nevolja, nesloga i nerad izlaze.
Pri tom Srbi sve ono sto najbolje imaju
niti paze, niti cuvaju.
Proslost svoju dobro ne poznaju,
o buducnosti malo misle.
Plan i organizacija su im reci nepoznate,
radnici su slabi, a vernici po duznosti."
(Mihailo Obrenovic, receno oko 1900 godine.)
Komentar "Programskih nacela" Dr Humskog zapoceo sam citatom Obrenovica, a ova nacela smatram dobrim delom filozovskom raspravom, ali sa pozicija autora. Moje vidjenje je da problemi koje imaju ljudi u rasejanju a sa njima i Matica, nisu nastali zbog Milosevicevog ili Titovog rezima. Ti rezimi su samo pomogli da se ekonomska emigracija i kvazi politicka pokriju jednim velikim cebetom i da tako nastupaju u jednom frontu.
Piše: Mile Djuric, Beograd
Ako bismo posmatrali stetu koji su naneli ovi rezimi, ona je mnogo veca naneta nama koji smo ostali u Matici, nego sto je doticala emigraciju. Zbog toga i smatram da bez obzira na jedinstveno srpsko bice, kako kazu neki uceni Srbi iz dijaspore, treba otvoreno reci da u Rasejanju postoji jedna velika razlika i ja ih delim na; ekonomska emigrantska populacija i politicka emigrantska populacija
Ekonomska migracija
Najbrojnija je ekonomska emigracija (stara, nova). Po meni su to ljudi koji su iskoristili svoje osnovno pravo da rade i zive gde zele, i niko ih ne moze kriviti ni po jednom osnovu. Ne prihvatam da oni imaju pravo nekoga proglasiti krivcem - to je njihov izbor.
Vecina njih je u borbi za goli zivot prihvatala sve sto im je skrta zemlja domacin nudila. Medjutim, niko im nije mogao zabraniti, nisam cuo za tako nesto, da u svojoj novoj kuci govore srpski, da idu u pravoslavne hramove ako su za tim imali potrebe ili da svoju decu uce srpskom jeziku i istoriji.
Cini mi se da je ovo najveci deo populacije u rasejanju. Cine je casni i posteni ljudi, koji tesko zive i negde duboko u svom srcu cuvaju svoju patnju i nadu da ce se jednog dana vratiti u srbiju, ali su iskreni i znaju da to nikada nece biti.
Nihova "zelja" da pomognu Srbiju, svaka cast malom broju izuzetaka, je uglavnom motivisana ratnim profiterstvom u miru, ali i sa druge strane su i najveca smetnja da Srbija krene makar korak napred. (konkretan primer je da mesecima nemamo svog ambasadora u SAD, jer pojedinci iz dijaspore neprihvataju i traze od nejakog Kostunice da oni budu ti koji odlucuju.)
To je jedna gomila belosvetskih protuva koja po licnom izboru podrzava i podgrejava neke politicke opcije u Srbiji koje samo podrzavaju zlo u ovoj zemlji. Srbija je u permanentnom unutrasnjem ratu izmedju cetnika i partizana, socijalista, komunista, demokrata, demohriscana, radikala i ostalih umisljenih politicara i politikanata.
Uvazeni Dr Srdja Trifkovic kaze: "Kroz vekove taj narod olicava ono sta je Dobro, Lepo i Istinito, sebi samome i u evropskoj, hriscanskoj civilizaciji uopste. Taj narod mora da dobije bitku za svoj fizicki i duhovni opstanak."
Ovaj romanticarski pristup mozda odgovara nekim intelektualcima koji su se ulebili po belom svetu, ali realnost je nesto drugacija, ako gledamo kroz istoriju ali i sadasnjost Srbije, malo se toga moze naci sto je Dobro, Lepo i Istinito.
Srbija je sa ovim preostalim narodom (Srbijancima kako nas neki dele, Srbima iz Hrvatske, Srbima iz Srpske, Srbima sa Kosova, sa svojim manjinama kojih ima 27 i cine oko 25% stanovnistva) nema vise vremena, a cini mi se ni zelje da se zamajava sa filozovskim raspravama uvazenih intelektualaca koji fantaziraju o "vracanju srpskog naroda iskonskim korenima" a pritom sede udobno uvaljeni u fotelje stranih fakulteta ili u nekakvim dusebriznickim jalovim organizacijama po belom svetu, a finansira ih taj crni zapad.
Politicka emigrantska populacija
O ovoj kategoriji ne treba mnogo trositi reci. Izgubili su rat sa komunistima, pobegli sto dalje, a onda sem malog broja casnih oficira kraljeve vojske, nastavili da laju i pljuju po svemu sto je ostalo iza njih. Do neba su izdizali svoje herojstvo i brigu za Srbijom, ali najveci deo te populacije je , hvala Bogu, izumro, ostavljajuci iza sebe frustrirane naslednike koji odavno ne znaju ni srpski jezik, a jos manje ono sto cini kulturno nasledje ovog naroda. Pojavila se i neka nova politicka emigracija, bar na recima, kao rezultat Titovog progona, a u novije vreme Milosevicevog. Ali iskreno govoreci medju njima je najmanji broj pravih politickih protivnika tada vladajucim rezimima, veci broj je kojekakvih sitnih ili krupnih lopova, ali i raznih ubica i kriminalaca, koji su izabrali da nose oreol politickih protivnika, jer niti su sta vredeli ovde niti vrede tamo gde su pobegli, a nisu mogli da se prikljuce onim vrednim ljudima koje sam nazvao ekonomskom emigracijom.
Pa i u Srbiji a narocito u Beogradu je sada u modi da se ogroman broj dojucerasnjih miljenika rezima ali i totalnih anonimusa napadno i agrseivno predstavlja kao veciti opozicionari, ili jos bolje kao potomci cuvenih srpskih porodica iz proslosti, mada im je rodoslov kraci od pedigrea koje ima moj ker.
Po mom iskustvu u Beogradu zadnjih godina nisam sreo ni jednog koji ce priznati da je bio komunista ili socijalista, ocigledno da su im ta ubedjenja toliko malo vredela da su isparila za manje od dve godine. Ima povremeno u javnosti nekih vampira iz blize proslosti, ali i oni ko i svi vampiri se pojavljuju samo kada u Srbiji zbog ludosti novih vlastodrzaca zavlada mrak.
Nesto kao zakljucak
Na kraju bih rekao da mi nije zao sto ne znam da pisem filozovsko - fantazerskim jezikom nekih "mislecih Srba" ali sam uveren da je za Maticu i Rasejanje nuzno da se usvoji nesto kao sto su "PROGRAMSKA NACELA" . To je jedan od modela koji ce nam pruziti mogucnost da saznamo ko smo, sta smo, koliko nas ima i gde smo.
Sa druge strane Srbija ili vlast u Srbiji mora stvoriti uslove, da svi oni koji zele, mogu da se vrate, da biraju i budu birani, da svoj teskom mukom zaradjen novac ulazu u Srbiju, ali ne iz nekih filozovski opravdanih razloga kao sto su ljubav prema domovini, vec zasnovano na mogucnosti da zarade, profitiraju i jos bolje zive ma gde bili.
Uveren sam da na ovom stepenu odnosa Matice i Rasejanja ekonomske veze su pravi nacin da se uspostavi raskinut odnos, i da se iz tog ekonomskog odnosa jave visi oblici saradnje kroz kulturu koja bi obuhvatala knjizevnost, istorijju, folklor itd.
Matica i svi mi u njoj vodimo trenutno bitku da se prezivi u najbanalnijem smislu reci, jer Srbijom vlada nemastina, bolest i nezaposlenost. Jedini pomak se moze napraviti ako bi se Srbija pokrenula u ekonomskom smislu pomognuta i svojom dijasporom, ne cekajuci da ce Srbiju pokrenuti strane banke i multinacionalne kompanije, koje sada vrsljaju po Srbiji i ubiraju ogromne kamate i profite i odnoseci i ovo malo sirotinje sto nam je ostalo, uz punu podrsku trenutno vladajuce oligarhije.
Lepo kaze uvazeni Dr Srdja Trifkovic kojeg cu ponovo citirati:
"U toj bici misleci Srbi ne smeju da ostanu pasivni posmatraci. Bez obzira na stranacka opredeljenja, na generacijske, zavicajne, obrazovne i ma kakve druge razlike, oni treba da se angazuju sada, kada smo napokon na izlasku iz dosadasnjeg sunovrata. Borba istinskih ljudi za opstanak je prirodna i neizbezna, premda je ishod neizvestan, bas kao sto svest svakog od nas o sopstsvenoj smrtnosti ne znaci da odustajemo od zivota i od afirmacije dobrog u njemu. Srbi su u prvoj liniji te borbe, hteli to ili ne."
Na kraju ovog mog pisanja slobodan sam da vas podsetim na reci naseg Patrijarha Pavla, izrecenih 2000 godine a koje se mogu cuti svakog dana na radio stanici B-92.
"Budimo ljudi, /kao sto neko rece,/ iako smo Srbi."
Beograd, 2.maja 2002. godine
Mile Djuric
--------------------------------------------------------
