Miloslav Samardžić, osnivač i urednik Izdavačkog preduzeća ”Pogledi” (Kragujevac)
Miloslav Samardžić, rođen 1963. u Aleksandrovcu. Vlasnikje izdavačkog preduzeća ''Pogledi'' iz Kragujevca. Preduzeće, zapravo, baštini ime nekadapoznatog istoimenogčasopisa. Za ''Poglede'', uširoj javnosti, prvi put se čulo 1989. godine, kada su objavili do tada skrivanu nemačku poternicu za generalom Dražom Mihailovićem iz 1943. godine, na 100.000 rajhsmaraka u zlatu. Samardžić se od pojavljivanja ”Pogleda”neprekidno bavi Drugim svetskim ratom. Objavio je preko 50 knjigana tu temu.Upravose pojavio i prvi dokumentarni film snimljen prema njegovom scenariju, ''Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu''. Film još nije objavila ni jedna TV sa nacionalnom frekvencijom. Može se videti, za sada, samo na Internetu.
- Težina lanaca Borisa Malagurskog nije jedino filmsko ostvarenje u Srbiji koje odbijaju da objave TV kuće sa nacionalnom frekvencijom. To se dogodilo i serijalu ''Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu'' od šest emisiju za koji ste Vi napisali scenarij. Kako to objašnjavate, taj reklo bi se strah od istine?
- Strah od istine, svakako. Malagurski se bavi bližim periodom, mi Drugim svetskim ratom, ali svodi se na isto. Danas u Srbiji ne samo što nema opozicionih glasila, nego praktično nema ni opozicionih stranaka. Gotovo sve stranke su na nekom nivou vlasti. Televizije je lepo opisao aforističar ''Novosti'': Liče na Mekdonalds; sadržaj je isti, samo je osoblje drugačije.
- Književnik Dragan Lakićević, urednik u Srpskoj književnoj zadruzi, koji je godinama ispisivao Pisma iz Otadžbine na stranicama Dijaspore u jednom od pisama zapisao je ”i kad je ružna i kad je neprijatna, istina je lekovita”. Kada će Srbija biti spremna da se suoči sa istinom iz bliže ali i dalje prošlosti?
-Zanimljivo je da televizije pre dve godine nisu htele da prikažu ni sjajne dokumentarne snimke pobedničke parade 1912. godine u centru Beograda, parade oslobodilaca Kosova. Stari filmovi su digitalizovani i odlično se vide Putnik, Bojović, Mišić, Pašić, kralj Petar i njegovi sinovi, čak i Nušić, itd. Razlog? Ne uklapa se u koncepciju: u TV dnevnicimna se govori o predaji Kosova, i nezgodno je da posle njih narod gleda oslobodioce Kosova. Dakle, uvek se nađe neki razlog, takva nam je politika. Zamislite tek koliko razloga ima za Drugi svetski rat...
- Kako je nastala ideja za snimanje dokumentarca ''Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu''?
- Osnovna je bila namera da se naša priča, posle časopisa ''Pogledi'', dakle novina, silnih knjiga i Interneta, ispriča i filmskim jezikom. Naravno, knjige ćemo i dalje štampati, ali jasno je da je film mnogo jači medij. Namera nam je da objavimo niz dokumentaraca, a da potom učinimo šta možemo da se najzad snimi i jedan ratni film prema istinitim događajima. Tako, za ovo se dugo spremamo. Intervjuisa učesnicima rata snimljeni su još predeset godina. Snimljeno jepreko 40 intervjua u Srbiji, Britaniji, Americi i Kanadi, kao i jedan u Sloveniji. To ne bismo uspeli bez pomoći emigracije - Pokreta srpskih četnika i Organizacije srpskih četnika - koja je snosila troškove putovanja i smeštaja za snimatelje.
- Koliko ste koristili arhivsku građu, iz kojih arhiva i koliko ste obogatili materijal koji se koristio u pripremi serijala?
- Jasno je da je to najteži deo posla, pored, naravno, finansija. I ratne filmove smo počeli da tražimo godinama unazad, pre svega u Nacionalnom arhivu u Vašingtonu. Ni to ne bismo uspeli bez pomoći srpske emigracije, konkretno, bez emigranta mlađe generacije Branka Petrovića iz Njujorka i njegovih prijatelja. Oni su tragali za filmovima prema našem spisku, i oni su finansirali potragu, presnimavanje, i sl. Tako smo, posle nekoliko godina, dobili oko 450 minuta. Konačno smo uspeli da dođemo i do prvih snimaka đenerala Draže na slobodi. Film je snimila američka vojna misija 1944. godine. Sem toga, nabavili smo i oko 150 minuta iz Jugoslovenske kinoteke u Beogradu.
- Vi ste scenarista, ko su drugi autori filma?
- Filmski deo posla - režiju i montažu - uradili su Slobodan Bogdanović i Kosta Babićiz Beograda.
- Nedavno se u srpskoj štampi pojavio članak o zaostavštini iza kćerke Dragoljuba Mihaijlovića (Politika 28. april). S obzirom da ste vrstan znalac istorije koji se odnosi na Kraljevinu Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu, kakvo je Vaše mišljenje o iznesenim činjenicama, u vezi zaostavštine Dražine ćerke Gordane?
- Iznenađen sam ovim člankom, iz tri razloga.Prvo, nije se čula druga strana, pre svih Voja Mihailović.Drugo, nije mi jasno kako se sada govori o Sorboni. Gordana sigurno nikome nije rekla da je Draža pohađao Sorbonu, jer to nije tačno. Draža je bio u jednoj školi na jugu Francuske, specijalizovanoj za usavršavanje francuskog jezika, ali i za obaveštajne poslove. Zato o tome nemamo preciznih podataka, jer su takve škole tajne. Gordana nije znala tačno o kojoj školi je reč.Treće, bio sam kod Gordane i video sam Dražine slike i još neke stvari. One su važne za srpsku istoriju kao predmeti – Dražine stvari, ali ne i sa stanovišta istorijskih otkrića. Tu nema nikakvih tajnih dokumenata, a naravno ni diplome sa Sorbone.
- Izborom naslova serijalu Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu jasno ste se opredjelili o čemu se radi u filmu. Kod drugih istoričara rijetko se, ili gotovo nikako, koristi ta istorijska činjenica. Šta je, po Vašem mišljenju, razlog?
- Tačno. Po pravilu se govori o Jugoslaviji. Tačan naziv države – Kraljevina Jugoslavija – izbegava se jer ne odgovara komunistima. Jer, dok postoji država, važe njeni zakoni, u ovom slučaju do kraja Drugog svetskog rata. Pod tim imenom ona je bila međunarodno priznata, imala je kralja, vladu, vojsku i slobodnu teritoriju. Tek posle po zlu čuvenih izbora sa gumenim kuglicama od 11. novembra 1945., svet priznaje socijalističku Jugoslaviju i ona tako stiče spoljni legitimitet. Unutrašnji nikada nije imala, zbog gaženja ljudskih prava i sloboda.
Pri pisanju istorije jedne zemlje moraju se uvažavati njeni zakoni, pa se tako „Narodnooslobodilačka vojska''mora stavljati pod navodnike. Jer, samo jedna vojska može biti narodna i oslobodilačka, a to je državna vojska - Jugoslovenska vojska, to jest četnici. Dok su komunisti, prema Uredbi o vojnim sudovima od 8. marta 1940., kao i prema Zakonu o zaštiti države iz 1921, ništa drugo do teroristi.
Već ovaj jednostavan primer govori na kom nivou nam je zvanična istorija i danas, 2014. godine. Kod nje je sve naopako, oni nikad ne kažu tzv. NOV i nikad za četnike ne koriste termin Jugoslovenska vojska, kako su se oni zvali, već kažu ili Jugoslovenska vojska u Otadžbini (što je interni termin iz ratnog doba) ili čak Ravnogorski pokret, da bi time posredno dali značaj tzv. Narodnooslobodilačkom pokretu.
- U Otadžbinu su se vratili posmrtni ostaci prognanih Karađorđevića. Vraćaju se i njihovi potomci. Sporo ali ipak vraća im se imovina, takođe. Srbi i danas sedam decenija nakon nasilnog ukidanja kraljevine kažu; ”Bez kralja, ne valja!”
- Za imovinu nisam baš siguran... Pitanje imovine je jedno od najvažnijih i ono je jedan od razloga što i danas studenti uče istoriju Drugog svetskog rata prema udžbeniku napisanom 1978. godine, dakle iz doba dok je diktator bio živ. Tada nije postojala sloboda govora i jasno je da tu nema ni „n'' od nauke.
Posle rata je konfiskovano oko milion objekata od tzv. narodnih neprijatelja, na nivou cele zemlje. Devedesetih godina i kasnije to ogromno bogatstvo je u procesu tajkunizacije preneto na drugu i treću generaciju komunista, koja na sve načine pokušava da osujeti proces restitucije. Nedavno je prošao rok za podnošenje zahteva za povraćaj otete imovine i u tom poslednjem roku, u poslednjem mesecu, samo u Kragujevcu je podneto 7.000 zahteva. U odnosu na oteto, vraćeno je veoma malo, simbolično.
Suština je u tome što komunisti sebe i svoje pretke, naravno, nikada ne predstavljaju kao otimače, već ih predstavljaju kao oslobodioce, pa automatski i kao zaslužne, nekog ko treba da ima privilegije. U našem filmu se jasno vidi da oni nisu bili oslobodioci, već da su se od početka borili za vlast, to jest za otimanje tuđe imovine.
Zbog svega toga, u postojećim uslovima nema govora ni o obnovi monarhije.
Razgovarao: Aco Dragićević
-----------
Povezani linkovi:
- http://www.pogledi.rs/category/knjige-o-cetnicima/u-ponudi/
