- Nisam se slučajno odlučila da mi baš Rada Đuričin bude prva gošća u 2019. godini. Ako uzmemo u obzir njen osmeh koji traje decenijama, sa sigurnošću mogu da kažem, čeka me vrlo uspešna godina što se tiče moje emisije

- Rado, ne radi se samo o osmehu već i o pozitivnoj energiji kojom plenite, kojom zračite. Koji je recept?

- Eh, sad. Recepte je teško davati, ali, koliko se sećam, Ivo Andrić je jednom prilikom rekao: „Svetite se životu zaboravom.“ E tu osobinu očigledno imam ja, ali ne sa željom da se svetim nego, eto, prosto tu sposobnost da mogu da zaboravim nešto što nije bilo lepo i prijatno, a to u svakom slučaju olakšava život i nekako dopunjuje našu energiju, zbog čega, eto, ti imaš potrebu da kažeš kako sam ja puna pozitivne energije.

Rada Đurićin na pozornici Pygmeteatra u Stokholmu u proleće 2014. godine                                                                                                                                                                           Snimio: Dragan Popović

        - Pomenuli smo i „Primadone“, koje igrate sa Tanjom Bošković. Ko su, po vašem mišljenju, Rado danas primadone svetske političke scene?

          - Prvo je pitanje šta podrazumevamo pod primadonama. Ako primadone predstavljamo sebi kao neke osobe koje imaju tako neočekivane postupke, onda zna se ko je u ovom trenutku, bar nam se tako čini, američki predsednik. A što se tiče onoga što nam je kroz film Putin predstavljen, zaista ne znam da li mu ima nekoga ko može da konkuriše.

          - Da li ste Vi bili inspiracija Đorđu Balaševiću za „Lepu protinu kći“?

          - E, to zaista ne znam, ali moram da priznam da se pravim kao da jesam. Jer volim tu pesmu kao i mnoge druge Balaševićeve pesme.

          - Hoće li Rado ove 2019. kultura pobediti rijaliti?

          - E, to je već malo teže pitanje. Ne verujem da se nešto jako brzo može iskoreniti, ali naša je dužnost i obaveza da se borimo za lepo, za lepotu. Prema tome, ono što nije lepo, a to nije upravo ovo što si sada rekla, takozvani rijaliti, onda ćemo se boriti.

Beleška o autoru

Maša Radović rođena je u Beogradu 1990.Nakon završene Treće beogradske gimnazije upisala je Akademiju umjetnosti u Beogradu, odsek pozorišna režijau klasi Ljubiše Ristića. Diplomirala je 2013. sa predstavom ”Lepotica Linejna” Martina Makdone. Upravo je Rada Đuričin igrala glavnu ulogu i Mašinoj diplomskoj predstavi.

U Sputnjiku, gdje je od 2015. godine, na sebe je skrenula pažnju video formatom sa poznatim ličnostima ”Maša i…” Iz srpskog izdanja Sputnjika, uz saglasnost redakcije, prenosimo njen razgovor sa Radom Đuričić. Sa kolegama Maša radi i na pripremi emisije ”Orbita kulture”