Kad se Srbija opredelila da krene „putem koji nema alternativu“ (EU) u njoj je Vojvodina, kao privredno najnaprednije područje, označena za „lokomotiva“ iza koje će Novi Sad i još nekoliko većih gradova u regiji biti prvi, drugi i potonji vagoni. Ispred svih isprednjačilo je mestašce Kać koje izgledom i rezultatima podseća na švedsko industrijsko selo
 Iz fotodokumentacije Dijaspore. Delegacija iz Švedske u poseti Unimetu iz Novog Sada. Na fotografiji je osnivač Unimeta Gojko Kunovac sa prekrštenim rukama.. |
Pritisnut vekovima – otkako mu je prvi pomen upisan 1232. u listinu Papskog desetka – ulegao se Kać na početku svih drevnih karavanskih staza i davnašnjih prašnjavih drumova koji su se potom, kao konci, višestruko pleli i mrsili premrežavajući Šajkašku oblast, omeđenu razlivenim ušćem Tise i nekadašnjim rimskim šančevima kraj Dunava, a onda pred najezdom Turaka ovde uspostavljenom Podunavskom vojnom granicom.
Piše: Mladen Anđelkov Bulut
Razvojačenjem 1763, oni graničari koji nisu za bataljonom odmarširali dalje ka jugu, od neustrašivih šajkaških mornara postaju isto tako smeli i okretnitrgovci od lađa, zamenivši svoje do juče hitre bojne brodice tromim dželepima za prevoz stoke, drva, kože i rude, ili bokastim vinaricama i žitaricama, brodeći uzduž i popreko evropskim rečnim vodotocima i morima.
I sad, smešten na prilazu Novom Sadu - udaljen ne više od desetak kilometara od glavnog grada Pokrajine (u koji se neravnomernim regionalnim razvojem sliva 31 odsto ukupno ostvarenih prihoda iako u njemu živi manje od 15 procenata stanovnika Vojvodine) i s(r)edišta najveće od 45 vojvođanskih opština – Kać, osim stare ceste za Titel, obgrljavaju autoput Beograd-Subotica na evropskom Koridoru 10, koji se preko Mađarske pruža duž Srbije ka Bugarskoj i Grčkoj, i regionalni put Novi Sad-Zrenjanin, na deonici Banatske magistrale, koja vodi put Rumunije.
Ni selo ni varoš
Sav taj prostor, sa obe strane od kaćke petlje na autoputu do odvojka na zrenjaninsku magistralu, pokriven je prostranim proizvodnim halama, upravnim zgradama i skladištima novonastalih preduzeća, za običan svet teško razumljivih naziva, koji svedoče o njihovom stranačkom poreklu. Levo su: MDD grooup, KIA MOTORS, DAVAX, HASQVARNA, ALCA, a na desnoj BUDUĆNOST, PANOS i UNIMET.
Odmah pada u oči da je UNIMET, krovovima četiri hale natkrilio više od 7.000 kvadratnih metara, a da se poveća porodična i gostinska kuća, sa hotelskim smeštajem za poslovne saradnike i druge namernike, okružena lepo odnegovanim vrtom i uredno održavanim travnjakom, rasprostire na najvećem posedu.
Ali, desetogodišnji senoviti brezovik, kao i dupli drvored
mirisnih lipa i krošnatih platana uz tvrdi put, koji sa glavnog druma vodi samo do poslednje sazdane zgrade, ukazuju da je njihov vlasnik ovde bio mnogo pre svih pridošlica sa kojima se broj Kaćana uvećao na bezmalo 15.000 duša.
I da je, za razliku od svih ostalih, koji su nemilice rijući usred rodnih njiva, okivajući ih betonom, gradili šljašteće staklene zgrade, svoja zdanja ozidao opekom, tradicionalnim neimarskim materijalom ovog podneblja, i podigao ih nasipajući i isušujući besplodan rit Vrbovac, koji se do tada često punio dunavskim naplavinama.
Gojko Kunovac, međutim, nije izdanak ovih odvajkad preduzimljivih ovdašnjih žitelja, nego pripadnik roda u kojem se, tek kad je krajnjom nuždom poteran, teško nekamo i polazilo i išlo i vraćalo se. Ovamo, iseljenjem 280 nemačkih porodica u napola ispražnjeni Kać, je stigao još kao dečačić, došavši sa očevom porodicom iz brdskog sela Kruševac, iz okoline Bugojna, pred same pedesete prošlog veka, u času kada je već jenjavala kolonizacija, kojom je posleratna vlast ubrzano naseljavala zapustela vojvođanska sela življem iz pasivnih krajeva kako bi posleratnom agrarnom reformom na bezmalo 100.000 usitnjenih poljoprivrednih gazdinstava ne samo suzbila česte pojave gladi nego i stvorila jeftine proizvođače hrane.
Otuda, omalovažen poziv seljaka napušta sve veći broj mladih i Jugoslavija, ubrzano podižući industriju, beleži nezaustavljivu deagrarizaciju – samo za pola veka iz sela u grad se preselilo osam miliona ljudi, a poljoprivredno stanovništvo se do 1981. sa 73 smanjilo na 19 odsto, što je predstavljalo najbrži takav proces na svetu, jer je on u SAD i Švedskoj trajao 73, u Francuskoj 100, a u Danskoj 130 godina.
Izučivši metalostrugarski zanat u Novom Sadu, kao još nedorasli junoša Kunovac se nedugo potom ponovo uhvatio puta i, zbog ondašnje velike besposlice, obreo se kod brata u Sarajevu, da bi odande, čim je Tito 1964. otvorio granice, krenuo na rad u Nemačku.
Put u budućnost
Ova nova seoba - sa istoka na čijem se obzorju u porođajnim mukama rađalo socijalističko samoupravljanje, kao sredokraća do besklasnog društva, na zapad, koji je tonuo, kako su proricali Marksovi nadritumači, u suton poslednje faze kapitalizma – zapravo je bio rani nagoveštaj da je uživo izvođen opit sa uspostavljanjem najpravičnije vlasti u ime radničke klase (gde svi rade koliko hoće, a uzimaju koliko im treba) imao usađenu skrivenu sistemsku grešku zbog koje je zaglavinjao u ćorsokak.
U Kunovčevom slučaju - mada je ishodište bilo istovetno sa mnogobrojnima koji su se, kao grlom u jagode, otisnuli u pečalbu nošeni pomišlju da za koju godinu od zarade, koja je, navodno, bila 30 puta veća nego ovde, uštede za „fiću“ ili stan - ona nije bila jednosmerna i nije se, poput onolikih drugih, završila bespovratno sa tek povremenim nostalgičnim nasrtajima žala za starim krajem. Ili, nije se iskazivala u obilatom gastajbajterskom doprinosu od tada, za državu, nastale najunosnije privredne grane sa koje je gotovanski skidala plod težak na desetine milijardi dolara koji su dotacijama rodbini doticale iz rasejanja.
- Još dok je voz kloparao ka granici čuo je od saputnika da je Švedska, a ne Nemačka, „obećana“ zemlja za najmarljivije i ambicioznije pojedince i toga se setio dok je bezuspešno, hvatajući zemljačke veze, tražio posao i dok se sa ostalim beskućnicima, u oktobarskoj zimoći, ukrug vozio autobusima kako bi makar malo odremao u toplom – prenosi očevo kazivanje Ana Kunovac Ilić koje je odmalena upamtila kao priču koja ni izdaleka nije imala obećavajući početak, čak ni onda kada se obreo u Helsingborgu.
Prvi posao za strugom dobio je u Finspongu, u kojem je, zbog ubrzane industrijalizacije, vladala nestašica ruku, pogotovo stručnih i dobro obučenih radnika i, iako mu je plata bila upola manja od bilo kojeg Šveđanina, stanujući u baraci i hraneći se u radničkoj menzi, ubrzo uspeva da kupi Volvo „amazonu“, kojim se odvezao ravno u Stokholm.
Daleko, sa zanemarljivim škartom, prebacujući visoko postavljenu normu bio je sve bolje plaćen i uspevši da uštedi za strug, posle osmočasovnog rada u fabrici, radio je bar još toliko privatno pružajući usluge i, po kvalitetnoj mašinskoj obradi i poslovnoj pouzdanosti, brzo stekao dobar glas.
Ojačao i sad već dobro opremljen, 1974. osnovao je sopstvenu firmu BROVEX AB.
Povratak u prošlost
Ne obazirući se na protivljenje žene Jelice, Kaćanke, rođene u uglednoj porodici Raletić, ostavivši 1980. ortaku dobro uhodanu firmu, vraća se u domovinu uveren da je i ovde došlo vreme u kojem će se preduzetništvo – pored zemlje, rada i kapitala - prepoznati kao četvrti činilac savremene ekonomije, a on, otvaranjem proizvodnog pogona i nakupljenim poslovnim iskuskustvom, dati svoj lični doprinos napretku.
Zasnivajući u dvorišnim pomoćnim prostorijama (ne većim od 100 kvadratnih metara) stare porodične kuće UNIMET, ali tek kao omanju samostalnu metalostrugarsku zanatsku radnju, sa tri radnika i šest univerzalnih mašina, iskusio je svu dvoličnost odaslanih parola kojima su pozivani naši radnici na privremenom radu u inostranstvu da se vrate iz tuđine. Jer, dok su im povlastice za bescarinski uvoz stečenog imetka olakšavale povratak, dotle su ostali postojeći propisi zapravo gušili privatno preduzetništvo ograničavajući vlasnicima da upošljavaju više od sedam radnika, a poreska politika bila je tako sračunata da im se oduzme gotovo sve što zarade.
Nedugo potom, pošto su se privatnici našli na novom udaru nepisanog pravila, kojim se štitila neprikosnovenadruštvena imovina, pa je nalagano da im društvene firme, koje su se opet grčile u novonastaloj privrednoj krizi, ne poveravaju nikakve, pa ni kooperantske poslove, ni usluge finalne dorade, niti da im isporučuju sirovinu za proizvodnju, na čemu se tada zasnivao proizvodni program UNIMET-a, porodica Kunovac se vraća u Švedsku.
- Otac otkupljuje i, nabavkom najsavremenijih CNC mašina, ponovo podiže na noge BROVEX, ali u svom razočaranju nije ugasio UNIMET u kojem je nastavio da održava kakvu-takvu proizvodnju, pa je tako 1983. prva kompjuterizovana numerička mašina stigla i u Kać – nastavlja Ana sećajući se na oca koji se svih tih godina, neprestano putujući od Stokholma do Kaća, upinjao da ovde uzdigne dovoljno stručan kadar sposoban da udovolji zahtevima rada na mašinama visoke tehnologije.
Tako se uobičajilo, pa je tako i dan-danas, da se operateri primaju na šestomesečni probni rad, izabrani obavezno doškolovavaju na praksi, i tek posle toga poverava im se da samostalno rade na skupocenim mašinama od kojih svaka košta od desetak do više stotina hiljada evra.
I tamo i ovamo
 Proizvodna hala Unimeta danas |
U „olako obećanoj brzini“ snu o brzom dostizanju „švedskog socijalizma“ najviše je pogodovala gotova ideja švedskog industrijskog sela i 1997. Kunovac podiže prvu proizvodnu halu u pustari van Kaća.
Nastavak poslovne saradnje začete u Švajcarskoj privukla je ovamo i TELSONIK, a njihova pojava, kao prvih lasta, nagovestila je mogućnost da Srbija dobije industriju koja nije izvor problema nego generator stabilnosti i društveno-ekonomskog bogatstva, pošto nigde na svetu ne postoji uspešna država bez jake ekonomije, niti dobra ekonomija bez uzorno razvijene industrije.
- Sve je, međutim, bez ikakve pomoći države ili opštine, urađeno o našem trošku i ulaganjima BROVEX-a koji sad vodi brat Aleksandar – veli Ana napominjući da UNIMET, značajno proširivši delatnost, nije imao bilo kakvih olakšica – ni onda ni sad – iako je, zbog stalne potrebe za novim radnicima i uvedene druge smene, u međuvremenu novopodignutim pogonima, stalno držao otvoreni konkurs za slobodna radna mesta. Trebalo je da protekne čitava decenija da bi Kunovac očuvao ovu zamisao i u praksi je ostvario mukotrpnim pomacima u svakodnevnoj upornoj borbi da opstane u okolnostima kada je nedomaćinski razarano ovdašnje industrijsko tkivo.
- Ideja je zaživela samo zahvaljujući uspostavljanju – pokazalo se - srećnog spoja poslovne saradnje i potpunog programskog povezivanja proizvodnje sa švedskom firmom čime smo predupredili nesigurnost i ovdašnje nepovoljne uslove poslovanja – veli Ana koja je, ostavši u bratsko-sestrinskom suvlasništvu nad obe firme, a ovde pomažući ocu, dočekala da se UNIMET od male radionice preobrazi u zavidno razvijeno preduzeće kojim danas sa velim uspehom rukovodi.
Protiv preduzetničkih nastojanja zaverila se, u zlom vremenu ratnih sukoba i međunarodnih sankcija, pristrasna i pljačkaška vlasnička transformacija društvenih preduzeća uslovljena neizvesnim političkim previranjima, nezasitom potkupljivošću administracije i drastično narušenim okolnostima poslovanja NATO bombama razvaljene i obogaljene privrede.
Recept starog majstora
- Sve ove nemale teškoće prevladali smo zahvaljujući logističkoj, finansijskoj i materijalnoj pomoći koju nam je pružao i koju nam i sad ukazuje BROVEX, preko kojeg nabavljamo sav repromaterijal, najsavremeniju opremu i izvozimo 70 odsto naše proizvodnje u Švedsku, dok ostatak prodajemo na inostranom tržištu – objašnjava, posle očeve smrti 2010, suvlasnica sestrinske firme u Srbiji koja snabdeva procesnu industriju SAD i Evrope širokim asortimanom proizvoda i rezervnih delova koje koriste naftne, hemijske, farmaceutske, prehrambene, građevinske i ostale najpoznatije svetske kompanije.
Na više desetina visokoproduktivnih CNC i mnoštva univerzalnih mašina sa pratećom opremom za doradu najpriznatijih japanskih, američkih i evropskih proizvođača, 30 mašina za sečenje i obradu lima u isturenom pogonu u Jarmenovcima kod Topole, a pored standardne merne opreme, profil projektora i ostalih uređaja za merenje tvrdoće i određivanje debljine površinskog zaštitnog sloja, za potrebe kontrole nabavljena je koordinatna mašina Mitutoyo EURO-C-A574 CMM 3D, tako da je 220 vrhunski obučenih radnika potpuno osposobljeno da udovolje izuzetno složenim i preciznim zahtevima kupaca.
- Važnije od podatka da zarade u UNIMET-u duplo premašuju
prosek plata u mašinskoj industriji je naš trud da stvorimo dugoročne veze sa našim radnicima i da im omogućimo ne samo osposobljavanje i neprekidno usavršavanje nego i jednake mogućnosti da usklade profesionalne sa porodičnim obavezama i svojim slobodnim vremenom – ističe Ana Kunovac Ilić ekskluzivno objavljujući na kraju razgovora za Dijasporu da je upravo potpisan milonski vredan desetogodišnji ugovor sa jednom kanadskom kompanijom.
Hoće li, napokon, neko u Srbiji, bremenitoj od milionske armije nezaposlenih i s polovinom od 7,5 milona stanovnika svedenih ispod prihvatljive granice siromaštva, u ovom gotovom švedskom receptu prepoznati izostalu razvojnu šansu, bez koje i lokomotiva lako može da, opet, sa glavnog zabasa na slepi kolosek?
