 Јirži Buzek, predsjednik Evropskog parlamenta |
Ništa BiH ne predstavlja bolje od njenih mostova. Nije slučajnost to što su dva UNESCO-ova spomenika svjetskog nasljeđa u BiH upravo mostovi - lijepa lagana građevina nad rijekom Neretvom u Mostaru i dugi čvrsti most Mehmed-paše Sokolovića koji premošćuje Drinu u Višegradu. Da mogu govoriti, rekli bi nam mnogo o istoriji i politici BiH.
Piše: Jirži BUZEK
Ali svojim nam je perom poslužio Ivo Andrić koji vrlo rječito kaže: "Od svega što čovek podiže i gradi ništa nije bolje i vrednije od mostova. Oni su svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo."
Smatram da je prilično paradoksalno da BiH, zemlji koja obiluje stvarnim mostovima, toliko nedostaju oni društveni. Dosad ništa nije sprečavalo duboke podjele između njenih dvaju entiteta, njenih naroda i političkih partija. Ovaj zastoj još više otežava obnavljanje unutrašnjih veza i nastavak gradnje mosta koji će građane voditi prema Evropskoj uniji. Pošto je bez vlade od prošlog oktobra, zemlja je nažalost, propustila još jednu godinu u kojoj je imala priliku da napreduje u ključnim reformama potrebnim za pristupanje Evropskoj uniji.
Kao prvo, moglo bi se pasti u iskušenje da se za probleme BiH okrive spoljašnji faktori. Mogli bismo da počnemo upirući prstom i u samu Evropsku uniju. Građani BiH bi mogli pomisliti da je Evropska unija preslaba, previše podijeljena i previše koncentrisana na svoje unutrašnje probleme ili na "arapsko proljeće" da bi se zaista bavila BiH.
Evropska unija želi da u BiH vidi istinski napredak jednako onoliko koliko to žele i njeni građani. Proširenje je zapravo i dalje jedna od najuspješnijih politika Evropske unije. Često se može čuti izraz "balkanska slagalica" koji se odnosi na činjenicu da su političke elite Evropske unije uvijek teško shvatale balkansku zagonetku. Političari u Briselu i glavnim gradovima država Evropske unije istinski žele da slože tu slagalicu. BiH je njen vrlo važan elemenat.
Drugo, takođe bi se moglo pasti u iskušenje da se okrivi Dejtonski sporazum ili Kancelarija visokog predstavnika kao sistem provjere i uspostavljanja ravnoteže koji je istovremeno previše složen i nametljiv. I u tom slučaju okrivljavanje je usmjereno na pogrešnu stranu. Dejtonski sporazum nije savršen i razumljivo je da građani BiH nisu srećni što njihovu zemlju nadzire ličnost iz inostranstva. Ipak, upravo bi visoki predstavnik više od svih želio da vidi BiH koja je u stanju da upravlja sama sobom potpuno nezavisno, stabilno i složno. Ali to još nismo postigli, a okrivljavanje Kancelarije visokog predstavnika za međusobne sukobe bh. političara je uskogrudno, kontraproduktivno i pogrešno.
I treće, moglo bi se pasti u iskušenje da se okrive susjedne zemlje za pokušaje podjele BiH. Moglo bi da se tvrdi da Hrvatska i Srbija na neki način pojačavaju napetost stvarajući prejake veze s narodima koji čine BiH. Stagnaciju koja prožima političke strukture zemlje građani BiH bi mogli da obrazlože multipolarnošću unutar regiona. Iako BiH mora da se prilagodi geopolitičkom položaju zapadnog Balkana i da ga uzme u obzir, smatram da zemlja može da krene naprijed samo ako svoju budućnost uzme u sopstvene ruke i ne bude zbir nacionalnih interesa svojih susjeda.
Drugim riječima, smatram da politička elita BiH treba da odustane od kontraproduktivne igre okrivljavanja i da se angažuje u složenoj, ali plodonosnoj pregovaračkoj igri izbora nove centralne vlasti, oživljavanja zaustavljenog procesa reforme i postizanja dogovora o neophodnim ustavnim amandmanima.
Evropska unija je više nego ikad predana ideji proširenja na BiH. Ona želi da dovrši svoj dio mosta, ali pravo je pitanje: želi li to i BiH?
Jirži BUZEK je predsjednik Evropskog parlamenta. Ovaj tekst je izvorno objavljen u dnevnom listu Glas Srpske iz Banja Luke u petak 4. oktobra 2011. godine
©Diaspora/Дијаспора Stockholm, nr 83-84 /'11
