Danas se "Moc" ozbiljno trudi da stvar izvrne naglavce. Uprkos mogucnosti da imenujete bilo koga, protivnici globalizacije obelezeni su etiketama kojima se sugerise njihova intelektualna, moralna i ideacijska inferiornost, sto ce reci da se nastoje ubiti u pojam. To je, bar u Srbiji, veoma izrazeno. A kako i ne bi kad su na tom poslu (i doslovno se moze reci : poslu) angazovani ugledni profesori, pisci, novinari, kulturnjaci opste prakse - sub voce, intelektualna javnost sa institucionalnim pedigreom.
To sto uvazeni doktor Trifkovic naziva novim Agitpropom, to je hidra opakog bescasca koja, za razliku od stare komunisticke propagandne masinerije, ne deli ljude na "nase" i "njihove", na verne i neverne, nego- izdajuci se za zastupnika slobode, ljudskih prava i progresa, ekskomunicira protivnike iz sfere ljudskosti i civilizacije. Za pojedine mi se cini da bi, kad bi im na raspolaganju stajala lomaca, bili isti kao Ignacio Lojola i njegovi adepti. S tim sto je u slucaju inkvizicije postojala jasna demarkaciona linija izmedju institucionalne moci i pojedinca, dok nove Lojole dele sa covekom drustveni kontekst.
Tekst Srdje Trifkovica izraz je odvaznosti i briljantnog analitickog duha. Kada se na prakticnom planu nista ne bi postiglo, to sto pise gospodin Trifkovic ima vrednost na polju koje bi zastavnici i oficiri globalizacije hteli da osvoje, ali im namera nece poci od ruke dok god ima ljudi kojima intelektualno postenje nalaze da uvek gledaju istini u oci.
--------------------------------------------------------
