Poslovno povezivanje Zapada i Istoka, Severa i Juga
Inicijator ideje Svedsko Industrijsko selo (Industrijske zone Srbije) je Slobodan Petkovic iz Malmea, vlasnik firme Punkten AB Sweden. Projekat je obelodanjen jos u junu 1990. godine. Njegov autor, iako je bilo vise pokusaja, nije naisao na razumevanje i podrsku vlasti u Srbiji. Iako tadasnja vlast nije prihvatala trzisnu ekonomiju, odbijanje same ideje bilo je, ipak, neocekivano. Tako je u osnovi jedan revolucionaran projekat, uz to otvoren za dogradnju, ostao u fiokama. Ubedjen da svojoj zemlji nudi izvanredne mogucnosti razvoja autor je u martu ove godine, nakon oktobarske demokratske revolucije, u dnevnom listu "Politika" oziveo ideju Svedskog industrijskog sela. U Internet izdanje ovog casopisa projekat stize zahvaljujuci susretljivosti gospodina Slobodana Petkovica, tvorca ideje. Inicijativa je medjutim, potekla od naseg posetioca cije je pismo objavljeno pod naslovom Internet je moja izgubljena domovina. Publikovanjem tekstualnog dela projekta u tom najdemokratskijem sredstvu, uklapa se u raspravu o zivotu srba u rasejanju koja je pokrenuta na ovim stranicama. Vase misljenje o projektu, eventualne primjedbe, ali i zainteresovanost da se krene u njegovu realizaciju casopis ce dostaviti nosiocu projekta.
- Svedsko industrijsko selo-Industrijske zone su prostori bez uslovnih opredeljenja z atip i vrstu proizvonje domacih i stranih interesanata.
- Bezuslovno unosenje kapitala u uslovima trzisne ekonomije (slobodno ekonomsko formiranjekapitala - domaceg i svetskog).
- Sprega angazovane regionalne industrije sa inostranim ineteresom trzisne ekonomije, odnosno domaceg i stranog trzista.
- resenje nezaposlenosti kao neophodna secijalna potreba.
- Unosenje tehnologije policnom ubedjenju (ako je ulagac zadovoljan onom tehnologijom koju plasira i vidi svoj profit onda je prihvatio licni rizik) - to je slobodna curkulacija kapitala u trzisnim uslovima.
- Efikasno koriscenje postojece inustrije uz rasterecenje i unapredjenje produktivnosti.
- Sirok razvoj opstenarodne koristi za celu Srbiju, jer je umnozavanje materije (industrijskih proizvoda) omogucava priliv dinara u visini proizvodnje materije, a to je jedini put izlaska iz ekonomske krize.
- Piliv robe a ne priliv deviza jer trizna ekonomija ne priznaje devize vec samo valutu svoje zemlje te tako stampa svoju valutu u visini priliva robe. Neophodno je obogatiti domacu trpezu robom a ne devzama, materija (industrjska proizvodnja) resava problem regionalizacije i drzavnosti.
- Devize su neophodnost planske ekonomije koja resava problem drustvenih preduzeca i omogucava planiranje njihovih tehnologija. Ustavno-pravnim prelaskom na regulative trzisne ekonomije ulagaci u Srbiji vec uvazavaju prednosti privatne iniijative.
- Usmeravanje proizvodnje ka domacem trzistu i licnim ubedjenjima proizvodjaca - upravo je to trzisna ekonomija.
- Ekonomski i demografski je optimalno u mestima sa 5000 i vise stanovnika stvaranje Industrijske zone. To ce omoguciti ravnomerniji razvitak citave Srbije.
- Deonicarska forma organizovanja omogucice visoku motivisanost svih subjekata i bezbolnije ukljucivanje Srbije u stroge trzisne standarde Evrope.
- Jasni i sigurni vlasnicki odnosi u Inustrijskim zonama sa mogucnoscu slobodnog prenosa svojimne i prava svih ulagaca (transfer) omogucice posebno intenziviranje stranih investicija i stabilizaciju privrednog sistema.
- Industrijske zone Srbije ukljucuju nas konacno u medjunarodnu podelu rada i povezuju sa svetskom privredom.
- Prepoznatljiva filozofija rukovodjenja i organizaciona kultura Industrijskih zona garantuju uspesnu prodaju stvarno potrbnih proizvoda a ne lagerovanje i ponavljnje starih gresaka dogovorene ekonomije.
- Pokazatelji poslovne uspesnosti i efikasnosti u ovakvoj formi organizovanja bice u iskljucivoj funkciji korisnog ekonomskog ucinka i ispravnih poslovnih poteza bez primesa politikanstva i ideologije.
- Zahvaljujuci jasnim ciljevima u smislu podizanja proizvodje, koordinaciji radnih aktivnosti i spremnosti za suocavanje sa promenama na trzistu - miniminizirani su konflikti kao i mogucnosti uzurpacije vlasti od strane pojedinaca.
- Vrsta prava svakog partnera, odgovornost, profitavilnost, nacin raspodele i ucesca kao i proceduralna pitanja svojom jasnom definisanoscu onemoguci svaku birokratsku samovolju i disfunkciku privatnog sistema.
- Poreske olaksice i limitiranje drzavnog zahvatanja u cilju kvalitetivne stimulacije.
- Visestruko povecanje obima proizvodnje i asortimana proizvoda aktuelnih na trzistu.
- Potpunije koristenje sopstvenih sirovina, einergije i strucnog rada uz znatno smanjenje otpada.
- Zakonski regulisana vrednost stranog transfera tehonologije, znanja i usluga tipa know-how.
Pozitvnost ulaganja u Srbiju
- Idealan geografski polozaj na evropskom raskrscu svih puteva, vidova tranporta i ostalih komunikacija ukljucujuci i reni Rajna- Majna- Dunav.
- Povoljni uslovi ulaganja stranog kapitala.
- Povoljne cene koriscenja resursa u odnosu na cene Zapada.
- Mogucnost oragnizovanja svih vrsta proizvodnje.
- Zagarantovana poslovna sigurnost (od strane drzave)
- Rasterecenje drzavnog finansiranja kao i umanjenje tarfa poreza i doprinosa.
- Optimalno koriscenje Zajma za preporod Srbije.
- Mogucnost koriscenja vec postojece infrastrukture i sirokog zaledja.
- Ogranicavajuci faktori su svedeni na urbano ekoloske standarde Industrijskih zona - licence za rad izdaje nadlezna regionalna zajednica.
- Spontano neusiljeno ukljucivanje Srbije u savremeni transfer tehonologije i znanja uz porast znacaja zajednickog ulaganja na principima internacionalizaije zajednickihz ihteresa i rizika. To je danas jedini put u trizisnu konkurentnost.
Tri pitanja...
Slobodanu Petkovicu
- Da li bi nesto menjali u projektu koji je nastao pre nepunih jedanaest godina?
- Ne. Nema potrebe. Osnova projekta je veoma jasna i nema potrebe da se menja. Svedska je, u medjuvremenu, razvijajuci i primenjujuci ideju SIS dostigla neke rezultate koji pokazuju da su dva koraka ispred drugih zemalja Zapada. Svedsko industrijsko selo u Srbiji ima neke specificnosti u odnosu na Svedsku i upravo ti delovi projekta se mogu dogradjivati.
- Verujete li u ostvarenje ideje Svedsko industrijsko selo u Srbiji
- Apsulutno. Nasa buducnost mora da ima organizovanu formu sto je preduslov za ulazak u EU i integraciju u svetske tokove. Upravo to je osnova na kojoj je utemeljena i razvijena ideja industrijskog sela u nasoj zemlji.
- Da li je nakon promene vlasti u Jugoslaviji povoljnija situacija. Uocavate li promene prema nasim ljudima u dijaspori?
- Ne uocavam, nalazost. Ocekujem vece ucesce ljudi iz dijaspore u zivotu zemlje. Nije dovoljno samo da se cuju nasa iskustva, koja su dragocena. Treba omoguciti da ti ljudi uticu i na stvaranje povoljnijih politickih uslova za ukupan zivot zemlje, kaze Petkovic i dodaje kako je
poslednjih deset godina opozija u Srbiji bila neka vrsta nacionalne politicke opozije aktuelnom rezimu. Nije imala program koji bi gradjanima Srbije dao viziju o Srbiji u budusnosti u odnosu na ono sto je danas. Izostanak vizije potvrdjen u ovom periodu nove vlasti. Izostalo je stvaranje novih institucija, jos deluju institucije komunizma. Prosli izbori su bili "Za" i "Protiv". Ja buducnost Srbije vidim jedino u novim i to skorim izborima -da na vlast dodju snage koje zele povuci Srbiju u buducnost na osnovama jasnih programa u kojima gradjani Srbije mogu prepoznati opsti ali i interes svakog gradjanina posebno.
Uslovi i potrebe "Industrijskih zona"
- S proizvodnjom ne treba poceti pre obezbedjenja prodaje.
- Kljuc uspeha je znaci postovanje potraznje i osluskivanje potrosaca, sto neminovno dovodi do realizacije optimalne proizvodnje u Industrijskim zonama.
- Svedsko industrijsko selo obezbedjuje saradnju sa lokalnim firmama i formiranje Deonicarskog drustva koje je odgovorno za daljnju modernizaciju i tehnolosku opremljenost uz prelazak na potpune prostorne kapacitete Industrijskih zona Srbije.
- Urbanizovana indrustrija sa "mreziranjem"maksimalno ce olaksati ulagacu da sa sto manje prepreka moze ispuniti i finalni deo odnosno proizvodnju.
- Trzisna iskustva jasno ukazuju da ogranicavanje ulagaca u pogledu tehnologije ne sme biti, izuzev u Evropi vec zabranjene tehnologije.
- Ideja Svedskog industrijskog sela to jest Industrijskih zna Srbije se rodila upravo zbog ekologije. Bioloski roditelj ga je planirao da resi problem dezintegracije Istocne Evrope. Poznato je alarmantno ekolosko stanje u ovim zemljama. Umnozavanjem materije za neophodnih 150 posto pod istim ili slicnim uslovima dovelo bi neminovno do katastrofe. Trzisna ekonomija je pokazala da je kvalitet najveci kapital. Duznost roditelja i najlepsi poklon je ostaviti detetu cistu, izvornu sredinu.
- Razvoj adekvatne marketing strategije Industrijskih zona usmerena je ka konacno istinskom povezivanju proizvodnih i trgovinsko-usluznih organizacija na bazi podela rada, specijalizacije i zajednickog nastupa ma trzistu uz adekvatan dotok kvalitetne robe jedini su efikasni nacin opstanka u medjunarodnom ekonomskom prostoru.
- Bez politiziranja i ideoloskog kritizerstva moramo uvideti zajedno svu racionalnst i jedino resenje krize kroz Industrijske zone Srbije. Svi zajedno podrzimo ovaj projekt bez obzira na politicka ubedjenja realizujuci neophodnost kvaliteta zivota i covekove okoline - "das kappital".
Mini komentar
Nekoliko nasih ljudi, privrednika iz Svedske, pored fabrika u Svedskoj imaju proizvodne kapacitete i u Srbiji. Te fabrike, sto je sasvim logicno, locirane su, uglavnom, u gradovima iz kojih su njihovi vlasnici otisli u inostranstvo kao nezaposleni radnici a vratili su im se kao uspesni biznismeni. Danas, kada je ozivljena ideja o Svedsom industrijskom selu- fabrike u Kacu, Valjevu i Gornjem Milanovcu, izrasle na svedskom iskustvu, dobar su primer, u svakom pogledu - od izgleda i funkcionalnosti a posebno, sto je bitno, primer su po rezultatima proizvodnje koje ostvaruju i relativno visokim licnim primanjima zaposlenih. U mestima koje smo spomnuli verovatno bi, na osnovu pozitivnog iskustva, bilo lakse krenuti sa ozivotvorenjem ideje podizanja industrijskih sela u Srbiji. Gojko Kunavac koji ima veliku fabriku u Kacu, velike i realne planove o njenom sirenju istice da je veoma zainteresovan za ovaj prijekat u cijoj realizaciji vidi ekonomski interes svog preduzeca. Kunavac izdvaja i snazan argument u prilog ostvarenja jeftinije proizvodnje u Srbiji a da se pri tome ne gubi obim proizvodnje i kvalitet proizvoda. Dvadeset zaposlenih u svedskoj firmi ostvaruje 70 miliona godisnjeg obrta dok njegovo jugoslovensko preduzece ima 70 zaposlenih koji ostvaruju godisnji obrt 28 miliona kruna. Kunavac ukazuje i na potrebu organizovanja nasih privrednika u Svedskoj kroz udruzenje privrednika. Tako bi, prema njegovim recima, bilo lakse ostvarivati kontakte sa privrednim asocijacijama u Srbiji i Jugoslaviji ali i sa zainteresovanim opstinama i regionima za podizanje Svedskih industrijskih sela.
--------------------------------------------------------
