Djuro Živković je diplomirao violinu 1999. godine na Beogradskoj muzičkoj akademiji, započeo je studije kompozicije sa prof. Vlastimirom Trajkovićem, a godine 2000. dolazi na specijalizaciju violine na Kraljevsku muzičku akademiju u Stokholmu gde te godine započinje paralelno i studije kompozicije. Magistrirao kompoziciju 2006., a 27. maja 2007. godine stigao je do diplomskog koncerta na Nybrokajenu 11, švedskom sinonimu za središte muzičkih dešavanja. Koncert je bio odlično posećen, kako i dolikuje kada je u pitanju jedan od najuvaženijih mladih kompozitora. Slučajući raskošan sklop instrumenata ovo pitanje se nametnulo samo od sebe: Mora li kompozitor da zna da svira sve instrumente za koje komponuje? ”Kad čovek zna da svira jedan instrument, zna pristup izvodjenju koji je bitan. Najbitnije za kompozitora da ima unutrašnji sluh. Violina mi dosta pomaže za gudački orkestar, klavir je odličan kada želiš da zamisliš kako sviraju ostali instrumenti. Najvažnije je da poznaješ tehniku instrumenata, mogućnost svakog pojedinačno, može li da svira nisko ili visoko, tiho ili glasno... to se uči iz debelih knjiga. U teoriji čovek zna da svira sve instrumente, kaže Djuro Živković na početku našeg susreta koji se dogodio ovde u Stokholmu, u foajeu Kraljevske muzičke akademije. Zvuk raznih instrumenata mešao se sa užurbanim koracima studenata.
Nastavljamo razgovor.
- Kako ste se našli na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Stokholmu?- Sida, švedska agencija za razvoj omogućila mi je boravak na fakultetu za muziku u Stockholmu odobrivši mi stipendiju.
- Vaša muzika spada u klasičnu, a rekli ste da je, opet, vrlo moderna, da li u muzici postoji moda?
- Bolje da kažemo savremena, jer ”moderna” je period u umetnosti posle 50-tih godina... Ranije su postojali stilovi komponovanja, kao i pisanja, slikanja, arhitekture...vidljive oznake stila. Danas je sve dosta individualizovano, svaki umetnik ima svoje vizije, svoj način izražavanja, pokušava da bude autentičan, mi smo ipak ograničeni tehnikama koje se koriste, talenat je ono što nije klasično. Pokušavam da nadjem neki svoj zvuk i da budem različit od ostalih savremenih kompozitora.
- Može li se u ovoj vrsti mizike pronaći inspiraciju u etnu, bilo čijem, srpskom, švedskom..?
- Naravno. Ima dosta folkrornih momenata u mojoj muzici. Za prijemni ispit na Muzičkoj akademiji u Beogradu, napisao sam duet za dve violine koje su zvučale potpuno kao gusle.
Dobio sam komplimente da je to bio najbolji prijemni ispit koji su slušali. Ja sam svoje početke dosta izgradio na folkloru. U Švedskoj čak misle da sam ja, možda, isuvise folklorističan, jer su Švedjani više okrenuti američkoj muzici. Imaju tendenciju da beže od svog folklora što je, zaista, šteta- jer švedska folklorna muzika je veoma lepa.
- Ako biste pravili poredjenje u pristupu muzici u Švedskoj i u Srbiji šta biste mogli reći?
- Švedjani su mnogo više okrenuti novim dešavanjima i trendovima u muzici, generalno, pa i u klasičnoj. Kada sam došao u Stokholm dobio sam mogućnost da se više informišem o savremenoj muzici. Ovde se lako dodje do notnog materijala, protok informacija je brži i veći.
U Švedskoj vole savremenu muziku. Širi pristup i otvorenost ka novom bila bi i za nas značajna.
- Osećate li razlika izmedju publike u Švedskoj i publike u Srbiji koja prati klasičnu muziku?
- Čini mi se da u Srbiji ljudi dolaze na koncerte mnogo više da bi bili vidjeni, najviše publike ima kada dodje neki poznati izvodjač i tada su dosta strašni. A publika u Stockholmu je smirena, uzdržanija nego naša.
- Gde student ima veću slobodu u izboru kakvu će muziku praviti?
- Mogu da kažem u Švedskoj, jer profesori imaju lagodniji pristup. Ovde se na Akademiji studentu dopušta samostalnije razvijanje sopstvenog stila i mnogo manje se oseća tzv. eho klase, gotovo da ga i nema. Individualni stil se ceni. Mada se ja možda više zalažem za striktniji pristup. Naše školstvo je veoma dobro i temeljito, razlika je što vas u Švedskoj niko ne primorava na rad. Takodje, ima više mogućnosti da se dela izvedu i da se snime. Tako imate materijal koji možete da analizirate, a kod nas je to teško, mnogi naši studenti nemaju priliku da čuju svoje kompozicije u izvodjenju, pogotovu za orkestar.
- Koliko je muzika zaista univerzalan jezik?
- Muzika je najuniverzalniji jezik. Muzika je najpogodnija za širenje, svuda, razume se svuda. Prenosi se najlakše i ima najveću mogućnost preživljavanja. Svira se i u ratu i u miru. Ona snaži, daje podstrek. Da biste poslušali jednu kompoziciju ne morate da putuje po svetu, do Sikstinske kapele ili .., a ipak možete da osetite duh jedne nacije. Kultura, a sa njom i muzika je najvažnija za jednu zemlju. Kultura čini jednu zemlju zemljom, naciju da bude nacija. Preživljava i ratove i bolesti. .
- Čime se bavite kao predahom u komponovanju?
- Web-dizajnom. Bavim se mišlju da napravim web-stranicu koja će se zvati ”Rukoveti” po Mokranjčevim rukovetima u kojem bih pokušao da objedinim naše poznate kompozitore, jer na Internetu ima neverovatno malo informacija o našim vrhunskim kompozitorima, Ljubici Marić, Josipu Slavenskom i drugima. Naši studenti bi imali olakšan posao, kao i svi koji prave muzička instraživanja. Tu bi se našla folklorna muzika, naši pokojni i savremeni dirigenti, kompozitori, izvodjači. Ako želimo da širimo našu kulturu, moramo da se povežemo, a Internet je za to odličan medij. Postoji nešto što čovek radi iz hobija, a koristi mnogima.
- Imali smo prilike da na Vašem diplomskom koncertu čujemo kompoziciju ”Eclat de larme”, koja je dosta poznata i izvodjena, zašto naslov na francuskom ?
- ”Sjaj suze” u prevodu na srpski, zvuči na nemačkom grubo, na engleskom trivijalno. Pokušao sam na italijanskom, ali najbliže mojoj muzici je zvučalo na melodičnom francuskom. To je jedna od najizvodjenijih mojih kompozicija. Napisana je za pre-art ansambl iz Ciriha, povodom takmičenja u Švajcarskoj. Za tu kompoziciju dobio sam drugu nagradu .To je kompozicija za alt flautu, obou, harmoniku i klavir.
- U Stokholmu a potom i Beogradu je premijerno izvedena Vaša kompozicija ”Beli Andjeo”. Vest o Vašem koncertu i plakat kojim je on najavljen, ovaj časopis je doneo na naslovnoj strani uz tvrdnju da je reč o potpuno novoj dimenziji predstavljanja srpske kulturne baštine i srpskih umetnika u ovom delu Evrope. Čime je ”Beli Andjeo” inspirisan?
- ”Beli Andjeo” je inspirisan guslarskom i crkvenom duhovnom muzikom. To je jedan uticaj koji možda svako od nas koji živi na našem podrucju poseduje. Ta dva pola, folklorni obrazci i uticaj crkvene muzike su se bukvalno spojili u ” Belom Andjelu”. ”Beli Andjeo” je prvi put izvedena na radiju u Stockholmu, sa radijskim orkestrom, to je bilo javno izvodjenje, a kompozicija je doživela beogradsku premijeru na Međunarodnoj tribini kompozitora novembra 2006. u sali Beogradske Filharmonije. Izveo je Ansambl za novu muziku, dirigovala Biljana Radovanović.
- Sada kada ste magistrirali, čime biste najviše voleli da se bavite u budućnosti?
- Najviše bih voleo da budem slobodni umetnik, da sedim kod kuće i komponujem za svoju dušu. Voleo bih da pišem za film, možda, ali ne za komercijalne filmove. Ne bih voleo da moram da se bavim komercijalnim komponovanjem, jer umetnost je kompleksan mentalni proces, kada stvaraš gradiš u sebi novi svet, kada se radi po narudžbini, nešto o čemu ti sam nisi razmišljao, može da utiče na tebe da potpuno promeniš svoj način razmišljanja. Najlepše bi bilo napisati vrhunsku umetničku muziku za vrhunski umetnički film.
