Матице српске изабран је 1963, а након многобројних научно-истраживачких пројеката у четири мандата биран је за потпредседника. У исто време обавњао је дужности управника Библиотеке МС, а као оснивач био је и главни уредник Зборника за сценске уметности и музику МС. Председник најстарије културне установе у Срба постао је 1999.

У полувековном стваралаштву Божидар Ковачек, који је радио и као гостујући професор и предавач на универзитетима у Београду, Будимпешти, Сегедину, Печују, Софији, Пловдиву, Вроцлаву, Познању и Берлину, објавио је више дела. Почетком 2006. штампано је његово последње дело «Никола Тесла и Матица српска», као и трећи том зборника из историје српског позоришта и драме «Талија и Клио».

Божидар Коваче умро је у Новом Саду 30. марта 2007. године.

Матицом српском на чијем челу се налазио Божидар Ковачек руководило је Председништво које је изабрано 15. маја 2004. године. Председништво данас чине Миро Вуксановић (подпредседник), академик Димитрије Стефановић, проф. Др. Драган Херцег и Павле Станојевић (секретар)

- Шта је са онима који одавно нису више ту и онима који су остали иза граница матичне државе Срба? 
- Матица је успостављала заједнички духовни простор међу Србима и у време када су они били расејани по разним туђим државама, а и сада је тако. Тај културни део српског националног програма као давнашња часна обавеза, без сумње, опет пада на Матицу. Ако је рођење и њено програмо опредељење пре 175 година било подстицај, не само за нас, већ и за друге народе, данас је у најмању руку реално очекивати да Матица добије одељења како у Отаџбини тако и у расејању. То може бити она неопхпдна копча између Отаџбине и Срба расејаних у преко стотину држава света. С тим овог пута морамо пожурити уколико нам је стало до самоодржавања.

Разговарао: Младен Булут Анђелков

Bozidar KovacevicЗдање Матице српске у Новом Саду

Наша напомена: Још о Савиндану 2002. године Др Максим Хумски обратио се Дијаспори с молбом да објавимо његово промишљање о животу Срба у расејању. Тај текст који је својеврсни Манифест није изгубио на актуелности.Оцене које су стигле из Матице српске изнова су га учиниле актуелним. Вашој пажњи пењпоручујемо тај текст.