|
 Vise je razloga za intervju sa prvim covekom Srpskog saveza u Svedskoj, Nikolom Janicem. Pitanje srpskog rasejanja je uvek aktuelno, pogotovo za ovu novinu koja je rodjena u rasejanju pre pet godina i koja se sa svoja tri izdanja obraca, u prvom redu, razvejanim po belom svetu. Srpsko rasejanje je iznova u centar interesovanja stavio nedavni Uskrsnji susret Srpske dijaspore u Beogradu sa svojim zakljuccima koji su solidan nagovestaj ozbiljnijeg zahvatanja problema svekolikog srpskog rasejanja (Kompletne zakljucke Uskrsnjeg susreta citalac moze pronaci na stranicama ove novine u Aktuelnostima broj 16). Direktni povod za intervju jeste inicijativa Srpskog saveza iz Svedske i gospodina Nikole Janica da se formira Ujedinjena srpska dijaspora Evrope. Procenjujemo da nije beznacajno saznati kako se razmislja i sta kazu u Srpskom savezu iz Svedske, najmasovnijoj organizaciji Srba u nekoj od zapadnoevropskih zemalja. Danas, u 40 drustava sirom Svedske Srpski savez koji je nedavno je obelezio desetogodisnjicu postojanja okuplja 12.000 clanova. Priznat je od Vlade Svedske koja izdvaja solidna sredstva za akivnost Srpskog saveza, jednako kao sto izdvaja za rad i drugih useljenickih organizacija u Svedskoj.
- Ko je Nikola Janic?
- Jedan obican covek, mikroskopski deo srpskog naroda, poreklom iz Sumadije. Po profesiji glumac, reziser i publicista. Vlasnik, izdavac i odgovorni urednik casopisa "Koreni". Clan Saveta svedske Vlade po pitanju integracije i etnicke ravnopravnosti, predsednik Srpskog saveza i "Glasa Srpskog naroda". Bio sam clan Saveta dijaspore Vlade SRJ i predsednik njene Komisije za odnose sa javnoscu i informisanje. Usprotivio sam se pokusajima pomocnika ministra Svilanovica da diriguje radom Saveta dijaspore. Zbog nefunkcionisanja Saveta, nezastupanja srpskih interesa i interesa dijaspore, uz punu podrsku Skupstine Srpskog saveza, moje baze, dao sam ostavku u ovom telu. Jedini u Savetu dijaspore nisam pristao da putne i hotelske troskove za sastanke u Beogradu placa Savezno ministarstvo inostranih poslova. Putovanja sam placao licno ili Srpski savez- zavisno od potrebe odlaska u maticu. (Kada je put placao Savez, tada nisam naplacivao dnevnice) Pre dolaska u Svedsku bio sam clan Niskog pozorista i tog leta, 1967. ugovorio prelazak u Savremeno pozoriste u Beogradu. Igrao sam u vise filmova i TV serija kako u Otadzbini tako i u Svedskoj. U vreme pocetka gradjanskog rata na prostorima bivse Jugoslavije bio sam drustveno i politicki angazovan u Svedskoj. U znak protesta zbog stava svedske Vlade i njene podrske Hrvatskoj i Bosni, dao sam ostavku na sve funkcije. U trenutku podnosenja ostavke pred parlamentarne izbore u Svedskoj, bio sam 12-ti na listi socijaldemokrata za izbore. Danas sam ponovo angazovan tamo gde mogu pomoci nasim ljudima i clan sam pomenutog saveta svedske vlade.
Svekolikoj srpskoj ali i svedskoj javnosti postali ste poznati devedesetih godina minulog veka. Medjutim, svedskoj javnosti poznati ste jos iz sedamdesetih godina?
- Tada sam u svedskim medijima izasao sa cinjenicama o kriminalnim aktivnostima hrvatskih ustasa u Svedskoj. Javno sam govorio da je to mafija koja se bavi pritiskom i ucenama nasih ljudi, da kidnapuju, pljackaju i ucenjuju. Tih godina sam snimio i televiziski film o tom ustaskom delovanju, a film je dobio nagradu na filmskom i TV festivalu u Sofiji. U drami "Umri desetog aprila", govori se i o ubistvu ambasadora Rolovica. TV dramu su emitovale sve TV stanice bivsih jugoslovenskih republika - osim Hrvatske. Pretnje od ustasa TV- timu, da ce dici u vazduh televiziske tornjeve i pretnje meni licno, uslovile su mnoge promene. Zbog ustaskog plana da svoju pretnju sprovedu u delo, u vise navrata (i vise meseci) imao sam policisku zastitu. Moja zena, Svedjanka, morala je, zajedno sa nasom kcerkiciom, vise puta da pod fiktivnim imenom, uz pratnju svedske policije, napusti svoju rodjenu zamlju, (kada je policija procenila da je to neophodno). Pripremao sam tada i film o bombi koju su ustase podmetnule u JAT-ov avion koji je iz Kopehagena leteo za Beograd i ciji je pad prezivela jedino stjuardesa Vesna Vulovic. Da bi to sprecili na mene je izvrsen atentat u kome sam ranjen.
Sa nasim ljudima sam se malo druzio. Ne sto to nisam zeleo, vec sto su zbog prirode mog posla, moji kontakti i druzenje uglavnom bili sa Svdjanima. Kada je poceo raspad Jugoslavije i gradjanski rat, ponovo sam se angazovao i digao glas protiv jednostranog informisanja svedskih medija o desavanjima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Napiso sam knjigu "Srpske glave - Istina bez odgovopra", i snimio na istu temu TV- emisije "Intezivni uticaj" (prikazan i engleskim parlamentarcima) i "Smrdljivo selektiranje".
- Sta izdvajate kao najvrednije iz svog rada delajuci na srpskoj nacionalnoj njivi?
- Srpski savez je 1999. godine, kada sam ja dosao za predsednika, imao 6.000 clanova. Godinu dana kasnije broj clanova popeo se preko 8.000, 2001 je imao preko 9.500 clanova a danas, maja meseca 2003, ima preko 12.000 clanova u 40 drustava. Naravno da ovo nije zasluga samo mene, kao predsednika. Tome su doprinele na skupstinama od delegata usvajane odluke o smernicama buduceg rada. Uprava je, nakon od Skupstine u njoj izglasanih personalnih izmena, nesmetano pripremila plan rada po kome je prioritet solidarnost sa maticama i srpskim organizacijama u Evropi
Vrednim smatram i moje angazovanje za vreme rata na prostorima bivse Jugoslavije i Nato bombardovanja i sukoba na Kosovu. Ucestvovao sam u preko 60 TV i Radio debata. Najbolje kako sam znao i umeo govorio sam o narodu kojem pripadam. Ucestvovao sam i drzao predavanja u svedskim visokim skolama i univezitetima - na svedskom. Moji clanci i rasprave objavljeni su i najavljivani i na naslovnim stranicama svedskih novina i casopisa, kao naprimer: Expressen, Aftonbladet, Geteborgs Posten, Helsingborgs Posten, Kvelsposten, GT, Skonska Dagbladet, Norcepingstidningen, Svenska Dagbladet, Dagens NyheterS
Uvek sam pozivao, pozivam i danas Srbe na jedinstvo i koordinirano delovanje nasih organizacija. Cvrsto sam ubedjen da pojedince koji cine suprotno od toga treba izolovati, odbaciti iz nasih organizacija. Interes Srpske dijaspore (a time i matice) i naseg naroda je u jedinstvenom, udruzenom, koordiniranom i masovnom delovanje nasih organizacija u zapadnim zemljama, ne u pojedincima i manjim grupacijama.
- Zajedno sa predstavnicima jos pet nacionalnih organizacija Srba u evropskim zemljama, potpisnik ste Deklaracije koja najavljuje vise jedisntva srpskih organizacija, klubova, saveza i drugih oblika organizovanja Srba u rasejanju. Ovo je prilika da kazete nesto vise o Ujedinjenoj srpskoj dijaspori Evrope posebno sa stanovista programskih osnova na kojima zeli zainteresovati srpske organizacije u rasejanju i okupljati oko sebe.
- Ujedinjena Srpska dijaspora Evrope nosi u sebi vise snage i uticaja nego sto to izgleda na prvi pogled. Da navedem samo jedan primer, gde koordinirano ujedinjena dijaspora svojim simultanim angazovanjem moze bar malo doprineti boljim uslovima za nasu maticu i Vladu vec u narednim nedeljama. To je Kosovo. Stotine hiljada nas, potencijalni biraci, gradjani i drzavljana respektivnih zemalja zapadne Evrope, i vise od 1.000 nasih organizacija treba od tih sada "nasih" Vlada da trazimo da ispune ono sta su potpisali prilikom slanja njihovih policajaca i vojnika na Kosovo. Da ispostuju da je Kosovo srpska pokrajina i da je kao takva u sastavu Srbije, sto i rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN jasno deklarise. Znaci, cilj ujedinjne dijaspore je da zajedno sa maticom odlucuje sta je i kada je nesto primarno i potrebno za nase ljude izvan i unutar matice gde Srpska dijaspora treba da se angazuje na zapadu. Putem medija, fakulteta, politickih partija, javnih i poznatih licnosti... U svakoj zemlji to ce se sprovoditi na nacin zavisan od mentaliteta, politicke situacije, interesa i opredeljenja koja su aktuelna za respektivnu zemlju. Znaci da srpska dijaspora u Francuskoj, Nemackoj, Svedskoj, Italiji i ostalim zemljama... zadrzava svoju specificnost i potpunu autonomiju o nacinu sprovodjenja odredjene akcije. Oni najbolje poznaju mogucnosti u zemljama u kojima zive, neki cak i decenijama. Kako ste rekli deklaraciju je potpisalo 5 srpskih organizacija u Evropi. Belgija je takodje napismeno prihvatila ujedinjenje. Tu je Engleska a cekamo i potpis jos organizacija iz drugih evropskih zemalja, na primer Francuske.
- Gde za Vas pocinje dijaspora srpskog naroda?
- Na granici, odnosno od trenutka kada je nas covek presao crtu-granicu svoje Otadzbine sa namerom da zivi negde u drugoj zemlji. Mnogi od njih se nadaju da ce to njihovo zivljenje izvan granica svoje Otadzbine biti pivremeno. Na zalost cinjenice su daleko od zelja i emocija, pa je zalosna stvarnost da vecina nas cini"permanentnu dijasporu". Svetla tacka nasih ljudi u rasejanju je da mi pripadamo onoj dijaspori koja se lako integrise ali koju je veoma tesko asimilovati u sredine u kojima zivimo. Znamo nase korene.
Srpski savez u Svedskoj prva je srpska organizacija u Zapadnoj Evropi koju je priznala vlada neke od zapadnoevropskih zemalja. Kako je doslo do formiranja Srpskog saveza u Svedskoj?
- Iz inata ili iz rodoljublja, ostace neresena zagonetka. Po jednima oformljen je od ljudi koji su se osecali vise Srbima nego Jugoslovenima, a bili su aktivisti u tadasnjem Jugoslovenskom saveza. Po drugima on je osnovan iz inata pojedinaca, koji nisu bili izabrani u forume i na funkcije koje su zeleli. Tacan odgovor ne znam.
Ja sam se ukljucio u Srpski savez tokom gradjanskog rata. Sa zaljenjem mogu da konstatujem da sam uvek morao da dolazim u sukob bas sa tim ljudima koji su osnivaci Saveza a kojima opsti nas interes nije bio primaran zadnjih godina. Neobjasnjivo je kako je ostao i dalje Jugoslovenski savez, kome je dodat prefiks"svesrpski" ali su u njemu ostali isti ljudi koji su dugo godina bili verni "miljenici", predhodnog ambasadora, i drugih predstavnika tadasnje jugoslovenske vlade pri nasoj ambasadi. Za razliku od njih Srpski savez, ciji sam ja predsednik, odbijao je (odbja i uvek ce odbijati) da slusa iskljucivo monologe koji dolaze iz te zgrade. Mi smo smo uvek bili i ostajemo uvek otvoreni za dijalog sa obostranim uvazavanjem.
Posle smene Milosevica i taj Svesrpsko-jugoslovenski savez, naprasno je prestao da vrednuje i jugoslovenstvo i svesrpstvo. Kada je nasa skupstina donela jednoglasnu odluku o ujedinjenju nasa dva saveza u jednu organizaciju srpskog naroda u Svedskoj, deo njihove uprave preko noci promenio je ime u "Savez Srba" a o nekom ujedinjenju nikada nisu hteli da govore. To njihovo ping-pong "prekrstavanje", donelo je i prakticne probleme. Mnogi ne vide razliku izmedju "Srpskog saveza" i "Saveza srba". Dosta je i neumesno da mi imamo jednoglasnu odluku nase Skupstine o ujedinjenju, a gospoda koja to godinama izbegava, u javnosti siri glasine kao da "oni" (to "oni" smo mi, Srpski savez) nece ujedinjenje". Medjutim radosna vest je da je i u tom Savezu doslo do smene u vrhu, pa nije bilo tesko da njihov novi predsednik i ja dogovorimo da, za pocetak, krenemo sa saradnjom bar po pitanjima koja su bitna za sve Srbe u Svedskoj i sire.
- Zasto je toliko nejedinstva medju Srbima u rasejanju?
- Ubedjen sam da su u pitanju ljudska sujeta, a u nekim slucajevima i sitna korist. Inace ovo nije iskljuciv greh nas u rasejanju. Pogledajte samo kakvi su medjupartijski i medjujudski odnosi na politickoj sceni u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Kao da ponasanje i odluke ljudi na vlasti ima znacaja i uticaj na to sta ce se njima servirati za rucak, a ne da li milioni gradjana Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju mogucnost da sebi, ili bar svojoj deci, svaki dan priuste topli rucak. Nazalost u danasnjoj Srbiji je kao i posle Drugog svetskog rata u tada nastaloj Jugoslaviji; mnogi su srecni ako deci mogu redovno da daju parce "masti i hleba", sa alevom paprikom ili secerom, a da odgovorni to prokomentarisu konstatcijom da je u pitanju "Stvar ukusa". Mogu da biraju izmedju secera i aleve paprike. Zaboravili su da na ovu ranu obavezno ide i so.
- Kako doci do jedinstva razjedinjene Srpske dijaspore?
- Napraviti inventar medju nama samima. Videti ko koga predstavlja? Traziti dokaze za iznesene podatke. Sto cesce komunicirati sa ostalim organizacijama i institucijama, kako bi dosli do zajednicke odluke sta nam je primarno u nasem angazovanju i radu. Ako se dogovorimo sta je 1, 2, 3, onda nece biti sukoba zbog toga sto neko misli da je tri vaznije od dva. Naravno to mislim figurativno a de fakto da je dogovor (koji se postuje) osnov egzistencije i temelj uspesnijeg zastupanja nasih nacionalnih i ljudskih interesa.
- Pre dve godine za Okruglim stolom ovde u Svedskoj gde se razgovaralo o temi "Srbi u rasejanju - putevi i stranputice", ilustrativno ste predstavili nejedinstvo Srba time sto ste rekli da je probem rasejanja, sto svako zeli da zadrzi kljuc od svoje sobe, nikako da shvatimo i prihvatimo da imamo vise soba u zajednickom stanu. Sta je taj kamen spoticanja u dogovaranju i gde se on, po Vasem misljenju, nalazi?
- U ljudima. Kao sto sam rekao ranije ljudi su ljudi i neki su spremni da prodaju interes celine radi svog licnog, ogranicenog, ili kratkog zadovoljstva. Inace, svi bi hteli da budu lideri, direktori, sefovi, poslovodje... Uvek im stepenik iznad vise odgovara od predhodnog - pa makar to predhodno mesto bilo sire, komotnije, cistijeS vazno je da je "vislje". Doci do finalnog odredista da se zajedno dogovaramo, proces je koji zahteva naprezanje i tvdoglavost. Nazalost cinjenica je da je ponekad potrebno da se sukobite sa "bratom Srbinom", da bi ste mogli pomoci Srbima...
- Zasto je vrhunska kultura u zapecku kad je najpogodnija i najprihvatljivija za odrzavanje veze sa narodom u kojem je nastala ali i sa drugim narodima. Umesto izlaska medju svoj narod u rasejanje a time i u druge kulture sa istinskim vrednostima, na sceni u rasejanju su vrednosti koje su vise antipropaganda nego propaganda kulture u kojoj su nastale?
- Nazalost kultura je za neke uvek najnizi zid preko koga se preskace. Kultura je nesto sto "ne moze da pobegne" i moze da saceka. Medjutim to je neprihvatljivo i pogresno. Isto kao sto je neodrzivo da su u srpskim klubovima i udruzenjima sirom Evrope kao "kultura" jedino odomacio folklor, gde se na pozornici igraci (deca) sudaraju ili svako vuce na svoju stranu. Kulturu ne treba "vuci", ali je sigurno da treba dovesti medju nas, slikare, pesnike, knjizevnikeS naravno i nacionalni folklorni ansambl je nesto u cemu mi treba da uzivamo a da nasim zapadnim prijateljima ucinimo dostupnim da ga, zajedno sa nama, vide. Potrebna je ozbiljnija i odgovorna saradnja sa ministarstvom kulture u matici. Srpski savez je organizovao izlozbe nasih slikara iz matice, kojima je dat i publicitet u svedskim medijima, na STV. Vi ste organizovali vise poseta nasih knjizevnika Svedskoj. Kao predsednik Srpskog saveza razmisljam da ovo pitanje sto pre dignem na nivo Ministarstva za kulturu i Svedske i Srbije. Ali do sada sam i ja, donekle, pripadao onima kojima je prioritet bio nesto drugo (ujedinjenje) a kultura "niska taraba", koju smo lako preskakali. Priznajem gresku, jer Srpski savez ne bi trebalo da se orijentise samo na jednu pritoku naseg, srpskog, krvotoka u Svedskoj. Kultura nije kapilar vec vena tog egzistencijalno vaznog sistema, gde jedno bez drugog ne ide.
Kada ce dijaspora biti Srpska dijaspora?
- Ja mislim da mi vec postajemo "Srpska dijaspora" ili "Srbi u rasejanju". Oni koju su nas doskora (ponegde i sada) predstavljali i "vodili", cinili su to kolosekom na cijim su skretnicama uvek bili skretnicari ljudi bliski predstavnicima vlasti. U Svedskoj je Srpski savez tradicionalno i konstantno bio druga "rupa na sviralii" samo iz razloga sto nije dozvoljavao da nam sluzbenici ambasade i ambasadori budu "skretnicari". Naravno da smo mi bili otvoreni za sve diskusije (kad su to predstavnici vlasti zeleli) kojma bi taj kolosek ucinili sigurnijim i potrebnijim, ali ne za "Njega" ili "Mene" - vec iskljucivo za Srbe u Svedskoj i nas narod u celini.
- Bitisanja Srba zaista je kompleksno i tesko pitanje. Medjutim, utisak je, pogotovo nakon sto je ovo pitanje izaslo na globalnu mrezu i u razne forume, da Vi lako ulazite u konfliktne situacije. O cemu je rec?
- O mojoj tvrdoglavosti i odlucnosti da ispunim ona obecanja koja sam dao delegatima na Skupstini gde sam izabran za predsednika Srpskog saveza, znaci da ih predstavljam odgovorno. Nije mala odgovornost predstavljati interes i volju (deklarisanu od delegata) clanstva koje danas broji preko 12.000 clanova. Jos veca i odgovornost i obaveza je da sam svestan cinjenice da sam ja mikroskopski deo jednog naroda, jedna celija milionskog organizma koji vapi za svojim pravima i da mi je duznost da se borim za njegov opsti interes onoliko koliko i gde mogu. Neka je je taj moj ucinak za neku bolju i casniju buducnost nasih ljudi i nase dece u dijaspori i matici mikroskopski, za mene je to dovoljno. Iza sebe ja ostavljam dve nove celije (sin i cerka) koji ce ziveti u okruzenju gde ce biti cenjeni i postovani, gde im nece pretit beznadeznost svakidasnjice koja je danas prisutna u stotinama hiljada srpskih porodica. Moj prijatelj Aca ima "tri celije", vi mozda "dve", komsija"cetiri"S uvek je necega vise i sigurno da uvek ima nesto vece nego sto smo mi sami. To je i hriscanska vodilja, ukoliko je tumacenje pravoslavne vere, kako ja to dozivljavam, ispravno.
- Treba li sve o cemu se dogovara, pre cvrstih dogovora u rukovodsvima organizacija Srba iz rasejanja, izaci na globalnu mrezu?
- Treba. Ali isto tako je potrebno i zakonom morala, etike i logike neophodno da se u svim javnim forumima pisane ili izgovorene reci pohvale ili kritike koje dolaze od anonimnih izvora ili osoba ne objavljuju.. Nepotpisane i od "postenih" iznesene cinjenice o nekome ili necemu skoro da su u 99% slucajeva izmisljene i fabrikovane. Oni koji nesto iznose u javnost krijuci se iza sifre, brojke ili pseudonima, obicni su ljigavci i nemoralne hulje koje taktikom "drzite lopova" pokusavaju da umanje rizik da se sazna istina o njima samima.
- Vlada Srbije formirala je Nacionalnu agenciju za saradnju sa dijasporom. Uskrsnji susreti Zakljuccima, u cijoj ste izradi ucestvovali, podrzavaju formiranje te agencije ali zahtevaju da na njenom celu bude nestranacka licnost. Medjutim, na celu Nacionalne agencije je Milan Protic, stranacka licnost. Ipak, ta licnost bi trebala, to se valjda podrazumeva, raditi na okupljanju i ujedinjavanju Srpske dijaspore (Nisu li Zakljucci ovogodisnjih Uskrsnjih susreta spustanje glasova u uvo gluvuh? Ovo tim pre sto je vise organizacija Srba iz rasejanja protiv imenovanja gospodina Protica). Prema prvim istupima u javnosti Protica kao prve licnosti Agencije za saradnju sa dijasporom, on se zalaze- sledeci naravno politiku stranke iz koje dolazi, za odvajanje Srbije od Crne Gore, dakle za razjedinjavanje. S obzirom da ste Vi jedan od retkih Srba iz rasejanja koji na susrete u Otadzbinu odlazi po volji baze, a vasa baza je 12. 000 hiljada Srba u Svedskoj, zelimo znati kakav je stav Srpskog saveza u Svedskoj po ovom pitanju i kakav je Vas licni stav?
- Moj i stav Srpskog saveza su na istoj liniji. Prvo da pojasnim da pomenuta agencija jos nije formirana. To su potvrdili grupa poslanika prilikom radnog susreta s njima u Skupstini Srbije. Sve sto Vlada formira, Vlada zeli i da kontrolise. Samim tim i gospodin Protic je, ili bilo ko da je na celu takve agencije (ukoliko se ona zaista oformi i prihvati) vladin sluzbenik. Ona ga placa a oni koji rade za platu, obicno moraju da rade ono sto poslodavac zahteva. Inace iznenadjujuca je i pomisao (a donekle i deklarisanje od ranije prisutne arogantnosti) da se formira takva agencije bez konsultacije sa krovnim organizacijama srpske dijaspore. Moje licno ubedjenje je da dijaspora mora SAMA da oformi Savet dijaspore koji bi komuncirao i sa Vladom i sa svim drugim institucijama i asocijacijama u maticama. Time bi smo zadzali nas neuprljan patriotizam, koji se koristi kao parola svakojakih partija i politicara, kada im i kako im odgovara. Ako smo Savet dijaspore, onda smo za sve sto cinimo za dijasporu i maticu bili odgovorni pred onima koje predstavljamo - dijaspori. Predsednistvo ujedinjene Srpske dijaspore Evrope, koje se polako ali sigurno formira od uticajnih ljudi i predstavnika krovnih i drugih jakih i brojnih organizacija nase dijaspore, nesto je sto je blizu tom obliku i zadatku.
- Kako vidite Srpsku dijasporu za desetak godina?
- Ujedinjenu i jaku. Ili transformisanu u Ujedinjenu partiju Srpske dijaspore, koja bi uz pomoc nasih najblizih u matici mozda bila partija sa najvecim brojem pristalica. Oni bi glasali za nas a niko iz dijaspore ne bi bio"njihov" predsednik. Partija ujedinjene dijaspore bi bio dugo ocekivan i mocan "dzoker iz rukava" na politickoj sceni Srbije. Imali bi ministarstvo za dijasporu. Niko ne bi mogao da nas vara ni po pitanju demokratije ali ni koliko kosta kilo hleba ili litar mleka. Najmanje mediji. Ono sta sigurno ne bi dozvolili to je da dijaspora "kupuje"pojedine urednike i novinare, koji cak i sa sastanaka koji se snimaju i na kojima su prisustvovali, u svojim clancima, ne napisu istinu o recenom i odlucenom na tom sastanku, vec pisu ono sto od njih trazi (i za to trazenje verovatno plati), na primer Kongres Srpskog ujedinjenja iz Amerike. Dolar, dolar, dolarS Za deset godina zelim da u matici ne vidim dijasporu iz cijih dzepova nece viriti visak dolara, vec onu sa velikim srcem i umom cime ce doprineti da euro zaradjen u matici - ima istu vrednost kao i dolar u Americi.
|
