Pročitah u poslednjem broju "Dijaspore" članak "Zašto Gvozden plače" i reših da vam se javim i obavestim čitaoce o jednom programu- projektu koji je polazište našao u želji da kvalitetno reši probleme ljudi trećeg životnog doba, poput onih koje ima Gvozden.
Piše: Mile Djurić
Vi pišete i pitate se: "Ko će i kako će utešiti ostarelog Gvozdena, ko će njemu suzu obrisati, času vode dodati, reč utehe na srpskom prozboriti? Nije Gvozden iz inata ili zlobe tudjoj ruci prepušten. Takvo je novo vreme. Došlo takvo vreme da je nemoguće ostarelog roditelja negovati. Tempo života je takav da se retko i sa najrodjenijim vidjamo, jedva (mnogi od nas) stižemo i da rodjeno dete iz obdaništa uzmemo". Mnogi od naših ljudi živeći jako dugo u tom svetu, stvorili su porodice, živeli svoj život ali sada ne bi da završe u nekom staračkom domu. Ili ako već trebaju ići u starački dom, onda, a to Gvozden naglašava i priželjkuje, da usluge dobivaju na srpskom jeziku. Istraživanje je pokazalo a i vi to člankom potvrdjujete da ostareli ne samo da "smetaju" svojoj deci, već ta deca da bi opstala moraju i imaju toliko obaveza da nemaju previše vremena. Uostalom način života se menja, patrijahalni odnosi u srpskoj familiji, kao i u familijama drugih naroda, doživeli su korenite promene. I u matičnoj zemlji Srba sve su prisutniji starački domovi.
Hotelski kompleks za ostarele
Projekat o kojem je reč, delo je više stručnjaka i predvidja da se kupi nekoliko hektara zemlje, i da se taj prostor uredi po uzoru na naše srednjevekovne manastire; crkva, konaci, ekonomija, groblje. Današnjim rečnikom to bi se reklo hotelski kompleks specijalne namene. Rečju, bio bi to hotel za smeštaj ostarele gospode i dama iz celog sveta a koje vezuje srpsko poreklo. Radni naslov projekta je "Miran suton". Jutarnja zora i večernji suton su prelepi iako su dva različita dela jednog dana. Treba ih oboje doživeti da bi čovek uživao u jednom danu. To je bila linija vodilja u izradi i razradi projekta koji može biti smešten u Srbiji ali i u Švedskoj.
Ovako utemeljena ideja oslonjena je na istraživanje koje je sprovedeno na dosta velikom uzorku; Kanada, SAD, Evropa. Pokazalo se da postoji jako mnogo ljudi koji bi se vratili pod stare dane u Srbiju i da tu požive onoliko koliko im dragi Bog omogući. Vas članak o Gvozdenu koji nagoni na ozbiljna promišljanja uverava da smo na tragu dobrom projektu i da bi se vredelo boriti za njegovo ostvarenje.
Motivi povratka u zavičaj
U ljudskoj psihi, pogotovu kod ljudi koji su otišli iz Otadžbine polako se, sa godinama, stvara i jača želja da se vrate rodnom kraju. Nostalgija je čudesno snažna reč. Nostalgija se razvija pre svega u glavi, ali realno posmatrajući, kada se ljudi vrate iz belog sveta, kada dodju u Srbiju, onda shvate da su u starom kraju stranci. To je mnogo bolan trenutak jer se živelo u nekom drugom svetu. Stečene su navike na jedan sistem života i rada, a onda kada se dodje tamo odakle je čovek davno otišao- teško može da prihvati realnost. Srbija je to što jeste. Mnogi su pokušali da se vrate na svoja imanja, u svoje porodice koje su davno ostavili, i shvatili su da je sve drugačije, da istina nije nežna, i to dožive kao tragediju. Vratili su se odakle su i došli...
Poznavajući ovaj problem želeli smo da stvorimo uslove da jedan takav hotelski kompleks u dobrom delu pruži uslugu smeštaja za te ljude koji su stekli neke druge manire da mogu da i po stare dane žive život na koji su navikli, a da hotelski kompleks prihvate kao svoju novu kuću.
Naravno da bi taj hotelski kompleks imao svoju ekonomiju, gde bi svi stanari našli sebe, da nešto rade, sade, beru, gaje koze i muzu…
Povratak zemlji, Bogu i crkvi
Istraživanje je pokazalo da se kod ljudi trećeg doba javljaju dve stvari. Sve više se približavaju Bogu i crkvi, jednostavno osećaju potrebu za tim. Druga stvar je povratak zemlji. Čak i oni ljudi koji su radni vek proveli za mašinama u industriji, osećaju sve veću potrebu da nešto rade sa zemljom i na zemlji, pa makar sadili cveće. Ovakav jedan kompleks bi bio u mogućnosti da im to omogući. Uz to mnogi još aktivni ljudi koji rade širom sveta, koji još i ne razmišljaju o povratku, ili generacije dece koja su ostala po svetu mogli bi se kroz različite programe, pre svega one koji njih interesuju, vezivati za Srbiju.
Projekat predvidja hotel od oko 100 ležaja, sa svim ostalim pratećim sadržajem, što znači da to nije neka ogromna investicija.
To može biti jedan veoma profitabilan projekat, i zato smo i hteli da aktiviramo naše ljude ili potencijalne investitore da napravimo nešto ovako. Verujem da bi imali podršku i od crkve. Medjutim smeštaj, usluga, ishrana, izleti, banje i ostalo bi bio deo posla koji može da, ne samo vrati investirani novac, već i donese dobar profit ulagačima. Sa druge strane ovakav jedan projekat bi zaposlio preko 80 ljudi ovde, od sobarica, kuvarica do doktora...
Ovaj projekat omogućava da se na konkretan način poveže naš narod, da se učvršćuju veze sa Otadžbinom, da čovek oseti da je i u Srbiji napravio neku svoju novu kuću, jer iz one iz koje je otičao milom ili silom, ona odavno ne postoji, osim u njihovim glavama.
Govoreći o potrebi izgradnje Doma staraca Gvozden u članku koji ste vi doneli kaže: "Danas mladi članovi srpske nacionalne zajednice u Švedskoj ovo pitanje trebaju rešavati i radi nas ostarelih ali i radi izvesnije vlastite budućnosti, kaže Gvozden, dodajući da nije sramotno, naprotiv, ponekad je i dobro učiti se na vlastitim greškama." Upravo polazeći od poznavanja problema srpskog rasejanja, a upoznali smo ih kroz istraživanje, uradjen je ovaj projekat koji ima naglašeno izraženu socijalnu komponentu.
Na kraju želim reći da su se u Srbiji vremena izmenila za ovih nekoliko godina, i sada je investiranje u Srbiju i poželjno, a da pritom oni koji ulažu uz adekvatne partnere i stručnjake u ovom poslu imaju sigurnost ulaganja.
* Nadamo se da će i ovaj članak kao i onaj o Gvozdenu izazvati interesovanje nasih čitalaca. U štampanom i elektronskom izdanju Dijaspore rado ćemo ustupiti prostor da čitaoci mogu izneti svoje vidjenje o problemu starih i iznemoglih u rasejanju. I do sada su se čitaoci Dijaspore izjašnjavali o potrebi podizanja Doma za stare, čak i groblja u Švedskoj. Reagovanjem Mile Djurića, koje iz štampanog prenosimo i u elektronsko izdanje otvaramo mogućnost posetiocima iz svekolikog srpskog rasejanja da iznesu svoje mišljenje i razmišljanje (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.). Život izmedju Tamo i Ovamo žive milioni ljudi. Retko se, medjutim, može pročitati ozbiljniji prisup problemima koje sobom nosi treće životno dobra u rasejanju. Što se tiče ove novine, sve je počelo od pisma starca Gvozdena koji nam se javio iz Geteborga s molbom da ga posetimo i porazgovaramo. I nismo mogli a da se ne upitamo: Zašto Gvozden plače?
