(Председник Скупштине Удружења индустријалаца и предузетника Србије и Црне Горе Ђорђо Антељ, некада усељеник у Шведској, специјално за Дијаспору) Херцеговац ЂорЂо Антељ остварио је давнашњи сан- да оде у иностранство, заради новац, да се врати у стари крај и почне се бавити бизнисом. Некад малопривредник у Шведској, Ђорђо Антељ је данас угледни предузетник у Отаџбини. Председник је Скупштине Удружења индустријалаца и предузетника Србије и Црне Горе. Довољан разлог да му се Дијаспора обрати с молбом да у ауторском тексту изнесе своја виђења о данашњој улози индустријалаца и предузетника окупљених око овог Удружења у Отаџбини, али и о искуствима које је понео собом из Шведске, приликом повратка у Отаџбину. Посебно ми је задовољство, а осећам и као моралну обавезу да се преко цењеног листа "Дијаспора" обратим мојим земљацима у далекој Скандинавији. Несмем и нећу да заборавим "извор" где сам се жедан напио воде. Те давне 1965 године имао сам изузетну срећу што сам досао у Шведску на студентску праксу и преко једне деценије живео и стварао радећи и дан и ноћ у тој дивној и уређеној земљи и у то време земљи са највећим стандардом у свету. Радна навика највећи капитал Искуство и знање које сам научио од тог дивног народа, не само о професионалном односу према раду већ и сама култура живљења и стварања како за себе тако и за друге, пренео сам по повратку у своју земљу и у најбоље могућој мери инплантира. Вратио сам се са скромном уштеђевином, али радна навика и професионално искуство били су највећи капитал. Формирање организације индустријалаца У току је процедура усвајања новог Устава а тиме стварање правне државе и повољног привредног амбијента за улагање домаћег и страног приватног капитала. Сваки дан је све више страног улагања и то се осети на сваком кораку. Београд постаје центар економског и политичког збивања југоисточне Европе. Били интересантни држави само кад је требало узимати новац Удружење индустријалаца и предузетника окупило се, заправо, око једне од највећих друштвених вредности - приватног власништва. Протеклих шест деценија приватно власништво и све што је везано за њега, а посебно ми предузетници и индустријалци били смо силом гурани на рубове друштвених токова. Били смо тема и предмет разматрања само када је требало од нас захватити новац- било кроз неадекватне порезе, било кроз различите врсте притисака, корупцијом загађеног државног и друштвеног апарата. Данас, гледајуићи своју и компаније својих колега, наше породице и преко пола милиона радника које ми запошљавамо, знам да смо успели да сачувамо институције приватног капитала. И не само да сачувамо него и да унапредимо и промовишемо је као највиталнији потенцијал у нашој земљи који је способан да привреду Србије врати у позитивне трендове и омогући нам општи и друштвени просперитет. Срећнија и богатија Србија Оснивајући регионалне одборе у целој Србији и организујући општинске одборе у последње две године, схватили смо још једну врло важну ствар; у овом тренутку не постоји никаква разлика између интереса радника и нас власника капитала, њихових послодаваца. Радници удружени у синдикате морају препознавати у нама своје стратешке партнере који због везаности свог капитала за нашу земљу имају велике мотиве да их штите и унапређују подједнако као и своје компаније. Ми не долазимо ни са каквих сунчаних егзотичних острва и наш капитал није производ финансијских мешетарења и не долази кроз виртуалне канале, већ је резултат нашег често вишедеценијског бављења приватним бизнисом и реинвестирања остварених профита у наше развојне планове. * Аутор је председник Скупстине Удружења индустријалаца и привредника Србије и Црне Горе, оснивач познате грађевинске фирме Gemax из Београда која је недавно обележила петнаестогодишњицу постојања. У биографији Ђорђа Антеља значајан део представља рад и стицање искуства у Шведској --------Дијаспора/Diaspora Година VII, број 38, 2004. |