o jednom narodu koji zeli biti samo narod,
o coveku koji zeli biti samo covek.
Najveci neprijatelj naroda je "STOLICA". Lepsi naziv za stolicu je fotelja.
Dolazak do nje posut je obecanjima, i to kakvim obecanjima. Ustolicenjem sve prestaje da vazi, od obecanja ni traga.
Posle izvesnog vremena narod samo konstatuje; imali smo pravo da biramo.
Izabrani "Zar se ne plasite grize savesti, ona truje zivot".
Juce - Narod, bili smo uzor svima, mozda lazan ali je bio uzor.
Danas - Nismo niko i nista, "rulja" koja luta svetom i razmislja o proslosti.
Sutra - Nece nas vise biti, izgubljeni smo, jer smo preokupirani sadasnjoscu. Njima cemo biti opet interesantni samo zato sto smo takvi.
Buducnost?
Svi govorimo o patriotizmu. Tragicno je to da su mnogi pojam shvatili vise nego bukvalno, dovoljno se zvati patriotom. Sto su osecaji daleko od stvarnosti to nije bitno.
Srbi govore o slozi vec stotinama godina. Cemu li tolika buka o neceg sto ne moze da ugleda svetlost dana. Sta li to toliko pritisce coveka da laze samog sebe.
Crnogorci besede vekovima o cojstvu. Zele li da time dokazu da su ljudi?
Kazu da Sebicnost nije svojstvena samo coveku, ali licno mislim da prokletstvo jeste. Sta li to bi sa covekom da je pozuda tako jaka, da se zaboravlja na coveka.
Danas postoji samo "JA", ne postoji "Mi". "Ja pa ja" dovelo je coveka tamo gdje je- nad ponor. Pomoci coveku- niko ne pomislja. Covek je dovoljan samom sebi, samo da bi izbegao susret sa covekom.
Pitam se zar sam ja stvarno samo Ja?
Zasto bliznji moraju da ispastaju moje grehe?
Zasto prijatelji moraju da ispastaju grehe "Ja"?
Zasto covjecanstvo mora da ispasta grehe coveka?
Ajnstajn je dobro rekao:
"Svijet je suvise opasan za zivot - ne zbog ljudi koji cine zlo, vec zbog ljudi koji stoje po strani i pustaju ih da to cine."
Ali sta vredi.
Mnogi nisu bili po strani, proglasili su ih ludim, jer su pokusali promenuti stvari.
Mnogi su se dvoumili, proglasili su ih ludim sto su bili neodlucni.
Mnogi su bili po strani, proglasili su ih ludim sto nisu nista pokusali.
Covek se pita, sta da radi medju takvim ljudima?
Cudan li je to narod. Narod koji ima sve.
U rasejanju, umesto da osmisljamo kako da budemo jedinstveni u oceni i ocuvanju kulturnih dobara sopstvenog naroda, mi smo optereceni i razmisljamo o onome sto je manje bitno samo da bih nas to sto dalje odvuklo od istinskog resenja problema. Razlicita misljenja samo su dobar znak da se dodje do jedinstvenog cilja. U nasem slucaju uobicajeno je da razlicita misljenja vode razlicitim ciljevima.
Mozda ove tri izreke su trenutacno najaktuelnije za nas:
- Biti ili ne biti pitanje je sad (Sekspir).
- Najpametniji je onaj koji zna sta nezna (Sokrat).
- Nesporazumi mogu da se izbegnu ako su ljudi vicni da razmisljaju - a ne samo da misle.
Na kraju.
Sta je smisao zivota? Uzivati za zivota.
Pretpostavka je da posedujemo stare grcke vrline kao sto su: uzdrzanost, umjerenost i dusevni mir. Imamo li to? Mislim da je komentar suvisan.
"Zivot je i suvise kratak da bih pio lose vino"
-----------------------------------------------------------
Autor je doktor nauka, docent. Objavio je vise naucnih i strucnih radova iz oblasti proizvodnja grozdja i vina. Bio je sef Naucno istrazivackog instituta i prodekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. Dragutin Mijatovic zivi u Stokholmu i u firmi "Juvinum", kao njen suvlasnik, bavi se uvozom vina, piva i jakih alkoholnih pica, izmedju ostalog, i sa podrucja Jugoslavije. U casopisu "Dijaspora" objavio je, na srpskom i svedskom jeziku, nekoliko zapazenih tekstova o vinu koji predstavljaju doprinos popularizaciji sirenja vinske kulture ali i upoznavanju vina jugoslovenskog porekla od strane Svedjana. Pored toga na stranicama ovog casopisa odaziva se i na savremene teme iz zivota ljudi u rasejanju.
--------------------------------------------------------
