 Đavolji stubovi u Đavoljoj Varoši Snimio: Radovan Tanasković, direktor Turističke organizacije opštine Kuršumlije Krenulo se sa izborom sedam svetskih čuda Majke Prirode. I gle čuda, kandidovana je i Đavolja Varoš (Srbija) koja je jedno vreme bila na prvom mestu. Verujemo da Srbi u svekolikom milionskom srpskom rasejanju mogu uvesti ovo retko mesto sa retkim imenom u svetska čuda prirode. Svakako da „čudo” i nije odgovarajući pojam za zemlju koja nema piramide , hiljadama kilometara dug odbrambeni zid, očuvane gradove drevnih civilizacija u prašumi Kambodže , na andskoj visini Perua ili u okamenjenoj pustinji Jordana . Nismo nerealni, niti preambiciozni. Jednostavno želimo da doprinesemo boljem poznavanju kulturnih i prirodnih znamenitosti zemlje u kojoj živimo. Tim pre, jer smo često skloni obezvređivanju onoga što imamo. Možda nije „čudesno”, ali svakako nije malo. Prošlo je više od dve hiljade godina od kada su, 140. godine stare ere, pesnik Antipatros iz Sidona i naučnik Filon sačinili prvu listu sedam čuda antičkog sveta. Minulog leta, posle internet glasanja, u kome je učestvovalo oko sto miliona ljudi iz 230 zemalja, u Lisabonu je obelodanjen spisak sedam graditeljskih dela , novih čuda koja najupečatljivije simbolišu savremeni svet. Mnogi su za akciju rekli da je trijumfalni simbol globalizma. Međutim, kada se pažljivije analizira, bila je to idealna prilika za odmeravanje patriotizma. Da se kod nekih naroda nije razbuktao nacionalni ponos, teško bi bilo pronaći kriterijum po kojem bi se na ovakvom spisku našla statua Hrista spasitelja u Rio de Žaneiru. Brazilci su u velikom nadmetanju videli priliku za promociju svoje zemlje i za jedno od sedam čuda modernog sveta se izborili glasanjem. Šta bi bilo da su se kojim slučajem među kandidatima našli Lepenski vir, Sopoćani ili Kalemegdan? Da li bi poput Latinoamerikanaca bili vredni u glasanju i promovisanju naše kulturne baštine? Vreme izolacije doprinelo je da nam se često čini da je trava u komšijskom dvorištu zelenija od naše. Gotovo kolonijalno se divimo tuđem, olako potcenjujući sopstveno. Zaboravljamo da pogledamo, vidimo i upoznamo ono što nas okružuje. Gušimo sopstvenu radoznalost pod izgovorom da to sve nije ništa u poređenju s onim što imaju drugi.  Đavolja Varoš u zimskom ambijentu Snimio: Dobrivoje Urošević Sanjamo o Akropolju a nismo otišli do Studenice. Divimo se pejzažima Irske, a i ne znamo da je devičanska Golija jedini srpski rezervat biosfere na listi Uneska. Hrlimo na kamile po pustinji Sahare, a ne znamo gde se nalazi Deliblatska peščara. Kulturu smo olako sveli na etno - gastronomiju, pa gradove ne pamtimo po spomenicima koji se u njima nalaze već po kafanama u kojima se dobro jede. Mirimo se s tim da su naša najveća bogatstva Guča i lud noćni provod po beogradskim splavovima. Strance šaljemo na kulinarske orgije, zaboravljajući da im kažemo da posete Lepenski vir, Petrovaradin, Gamzigrad ili Niš, rodno mesto rimskog imperatora Konstantina I. Istina, i kada bi čovek poželeo da obiđe Srbiju i vidi njenu kulturnu i prirodnu baštinu, ne bi sve išlo glatko. Ozbiljan problem je što se neke dragocenosti srpske istorije, poput najlepših srednjovekovnih manastira, nalaze na teritoriji Kosova i Metohije i nisu dostupni našim turistima. Problem je i standard života, jer većina ljudi još uvek nije u mogućnosti da uživa u vikend turizmu, što upravo podrazumeva obilazak svoje zemlje. I treće, turistička ponuda ove vrste je skromna. Agencije nude putovanja u najzabitije kutove planete, ali, ako se izuzmu planinske i banjske destinacije i školske ekskurzije, deficit sa domaćim aranžmanima je hroničan. Tako smo dospeli u situaciju da ona trećina studenata koji poseduju pasoš bolje poznaje sokake Kušadasija i letovališta Crnog mora nego kanjon Uvca, Vratnjanske kapije, Šargansku osmicu ili Sremske Karlovce. Svetski fond za očuvanje prirodne baštine upozorava da zagađenje i klimatske promene ozbiljno prete važnim prirodnim lokalitetima, od Himalaja do Velikog koralnog grebena. Bernarda Vebera, švajcarskog filmadžiju i organizatora lisabonskog izbora sedam čuda savremenog sveta, to je navelo na pokretanje novog glasanja. Na redu je priroda. Ako za svetsko nadmetanje u konkurenciji graditeljskih poduhvata nismo imali prave kandidate, za ovo, čiji će rezultati biti saopšteni 8. avgusta sledeće godine, imamo šta da ponudimo. Prelepi kanjoni, živopisne klisure, bistre reke i mirisne planine… dobra su prilika i za doterivanje slike Srbije u svetu. Neka ovaj prilog bude početak toga. -------------------------------  Oči ljubitelja prirode u Srbiji uprte su odvajkada u Đavolju Varoš. Da li će se Srbi iz rasejanja pobrinuti i da svet sazna za Đavolju Varoš? Snimio: Dobrivoje Urošević Naš časopis, uz saglasnost autora Ratke Petrović, ovaj članak preneo je u svom štampanom izdanju iz dnevnog lista Politika ( Dijaspora, dvobroj 59-60 decembar 2007. godine). U međuvrmenu krenulo se sa izborom sedam svetskih čuda prirode. I gle čuda kandidovana je i Đavolja Varoš (Srbija). U želji da doprinesemo boljem informisanju, iz štampanog izdanja Dijaspore prilog prenosimo i u net-izdanje. Što se tiče glasanja za Đavolju Varoš krenulo je kako valja – jedno vreme bila je Đavolja Varoš, po broju glasova, na prvom mestu. U vreme objavljivanja ovog priloga Đavolja Varoš nalazi se na jedanaestom mestu, dakle u grupi mesta koja imaju šansu da se udenu na listu sedam svetskih čuda Majke Prirode. Glasa se na Internetu tokom 2008. godine. Adresa je http://www.new7wonders.com Glasa se na sledeći način. Kliknite na sliku koja se nalazi levo na ulaznoj stranici- pojaviće se mapa sveta. Na mapi, potom, treba kliknuti na Evropu i pojaviće se spisak 31 mesta-kandidata. Đavolja Varoš je na devetom mestu. Kada se kline na ime Đavolja Varoš Rock Formation (Kamene forme) pojaviće se kratak tekst na engleskom. Ispod kratke prezentacije i jedne fotografije iѕ Đavolje Varoši, crvenim slovima piše na engleskom jeziku VOTE FOR DJAVOLJA VAROS ( Glasaj za Đavolju Varoš). Treba se, propozicije su takve, glasati za još 6 mesta na svim kontinentima . Važno je da, čitaoci koji se opredele da glasaju za Đavolju Varoš, vode računa da glas ne dodele nekom od mesta koje može biti konkurent Đavoljoj Varoši. Reč je o mestima koja imaju opis kamene forme (Rock Formation), primera radi Kapadokija u Turskoj. |
