Ljudovanje Zene i Dragana
*Dobrotvorstvo familije Laban traje godinama i donosi radost mnogima* Kako je Dragan postao odličan učenik dede Dobrašina;”Trudi se isto, pa radio za dinar ili za dukat!”*I rođendankim poklonima do krova nad glavom*Srpsko kulturno udruženje kao jedna familija u gradu*Ponekad oči više kažu nego reči*Venčanje uz prisustvo 299 Sirijaca i dva Crnogorca*
 Dragan Laban |
Duga, neobično duga, je lista organizacija i pojedinaca u Švedskoj, Srbiji, Crnoj Gori te Bosni i Hercegovini ali i Libanu koje je pomagala i pomaže familija Laban iz Sedertelja. Njihov donatorski prilog već godinama, ako ne i punu deceniju, na godišnjem nivou u švedskim krunama, bliži je milionu nego njegovoj polovini. U vreme katastrfalnih poplava u Srbiji 2014., porodica Laban pripremala se da proslavi rođendan sinovima Nikoli i Iliji. Kako deca imaju bezbrižno detinjstvo, brojnu rodbinu čija su mezimčad, njihovi tata i mama zamolili su ih da ne donose poklone na rođendan, nego da se sakupi novac i uputi kao pomoć u Srbiju. I bilo je tako.
Rezultat; podignuta je kuća jednoj familiji iz Obrenovca.
Od tada za svaki rođendan Nikola i Ilija sa svojom rodbinom obraduju nekog u Otadžbini ili otadžbinskim zemljama kome je potrebna pomoć. Tako su maleni Labani, izgrađujući sebe na početku života kao dobrotvor, sa svojom rodbinom u mamin i tatin uži i širi zavičaj uputili više od 30 hiljada evra.
Sufinansirali su Labani završne radove na živopisanju crkve u Stokholmu posvećene prvom srpskom arhiepiskopu Svetom Savi. Darovali su, uz to, ovom hramu nov nameštaj. Verujući Srbi u Švedskoj tako su dostojanstveno mogli obaviti pripreme za sveštanje ovog hrama čija je izgradnja počela 1990. godine. Njegova Svetost Patrijarh srpski Irinej sveštao je ovaj saborni hram u nedelju 5. oktobra 2014. godine. Isto tako nije izostala donacija familije Laban za hram Vaskrsenja Hristova u hercegovačkom selu Prebilovci i za Saborni hram Svete Trojice uMostaru. Ovi dobrotvori finansirali su izgradnju konaka uz jedan od najstarijih manastira kod Srba Đurđevi stupovi. Uputili su pomoć i hramu u Draganovim rodnim Beranima ali i manastiru Pokrova Presvete Bogorodice u Halandu (Halland) u južnom delu Švedske.
 Ilija i Nikola, sinovi Zene i Dragana Labana u prostorijama Srpskog kulturnog udruženja iz Sedertelja |
Dragan je aktivan u nacionalnoj organizaciji Srba u Švedskoj a posebno u matičnom udruženju u Sedertelju, gradu u kojem Labani žive. Srpsko kulturno udruženje iz Sedertelja kupilo je, naravno uz Draganovo značajno učešće,zemljište na kojem se nalazi skromna kuća koju su kupile ranije generacije Srba a koje su živele ili žive u ovom industiskom gradu. Ličnim primerom, uz značajnu donaciju, te 2015. godine, podstakao je Dragan i druge članove tako da je Srpsko kulturno udruženje iste te godine, uz vlasništvo nad kućom, postalo vlasnikom i korisnikom 850 kvadratnih metara zemnjišta u gradskoh četvrti Rona. Po tome su postali prva nacionalna organizacija Srba u Švedskoj koja je vlasnik svojih prostorija ali i placa na kojem se nalaze te prostorije. Taj prostor je već uređen i pripremljen je projekat za podizanje Srpske kuće od tvrdog građevinskog materijala.
– Ponosam sam na naše Udruženje jer okuplja velik broj familija u gradu. Imamo izvanredne aktivnosti na planu saradnje sa komunom a posebno kroz rad sa najmlađima. Mladi se druže i tako održavaju aktivan kontakt sa srpskom kulturom, tradicijom, običajima i jezikom, vežbaju u tri grupe i pripremaju se za nastupe- da na pozornicu donesu srpske narodne igre. Sva lepota njihovog rada vidljiva je za vreme nastupa, kao prošle godine za Dan komune, kada je najstarija folklorna grupa nastupila na glavnom gradskom trgu- zajedno sa švedskim muzičkim zvezdama, pobednicima čuvenog ”Idol” TV-takmičenja. Svetosavska akademija koju tradicionalno obeležavamo na Savindan sa našim sveštenstvom i krsna slava udruženja Đurđevdan, dve su naše manifestacije kojima posvećujemo posebnu pažnju zbog nas i naših najmlađih članova ali i zbog predstavljanja naše kulture pred našim domaćinima Šveđanima, kaže ovaj Srbin iz Crne Gore, koji je od malena po svetu tražio svoje parče neba da bi se skrasio ispod njega. Pronašao ga je ovde u Švedskoj.
 Folklorna sekcija Srpskog kulturnog udruženja prilikom nastupa na glavnom gradskom trgu u Sedertenju |
Rođen je u crnogorskom gradiću Berane 1973. u porodici sa još dvoje dece. Odrastao je uz dedu Dobrašina Stankovića, partizanskog komesara koji je trgovao drvima i koji ga je naučio da čita i piše sa 6,5 godina ali je naučio i mnogo štošta drugog dobra, što je neophodno u životu. Sa radošću Dragan, po dobroti i plemenitosti, spominje dedu Dobrašina. Stariji Draganov brat Dejan i sestra Violeta, rođeni su 1967, odnosno 1969. Kada su se otac Branislav i majka Darinka sa decom preselili iz Crne Gore u Srbiju 1987., Dragan je nastavio školovanje u Kruševcu i Kragujevcu. U trećoj godini studija na Ekonomskom fakultetu, zbog nedostatka sredstava, odlučuje se da napusti studije i da se snalazi kako zna i ume.
– Raspad zemlje i ratna zbivanja su me naterala da lutam po svetu tražeći svoje novo mirno utočište – priča Laban. Čuo sam da se u Grčkoj traže berači pomorandži i krenuo sam na Krit 1996. godine. Imao sam samo 300 maraka u džepu, koje sam brzo potrošio. Stigao sam u selo Fodele, u kom je rođen slikar El Greko i danima tražio posao. Grci su mi uvek odgovarali sa ”ne”, ali ja nisam znao tada da to znači „da imamo posla za tebe”. Živeo sam u šupi. Da ne bih krao hranu, jeo sam opale i trule pomorandže sa puta i zamlje. Smršao sam 25 kilograma za 3 meseca. Kada sam dobio prvu nadnicu od 20 maraka umislio sam da je to dovoljno za normalan život. Za te pare mogao sam da kupim deset jaja, hleb i telefonsku karticu da javim majci Darinki da sam dobro, jer „živim u grčkom raju” – seća se tih teških dana Dragan Laban.
Priča nam da su mu žuljevite ruke bile krvave od motike kojom je okopavao grčke voćnjake. Otkriva nam da je danima jeo samo tri jajeta dnevno. Gladovao je sve dok se nije posle šest meseci, kada je naučio grčki toliko da se može sporazumevati, zaposlio u jednom restoranu.
 Familija Laban na godišnjem odmoru u Hercegovini |
– Bio sam 1998. godine konobar u Iraklionu i u Hersonisu. Dobro sam radio, dobro zarađivao i kupio sam akcije restorana, pa postao njegov suvlasnik, nastavlja svoju životnu priču Dragan Laban dodajući da je, na njegovom životnom putu sledeća destinacija bila Roterdam u Holandiji. Vredno je učio holandski, ruski, engleski i usavršavao grčki jezik.
–U Grčkoj sam upoznao predivnu devojku Zenu. Mislio sam da je Grkinja. Nije razumela šta joj govorim na grčkom. To su oni trenuci kad oči više kažu nego reči. Onda smo nastavili razgovarati na engleskom. Njeni su poreklom iz Bejruta a odrasla je u Švedskoj. Pravoslavka je kao i ja. Prepuna je topline i divnih osećanja – priča Dragan i kaže kako mu je poznanstvo sa Zenom iz Libana potpuno promenilo život.
Prvi put je bio srećan čovek.
– Zaljubio sam se u tu divnu mladu ženu, učiteljicu u stokholmskoj osnovnoj školi. Jako je privržena porodici, vredna i skromna. Njen otac i braća nisu joj dali da se preseli kod mene u Grčku, pa sam ja krenuo 2001. godine za Zenom u Švedsku. Počeo sam da gradim novi život iz početka, ali mi je ovog puta, zahvaljujući ljubavi sa Zenom, bilo mnogo lakše, ne skriva svoja osećanja Dragan Laban.
Uspeo je svojim radom i ponašanjem da dokaže Sirijcima da je vredan da bude njihov zet. U novembru 2001. godine venčali su se Zena i Dragan u Sederteljeu pred 299 Sirijaca i dva Crnogorca. (”Jedan je bio moj venčani kum Stanko Džaković iz Pljevalja, a drugi ja, mladoženja lično”). Dok nije naučio švedski govorio je engleski. Zaposlio se na poslovima reciklaže i radio po čitav dan, onako kako ga je deda Dobrašin učio i naučio: ”Trudi se isto, pa radio za dinar ili za dukat!”
Posle dve godine dobio je ponudu da radi reciklažu otpada za svetsku firmu Sita Sverige AB.
– Stvorio sam poslovnu mrežu za tretman otpada tako što sam u zgradama i naseljima postavio kontejnere, koje sam obilazio kamionima i praznio. Radio sam u početku sam. U septembru 2005. angažovala me druga firma „Envak”, tražila je da vodim njene servise za usisavanje smeća po Stokholmu, Malmeu i Kopenhagenu. Odgovorio sam da nisam tehnički osposobljen za takav posao, a ljudi iz „Envaka” su mi odgovorili: „Pratimo mi vas gospodine. Znamo da ćete brzo naučiti da uspešno obavljate i naš deo posla”.
– Ispalo je da su Šveđani više verovali u mene nego ja sam – kažeDragan.
Radeći danas u svojoj firmi Hena Entreprenad ABu kojoj je zaposleno 17 radnika koji ostvaruju godišnji prihod preko 17 miliona SEK radi isti posao za druge dve firme. Laban je počeo od 2006. da zapošljava radnike, a i da zarađuje toliko da je 2008. podigao porodičnu kuću u Soderteljeu. Njegov porodični dom je za Zenu i decu srpska kuća, izgrađena po projektu iz Novog Sada. U međuvremenu dom porodice Laban postao je stecište redovnog okupljanja srpskih, sirijskih i švedskih prijatelja.
– Meni je žena rekla da mogu da srbujem samo uveče, kad okupam sinove Nikolu i Iliju i kad dobijem slobodno da idem u grad – šali se Dragan Laban.
Svaki slobodni trenutak Dragan Laban posvećuje porodici, prijateljima, našoj srpskoj nacionalnoj organizaciji u Švedskoj a poseno Srpskom kulturnom udruženju iz Sedertelja.
Pripremio: Aco Dragićević
-----------
U pripremi teksta korištena je knjiga Marka Lopušine ”Bratstvo Sveti Jovan”, o udruženju iz Švedske koje takođe podržava Dragan Laban. ”Aktivan odnos prema mladima koji neguje Bratstvo Sveti Jovan opredelili su me da podržavam i ovu novu pravoslavnu asocijaciju, da bih kroz nju i ja dao doprinos da mladi ljudi, željni znanja, lakše nađu svoje mesto u švedskom društvu”, zabeležio je izjavu Dragana Labana autor Lopušina naglašavajući da je Laban jedan od uspešnijih naših poslovnih ljudi u kraljevini Švedskoj.
