| Zoran Stefanović, predsednik "Projekta Rastko - Biblioteke srpske kulture na Internetu" |
|
***
Šta podrazumeva "Projekat Rastko", kako se došlo na ideju o njegovoj realizaciji i ko ga čini?
"Projekat Rastko - Biblioteka srpske kulture na Internetu" je elektronska biblioteka i međunarodni poduhvat posvećen srpskoj kulturi i njenim vezama sa drugim kulturama. Još 1995. u Solunu, na kongresu Balkanske kulturne mreže, predložio sam, u ime srpskih naučnika i umetnika, Internet kao najbolji način za afirmaciju i povezivanje balkanskih kultura, a u jesen 1997. postavili smo i prvu "Rastkovu" biblioteku, onu posvećenu savremenoj drami. "Rastko" je danas međunarodni neprofitni izdavački sistem u desetak država i sa stotinama saradnika, najveći je i najposećeniji sajt za kulturu na Balkanu, a neki svetski univerziteti prilagođavaju svoje programe našim programima, naročito za istoriju i slavistiku, ili prosto unose naša izdanja u obaveznu literaturu. To je većinom slučaj sa SAD i zemljama bivšeg SSSR-a, ali verovatno će ih biti još, kako mi postajemo ozbiljniji. Lepo je videti šta kaže američka Kongresna biblioteka, francuska Nacionalna biblioteka, About.com ili britanski BBC koji nas je nedavno proglasio najbitnijim svetskim sajtom za istoriju bivše Jugoslavije...
"Rastko" je prerastao nacionalni okvir. U njemu se, ako smem da primetim, iz srpskog prelazi u okvir panslavizma, odnosno panbalkanizma...
U sledećim mesecima tu možete slobodno dodati i pangermanizam, panarabizam, panhinduizam, panromanizam i svaku bitniju kulturu na planeti. Sada smo u fazi "koncentričnih krugova", odnosno, pored uobičajenog objavljivanja tradicionalnih i novih srpskih materijala, najveći deo snage posvećujemo velikim bibliotekama o vezama sa drugim kulturama, pa i civilizacijama. Recimo sve biblioteke sa udaljenijim kulturama, tipa "Projekat Rastko - Arabija", biće u stvari veze celokupne slovenske civilizacije sa tom drugom civilizacijom. Na trećoj strani, pošto služimo i kao popularizatori stranih kultura kod srpske i strane javnosti - tokom 2002. smo, između ostalog, kapitalno promovisali albansku, lužičkosrpsku, bugarsku i poljsku kulturu itd - to znači da iz međunarodnog sada zaista evoluiramo u jedan "nadnacionalni" projekat. Istina, mnoge kolekcije na Rastku tek treba da se popune, ali za koju godinu to će biti praktično nepregledna biblioteka.
Kako je došlo do saradnje sa ustanovama širom Evrope i sveta?
Ima tu barem 20 zemalja gde je saradnja razvijena. Nisam delio po nacijama, ali sveukupno imamo možda i više od 500 aktivnih saradnika iz celog sveta. Mnogi su ušli uobičajenim kanalima unutar srpske kulture, jer ipak u "Projektu Rastko" sarađuju brojni akademici, profesori, istraživači i stvaraoci. Drugi način su direktni sporazumi. Treći trend je sve jači poslednjih godina - strani stručnjaci se sami javljaju i tako ulaze u poduhvat. Stopa ulaska stranaca u humanističkim naukama se toliko povećala da očekujem za dve-tri godine da broj stranih i naših naučnika bude izjednačen, ili da "stranci" budu čak u prednosti.
"Rastko" stalno narasta. Kako stižete sve da uklopite?
Pa sada je već naporno preko svake mere, jer je tokom 2002. "Rastko" prerastao u međunarodni sistem koji već sada košta mnoge milione dinara godišnje a najvećim delom dobijamo donacije preko usluga. Nemamo stabilne sponzore, materijal dajemo besplatno svima, i uvek je više projekata nego što ima novca. Još uvek zavisimo od dobre volje i mogućnosti malih firmi koje su nas od početka podržavale, novca koji zaradimo na komercijalnim projektima van "Rastka", volonterskog rada ili poluurađenog materijala partnerskih firmi. Ako se stabilizujemo tokom 2003. godine, onda će veliki lični teret pasti sa pedesetak ljudi - volontera - iz unutrašnjeg jezgra.
Koliko učešće i lična inicijativa pojedinca ima ulogu u projektima poput "Rastka"? Ko čini jezgro ´Rastka´?
Prvih par godina, 1997-1999, poduhvat jeste potpuno zavisio od pojedinaca i njihove vizije i žrtve. Tadašnji doprinosi Mihaila Stefanovića, Dejana Ajdačića, Dušana Bajskog, Nenada Petrovića, Nataše Devetaković, Sanje Kozakević - da pomenem samo neke iz ranog perioda - bili su ključni da se stvar uspostavi. Sada je "Rastko" već sistem sa sopstvenim parametrima i mehanizmom. Dakle, decentralizovan međunarodni organizam, koji ne zavisi od jednog čoveka. Ideal je neka vrsta mentalnog Interneta. Da postane veći od nas i nezavistan od nas.
Ima li naznaka da će država pomoći dalje širenje i razvoj ´Rastka´?
Da, ima ih nekoliko. Recimo, Ministarstvo kulture Republike Srbije je nedavno najavilo pomoć za 2003, koliko budu mogli. Znaćemo ovih dana. Oni su zanimljivi, jer su prva postava u tom ministarstvu od 1994. koja je i razumela o čemu je reč i odlučila da pomogne.
"Rastko" vrlo odlučno zastupa stav da se očuva srpski jezik i ćirilično pismo...
Globalizacija je istovremeno donela dva procesa: razbijanje političkih nacija ali i renesansu naroda, etnokulturnih grupa. Kulturni identitet je trajnija i važnija kategorija nego državni identitet koji se menja i nestaje. Kada je Microsoft-Yugoslavia najavio da će pustiti srpske lokalizacije svojih programa na latinici, mnoge ustanove su uradile analize i zaključile da bi posledice toga bile tragične za sve srpske zajednice u svetu, jer je dokazano da je odustajanje od ćirilice uvek vodilo do brzog raspadanja i brze asimilacije. Zbog toga je stotinak ustanova u decembru 2002. osnovalo zajedničko telo - Nacionalno veće za srpski jezik i pismo - koje se bavi pitanjima kulturne standardizacije. Svi smo potpisali i "Povelju o srpskom jeziku i pismu u XXI veku" koja sadrži tri tačke: 1) Jezik srpskog naroda zove se srpski, bez obzira kako ga nazivaju nove etnokulturne grupe ili politički pokreti. 2) Standardno pismo srpskog naroda je ćirilica, čime se ukida privremeni društveni nered nastao korišćenjem dva pisma. 3) Srpski jezik ima, kao ravnopravne standarde, ijekavski i ekavski oblik.
Planovi i projekti u nekoj bližoj budućnosti...
Tokom 2003. otvorićemo barem četiri nove biblioteke: Nemačku, Rusiju, Sloveniju i biblioteku posvećenu Gorancima. Uz to, biće verovatno otvoren i još jedan poduhvat na području bivše Jugoslavije, ali takve projekte nikad javno ne najavljujemo. Biblioteke rusko-srpskih i nemačko-srpskih kulturnih veza biće ogromne, verovatno naši najveći bilateralni poduhvati, jer je reč o kulturama koje su mnogo uticale na našu. Dakle, ovo će biti naporna godina, a sada paralelno radimo na materijalima i prikupljanju fondova.
Kada možemo očekivati Rastko - Švedska ili Rastko - Skandinavija?
Program za Rastko - Švedska je najvećim delom formiran još prošle godine, ali to središte neće biti otvoreno ove godine, iz budžetskih i organizacionih razloga. To neće biti gigantska biblioteka poput nemačke ili ruske, ali će iscrpno pokazati da veza između dva prostora ima više nego što se obično misli. Naravno, očekujemo da će srpska zajednica u Švedskoj biti stub ovog središta, i zbog toga nam je radost da im naš prvi glas stiže upravo preko "Dijaspore" čiju kulturnu misiju i mi na Balkanu pratimo i koju osećamo kao sestrinski projekat.
Razgovarala: Dragana Lazarević
|
Koliko tradicija i tehnologija mogu da se sažive i formiraju kulturnu simbiozu? Jedan od odgovora na to pitanje možda najbolje može da da čovek koji je uspeo da izvrši spoj srpske kulture sa erom tehnologizacije. Zoran Stefanović u poslednjih nekoliko godina poznat kao izdavač, urednik i producent, naročito na polju digitalnih tehnologija. Osnivač je (1997.) jedne od najvećih elektronskih biblioteka u Evropi, "Projekta Rastko - Biblioteke srpske kulture na Internetu" (