Kiša, između ostalog, u Srbiji je prirodna katastrofa. Usprkos tome u internacionalnim medijima na to se nije obratila skoro nikakva pažnja. Tu se vidi evropsko rangiranje važnih i nevažnih zemalja.
Da li ste ove nedelje primetili da je padala kiša na Balkanu? Prilično puno. Tokom jednog dana palo je toliko koliko normalno pada u četiri meseca.
Piše: Juhan Kroneman
Prirodna katastrofa "biblijskih razmera", kako je u subotu izjavio, srpska teniserska zvezda, Novak Đoković na konferenciji za medije u Rimu. Pobedio je u polufinalu u otvorenom italijanskom prvenstvu protiv kanadskog Miloša Raonića, a u finalu ga je čekao stalni protivnik Rafael Nadal – no Đoković nije bio nimalo zadovoljan ili srećan, on je bio tužan i razočaran. Njegov narod se patio i borio sam. Posebno je napao CNN i BBC za koje je rekao da okreću pogled na drugu stranu. Svesno, skoro neprijatno. Koga je briga za Balkan? Šta je to?
Srbija se davila u poplavama, u Bosni je situacija također bila veoma kritična, haotična, katastrofalna. Ljudi su umirali u vodi.
Dešavalo se to danima – više ili manje u tišini. Nikakva medijska reakcija, niko se uopšte nije brinuo. Najgora poplava u Srbiji i Bosni u zadnjih 120 godina, možda nikada viđena – jedna od najgorih u Evropi posljednjih vekova.
Tišina.
Jedan dobar prijatelj je u četvrtak i petak tokom posete svojoj rodnoj zemlji Srbiji nazvao i poslao poruku, on je opisao situaciju kao očajnu, ispričao kako je pomogao u izgradnji nasipa u selima oko njegovog rodnog grada, sve je bilo pod vodom, polja, žitarice, kuće, putevi. Mrtve životinje su plutale svuda. I kao što sam rekao, također je bilo mnogo ljudskih žrtava – brojka se stalno povećava. Na stotine hiljada bez struje, desetine hiljada evakuisanih.
Rusija i Slovenija su poslali pomoć – EU je zajedno sa zapadnim medijima sedeo i zevao.
Balkan – to se nazivalo također i u vrlo uspavanim švedskim izveštajima. Na elektronskim verzijama novina moralo se doći do dna stranice da bi se o katastrofi pročitalo čak dva reda. SVT i TV4 su tokom vikenda živnuli – pre nego što su se okrenuli na stranu i ponovo zaspali. Švedska je nakon nekolika dana razmišljanja poslala dva koordinatora za katastrofe, pa da, neko mora da usmeri organizaciju. E, to! Tog se zadatka mi prihvatamo.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je apelovao svetu, jel neko slušao...? Jeste, odsutno. On je pokušao da se približi EU, kompromisom o Kosovu i borbom protiv korupcije, ali srpski skepticizam prema EU, zapadu i SAD je duboko ukorenjen – ne samo među nacionalistima. Srbi su odavno tretirani kao Evropska parija, kolektivno odgovorni za sve iza čega je Milošević stajao.
Aleksandar Vučić je također pokazao svoj „loš ukus“ kada je odbio da zauzme jasan stav o konfliktu između Rusije i Ukrajine – veze sa Rusijom su iz istorijskih i tradicionalnih razloga veoma jake. Zato kada Srbija upadne u nevolju, kao sada, oni ne mogu baš tek tako očekivati da zapad dođe u pomoć. Naravno da neku prokletu kaznu moraju dobiti. To je jedan neobičan politički cinizam, što naravno završava na računu običnih Srba.
Čovek iz Bosne je u jednom od retkih televizijski prenosa usporedio katastrofu sa ratom početkom devedesetih.
Politička igra se može razumeti, shvatiti, čak i ako se to nekome i ne dopada, ali način na koji mediji dozvoljavaju (nesvesno?) da budu kontrolisani od političkih struja je gotovo smešno. Kada su Nemačka i Poljska pre nekoliko godina bili teško pogođeni sličnim poplavama izveštavanja o tome su bile glavne vesti u svim medijima tokom najmanje jedne nedelje. Dopisnici i TV ekipe su dolazili iz svih krajeva.
Postaje sasvim jasno kako se gleda na Evropu, ko je rangiran najviše i najniže – na "Balkanu" je zapad tradicionalno želio uvek da zavadi pa vlada. Srbija ne treba da očekuju ikakvu pomoć ili čak neko sažaljenje od nas. Prvo se trebaju naučiti ko je gazda, i koja je njihova uloga – da budu sasvim najniži.
Filmski recenzet i TV-hroničar Juhan Kroneman 20. maja (2014.) objavio je na stranicama DN (Dagens Nyheter) kolumnu o, do sada, nezapamćenim poplavama na Balkanskom poluostrvu koje su pogodile, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Dijaspora prenosi taj tekst na srpskom jeziku u prevodu Nevena Trošića koji se nalazi na posdiplomskim studijama na Centru za dvojezičnost Univerziteta u Stokholmu.
