Često se u izdanjima ovog časopisa spominje Matica srpska, najstarija institucija kulture kod Srba. Znajući za duboke korene Matice u biću srpskog plemena i doprinos Srba iz više srpskih zemalja u njenom formiranju, ne jednom smo ukazivali na potrebu da se i danas sledi primer Matice ali i da se Matica srpska, koja je bila uzor i drugim slovenskim narodima, konačno izvuče iz atara Novog Sada i da krene za svojim narodom, kao što je to uradila Srpska pravoslavna crkva koja danas u Švedskoj ima osam parohija. Preko našeg novosadskog saradnika stigla je ”Dijaspora” u drevno zdanje Matice srpske na razgoor sa Božidarom Kovačekom, predsednikom Matice srpske. U jednočasovnom razgovoru nastao je širi intervju u kojem je predsednik Matice srpske govorio o mestu i ulozi ove nacinalne ustanove kulture u životu Srba pa i stvaranju odelenja Matice u rasejanju. Nekako baš u to vreme, zbog bolesti Kovaček se povlači iz javnosti u kojoj se pre smrti 30. marta pojavio samo još jednom, kada je primio prestižnu nagradu ”Mladen Leskovac”. Iz tog intervjua izdvojamo delove koji neće izgubiti na aktuelnosti sve dotle dok se u Srpskoj dijaspori pa u i Švedskoj koja je značajan deo srpskog rasejanja ne formiraju odeljenje Matice srpske.
- Šta treba činiti u vremenu u kojem smo silom naterani da ponovo podrobno ispitujemo sliku o svom postojanju, značaju i značenju?
- Današnju, još veću razuđenost srpskog nacionalnog korpusa, baš kao i sve prisutnije pitanje od novog odrođivanja i rasrbljivanja, treba otklanjati ponovo kao u stara vremena, stvaranjem jedinstvenog duhovnog prostora, kulturnom književnom, umetničkom, naučnom, svesrpskom i svetskom sabornošću. Dakako, ne dajući tome nikakve romantičarske predznake, ali ulažuđi u te nove procese okupljanja, primerene sadašnjici, onu energiju i entuzijazam koje su iskazivali naši prethodnici – smatra Kovaček, prvi čovek ove, uz Srpsku akademiju nauka, najuglednije i svakako najstarije nacionalne institucije.
Po navršenom drugom mandatu, Boška Petrovića je 2. Oktobra 1999. na uvaženom mestu predsednika zamenio je dr Božidar Kovaček. Dotadašnji podpredsednik je, vezavši se za Maticu od najranijih dana, prošao gotovo sve njena odelenja, najviše se baveći istorijom dramske literature. Kako je bio i direktor biblioteke i profesor na Akademiji dramskih umetnosti, stekao je takvu biografiju koja ga je proizvela u jedinog kandidata kadrog da udovolji ѕahtevnoj ulozi prvog čoveka Matice srpske.
Nadživeli iskušenja
Dinastije u Matici srpskoj
Odmah po osnivanju u Maticu srpsku petostruko većim ulogom od osnivača učlanio se Miloš Obrenović. Skoro nepismen naslutio je da se u njenom zametku krije snaga koja bi mogla ujediniti sav srpski narod.
Svrgavši ga sa prestola i Aleksandar Karađorđević pristupa Matici, tako da su se u njoj obrela dva, politički gledano, smrtna neprijatelja, ali koji pod krovom Matice nisu nikada namirivala svoje nerešene račune.
Kad im se 1847. Godine pridružio Petar Petrović Njegoš dogodilo se da su samo u Matici srpskoj sve tri srpske dinastije istovremeno objedinile interes za dobrobit svekolikog roda svoga.
- Kako je za sve minule godine Matica očuvala i veličinu i neokrnjen ugled?
- Prebrodili smo sve istorijske bure i nadživeli sva iskušenja dežurnih režima, zahvaljujući tome što smo se uvek bavili samo onim zbog čega smo osnovani. Izdigavši se iznad političke svakodnevice, Matica srpska uspela je ne samo da opstane, već i da napreduje. Danas objedinjuje rad pet odelenja; književnog, društvenih i prirodnih nauka, likovne umetnosti i arhiva to jest rukopisnog odeljenja. U Matici, mada kao samostalne ustanove, rade: Biblioteka, posle Narodne biblioteke Srbije, sa skoro 3 miliona knjiga drugi je knjižni fond kod nas; Galerija sa više od pet milijardi umetničkih predmeta i najčuvenijom ѕbirkom srpskog slikarstva XVII I XX veka: Izdavačko preduzeće koje godišnje objavi pedesetak naslova, najčešće sabranih dela srpskih pisaca i ѕnamenitih ostvarenja iѕ svetske literature. Osim toga, svako matičino odeljenje zasebno štampa jedan ili više ѕbornika i drugih izdanja sa vrednim naučnim saznanjima. Iz okrilja ove kuće, posle Drugog svetskog rata, izrastao je i današnji Muzej Vojvodine, kao i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture.
Vezivno tkivo
Svi predsednici Matice srpske
Prvi predsednik i jedan od osnivača MS bio je Jovan Hađić. U radu nastarije institucije kulture kod Srba u čijem su stravranju i razvoju učestvovali Srbi iz velikog broja zemalja, neizbrsiv trag ostavili su njeni predsednici: Sava Tekelija, Platon Atanasković, Stevan Branovački, Antonije Hadžić, Veljko Petrović, Mladen Leskovac, Boško Petrović. U ”Osnovu” znamenitom aktu kojim je 1826, godine pokrenuta Matica srpska ubeležen je datum, 14 januar. Zavetom: ”Jedan bez drugog ništa činiti ne može, no svi skupa” istaknuta je sabornost kao istinska vrednost u kojoj iščezavaju, kao u crkvi među verujućim, sve razlike društvenih slojeva. Zato se Matici odmah pridružuju zemljoradnici, ali i bezemljaši, plemići i zanatlije, činovnici i naučnici, lekari i pisci- svi jednaki u želji da uzdignu duh svog naroda.
- Politička uzdržanost Matice nije donela naročit boljitak?
- U materijalnom smislu, ne. Zbog stalne i sveopšte sirotinje država je nekako uvek gledala da nam zakine i tek donekle je plaćala za rad na pojedinim projektima. Premalo i sad odvaja tako da jedva održavamo neveliku službu, a od izbornih članova, među kojima je trinaest akademika, više desetina uglednih naučnika i stotine istraživača, jedino sekretar ima platu. Glavni oslonac matice bili su i ostali – priložnici. Tako ispade da najviše zahvaljujući zaveštanjima pokojnika nismo izneverili odgovornost prema budućnosti.
- Ali, ni kao društvo nismo našli pravu meru između političkog i nacionalnog programa, često među njima ne praveći nikakvu razliku?
- Uobičajilo se da politička svakodnevica i stranačka pripadnost ostanu pred vratima Matice. Međutim, nacionalni program srpskog naroda i te kako se tiče Matice, jer ona je nastala kao njegov zamenik. Nacionalne programe, otvorene ili skrivene, imaju skoro svi narodi. Da li bi jevreji i Iѕrael opstali beѕ nacionalnog programa, da ga nisu imali Nemci da li bi se ponovo ujedinili. Srbi su svoj nacionalni program ostavili zapretan, otkad su se 1918. našli, gotoovo svi, u jednoj državnoj zajednici.
Zaštitu od zatiranja sad moramo svi zajedno tražiti i vjerujem da se oko toga mogu razumno usaglasiti svi koji osećaju pripadnost svom rodu. Najvažniji činioci programa su: nacionalna sloboda, sopstvena država, očuvanje jezika i duhovnosti, prirodan biološki prirast, ekonomski napredak, kulturni razvoj, ravnopravan raѕvitak sa ostalim narodima.
Stvaralaštvo dostojno velikana
Božidar Kovaček, predsednik Matice srpske bio je, inače, profesor univerziteta, istoričar umetnosti i teatrolog. Rođen je 1930. godine. Za člana saradnika Matice srpske izabran je 1963, a nakon mnogobrojnih naučno-istraživačkih projekata u četiri mandata biran je za potpredsednika. U isto vreme obavnjao je dužnosti upravnika Biblioteke MS, a kao osnivač bio je i glavni urednik Zbornika za scenske umetnosti i muziku MS. Predsednik najstarije kulturne ustanove u Srba postao je 1999.
U poluvekovnom stvaralaštvu Božidar Kovaček, koji je radio i kao gostujući profesor i predavač na univerzitetima u Beogradu, Budimpešti, Segedinu, Pečuju, Sofiji, Plovdivu, Vroclavu, Poznanju i Berlinu, objavio je više dela. Početkom 2006. štampano je njegovo poslednje delo «Nikola Tesla i Matica srpska», kao i treći tom zbornika iz istorije srpskog pozorišta i drame «Talija i Klio».
Božidar Kovače umro je u Novom Sadu 30. marta 2007. godine.
- Šta je sa onima koji odavno nisu više tu i onima koji su ostali iza granica matične države Srba?
- Matica je uspostavljala zajednički duhovni prostor među Srbima i u vreme kada su oni bili rasejani po raznim tuđim državama, a i sada je tako. Taj kulturni deo srpskog nacionalnog programa kao davnašnja časna obaveza, bez sumnje, opet pada na Maticu. Ako je rođenje i njeno programo opredeljenje pre 175 godina bilo podsticaj, ne samo za nas, već i za druge narode, danas je u najmanju ruku realno očekivati da Matica dobije odeljenja kako u Otadžbini tako i u rasejanju. To može biti ona neophpdna kopča između Otadžbine i Srba rasejanih u preko stotinu država sveta. S tim ovog puta moramo požuriti ukoliko nam je stalo do samoodržavanja.
Razgovarao: Mladen Bulut Anđelkov
Naša napomena: Još o Savindanu 2002. godine Dr Maksim Humski obratio se Dijaspori s molbom da objavimo njegovo promišljanje o životu Srba u rasejanju. Taj tekst koji je svojevrsni Manifest nije izgubio na aktuelnosti.Ocene koje su stigle iz Matice srpske iznova su ga učinile aktuelnim. Vašoj pažnji penjporučujemo taj tekst.
