Svekoliko srpsko rasejanje čije doznake u Otadžbinu, na godišnjem nivou, iznose oko 5 milijardi dolara i predstavljaju više nego zbir svih deviznih priliva po osnovu „povoljnih kredita“, donacija i investicija iz inostranstva, zaslužuje korektniji odnos matične države Srba. Šta srpsko rasejanje čini da pomogne Otadžbini i njenom okruženju, s jedne strane, a šta je najblaže rečeno manjkavost vlasti u Srbiji, s druge strane- najbolje pokazuje Izveštaj o radu Fonda dijaspore za maticu u protekle tri godine koji objavljujemo. Izveštaj objavljujemo u celosti i zbog toga što se o radu Fonda dijaspora za maticu u javnosti Srbije malo zna, što govori, kako je istakao Živadin Jovanović, ”o odnosu ključnih medija, ali i o tome u kojoj su meri pod cenzurom. Postavlja se pitanje, zašto javni servis kakav je RTS nije objavio ni jednu informaciju o donacijama Fonda dijaspore; da li zato što je donacija male vrednosti? Ili zato, što je pomoć dijaspore preko Fonda manje vredna od donacija pojedinih estradnih zvezda? Po kojim kriterijumima radi servis plaćen sredstvima građana Srbije? Razume se, neće Fond manje raditi zato što nema publiciteta njegovim aktivnostima, ali je pitanje odnosa prema humanitarnom radu i prema dijaspori, u praksi, ne u verbalnom zaklinjanju”.
Izveštaj Živadina Jovanovića, izvršnog direktora Fonda dijaspora za maticu koj i je predočen na sednici Skupštine u Beogradu, 9. juna 2012. godine jednoglasno je Skupština prihvatila kao svoj dokument.Dokument o kojem je reč sadrži i okvirni program budućeg rada Fonda.
Fond dijaspora za maticu osnovan je pre 13 godina na inicijativu srpskog rasejanja radi pružanja organizovane pomoći matici u obnovi svega što je porušeno tokom agresije NATO. U radu Fonda izdvajaju se tri vremenska razdoblja; prvo, koje je trajalo dve godine, 1999. i 2000., drugo od 2001. do 2008. i treće od 2009. do danas. U toku protekle tri godine Fond je u razne humanitarne i kulturno-duhovne projekte uložio oko 600.000 evra ne dirajući glavnicu koja je u istom periodu uvećana.
U toku prve dve godine, sredstvima Fonda dijaspora za maticu, od značajnijih objekata, izgrađeni su mostovi preko Velike Morave, kod Varvarina, za koji su sredstva u iznosu od 1,48 miliona švajcarskih franaka obezbedili Srbi iz Švajcarske, most preko Zapadne Morave, kod Kruševca, u koji je uloženo 230,000 švajcarskih franaka , Most „Varadinska duga“ preko Dunava, kod Novog Sada, u koji je uloženo 1 milion DM (za čeličnu konstrukciju), rekonstruisano je oko 100 k ilometara puteva raznih kategorija u Pomoravlju i Šumadiji. U izgradnju porušenog porodilišta bolnice „Dragiša Mišović“ uloženo je 185.730 švajcarskih franaka . Ulagano je i u saniranje mnogo drugih objekata. O svemu tome objavljena je dokumentacija u knjizi „Mostovi“ čije je štampanje finansirao gospodin Dr Miloje Milićević, iz Berlina (Izdavač Beogradski Forum za svet ravnopravnih, Beograd, 2002.). Početkom 2001. godine sva preostala sredstva Fonda, od preko 6 miliona DM su arbitrarno blokirana, a da Upravu Fonda o razlozima niko nije zvanično obavestio. Od tada počinje teška borba da se sredstva Fonda vrate Upravi kako bi se nastavile aktivnosti u skladu sa Statutom i zakonima. Ta borba uključuje dva sudska postupka, stalno obraćanje nadležnim organima i javna istupanja poput konferencija za štampu, saopštenja, intervjua. O tome šata je sve preduzimano, ko je kako postupao i odnosio se prema zahtevima Uprave, objavljena je druga knjiga „Ujedinjeni za opstanak srpstva“, poznata kao „Mostovi II” (Beogradski forum za svet ravnopravnih, Beograd, 2007.). Obe knjige u tiražu od 2.000 primeraka finansirao je ličnim sredstvima Dr Miloje Milićević, iz Berlina. Borbi za vraćanje blokiranih sredstava dali su doprinos svi članovi Uprave Fonda, ali i drugi članovi Fonda, mnoge druge značajne javne ličnosti, kulturni i javni radnici iz rasejanja i matice. Pomenimo među njima prof. Dragana Nedeljkovića, akademika Zorana Konstantinovića, akademika Mihajla Markovića, advokata Tomu Filu i mnoge druge. Ovom prilikom, sa izuzetnim poštovanjem, želimo da podsetimo da je pokojna Borka Vučić dala nezameljivi doprinos ukupnim naporima da se nepravda ispravi i sredstva vrate Fondu. Konačno, Vlada gospodina Mirka Cvetkovića, vratila je glavnicu preostalih sredstava Fonda dijaspora za maticu septembra 2008. godine. Ne umanjujući pozitivni parktični i politički značaj ove odluke, moramo konstatovati da su sredstva koja su bila deponovana u devizama a vraćena u dinarima, i to u vreme rapidnog pada vrednosti dinara, i da nije plaćena kamata za osmogodišnje zadržavanje sredstava. Time je Fondu i njegovim humanitarnim aktivnostima naneta velika šteta.
Tokom 2009., 2010. i 2011. godine Fond je posterpno obnavljao svoje humanitarne aktivnosti.
250.000 evra za Kraljevo i Aranđelovac
Najveću pojedinačnu investiciju Fonda dijaspora za maticu u ovoj, trećoj etapi predstavlja pomoć građanima Kraljeva od 150.000 evra, za otklanjanje posledica zemljotresa. Pomoć je isplaćena u tri rate, a poslednju ratu je gradonačelniku Kraljeva uručila delegacija Uprave Fonda koju su činili predstavnici srpskog rasejanja iz Švajcarske (Ljiljana Pantić Skaramela), Kanade (Mihajlo Majk Milićević), Švedske (Gojko Slijepčević) i Velike Britanije (Stanislav Gašparovski). Ovo je ujedno bila najveća pojedinačna donacija građanima Kraljeva u periodu posle zemljotresa. O tome se, nažalost, malo zna u javnosti Srbije i rasejanja što govori o odnosu ključnih medija, ali i o tome u kojoj su meri pod cenzurom. Postavlja se pitanje, zašto javni servis kakav je RTS nije objavio ni jednu informaciju o ovoj, kao ni o drugim donacijama Fonda dijaspore; da li zato što je donacija male vrednosti? Ili zato, što je pomoć dijaspore preko Fonda manje vredna od donacija pojedinih estradnih zvezda? Po kojim kriterijumima radi servis plaćen sredstvima građana Srbije? Razume se, neće Fond manje raditi zato što nema publiciteta njegovim aktivnostima, ali je pitanje odnosa prema humanitarnom radu i prema dijaspori, u praksi, ne u verbalnom zaklinjanju.
Drugo veliko ulaganje Fonda je pomoć od 100.000 evra, za izgradnju Dijagnostičko – prijemnog centra Opšte bolnice u Aranđelovcu. Ta donacija je ostvarena na osnovu trostranog ugovora, zaključenog 23. jula 2010., između: Fonda dijaspora za maticu, Ministarstva zdravlja Srbije i Opšte bolnice u Aranđelovcu. Fond je, u celini, izvršio svoju ugovornu obavezu. Ministarstvo zdravlja koje se obavezalo da u rekonstrukciju Bolnice uloži 225.000 evra, nije izvršilo svoju obavezu. Uprava Fonda je pomno pratila tok radova, finansiranih iz sredstava Fonda. Delegacija Fonda posetila je gradilište Bolnice tri puta u toku 2011. godine i upoznala se sa tokom i završetkom radova koje je Fond finansirao i podnela izveštaj.
70.000 evra za obdanište na Kosovu i Metohiji
Tokom 2011. godine završena je izgradnja i počeo rad novog dečijeg obdaništa „Đurđevak“, u Brnjici, kod Gračanice, koje pohađa oko 100 srpske pretškolske dece. U izgradnju obdaništa uloženo je ukupno 14 miliona dinara (oko 140.000 evra), od čega je Fond uložio 7, a Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, takođe, 7 miliona dinara. (Sredstva Fonda uplaćena su 2010.). Obdanište je otvoreno i predato na korišćenje decembra meseca 2011. godine. U ime Fonda, obdanište je otvorio gospodin Stanislav Gašparovski, član Saveta Fonda.
Fond pomaže najugroženije, a među najugroženijima su izbeglice, raseljena lica i sunarodnici na Kosovu i Metohiji. Povodom Svetosavskih svečanosti Fond je januara 2011. d odelio novčanu pomoć za 45 studenata, a januara 2012. za 225 učenika osnovnih i srednjih škola sa Kosova i Metohije, koji žive u centrima za kolektivni smeštaj u Beogradu i okolini. Svakom studentu dodeljena je pomoć od 50 evra, a svakom učeniku od 3.000 dinara, kao i knjiga ''Danica za mlade'', sa gramatikom srpskog jezika, u izdanju Vukove zadužbine. Pomoć je realizovana na osnovu ugovora o donaciji posredstvom Udruženjem žena sa Kosova i Metohije, a uručena je na svečanosti, održanoj 26. januara 2012. godine, u Dečijem kulturnom centru, u Beogradu. Svečanosti uručivanja pomoći u Dečjem domu kulture u Beogradu, prisustvovalo je oko 500 gostiju (đaka, njihovih roditelja i drugih zvanica). «Ova pomoć ne rešava vaše velike materijalne probleme, ali je ona gest ohrabrenja i priznanja za istrajnost i herojstvo vas i vaših roditelja, u savladavanju svih teškoća u borbi za sigurniju budućnost» - rekao je predstavnik Fonda prilikom uručivanja pomoći.
Na ime humanitane pomoći ugroženim ljudima sa Kosova i Metohije, iz sredstava Fonda je izdvojeno 300.000 dinara (oko 3.000,00 eura). Za taj iznos su kupljene prehrambene namirnice (pirinač, jestivo ulje, testenine, koncentrati supe, konzervisana hrana), koje su, u dva navrata, otpremljene na Kosovo i Metohiju. U pratnji konvoja za transport pomoći, u ime Fonda dijaspora za maticu, bio je gospodin Stanislav Gašparovski, koji je neposredno uručio pomoć prvim ličnostima lokalne samouprave u Gračanici i drugim mestima na Kosovu i Metohiji.
Fondu mladih poljoprivrednika „Borka Vučić“ isplaćene su donacije u iznosu od 5.000 evra za stipendije mladim poljoprivrednicima i 1.000 evra za podizanje spomenika Borki Vučić u rodnom mestu Komirići. Fond dijaspora za maticu dobio je Zahvalnicu za pomoć.
Neobjašnjivo je da Ambasada Srbije u Bernu drži sredstva Fonda „Sanja Milenković“ punih 12 godina, da Vlada Srbije, Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo spoljnih poslova godinama ne odgovaraju na zahteve Uprave Fonda da uzurpirana sredstva vrate Fondu.
Fond je finansirao trajno rešavanje smeštaja većeg broja porodica izbeglica i raseljenih kupovinom kuća i okućnica. Tako je Porodici Mirka Ivaniša, izbeglice iz Hrvatske obezbedio montažnu kuću u opštini Surčin (13.000 evra), porodici Miodraga Vasića, sa Kosova, opština Rekovac, kuću sa okućnicom (7.000 evra), porodici Zagorke Janičić, sa Kosova, kuću, sa okućnicom, opština Topola (10.000 evra), Cvetku Ristiću, siročetu iz Skelana, Republika Srpska, završetak i opremanje kuće (11.000 evra). U slučaju porodice Vasić i porodice Janičić, donacija je realizovana zaključivanjem trostranih ugovora – donator, primalac donacije – Opština.
Fond je pomogao rekonstrukciju srednjevekovnog manastira Miliva, Opštiona Despotovac (10.000 evra), završavanje spomen crkve borcima Mojkovačke bitke u Mojkovcu, Crna Gora (10.000 evra), dogradnju konaka Manastira Kalenić, povodom 600-godišnjice osnivanja (10.000 evra), izgradnju crkve u Banatskom Velikom Selu (10.000 evra). Fond je pomogao obnovu spomen kosturnice i podizanje spomenika žrtvama ratova u Klepcima, Hercegovina (9.000 evra).
Vukovoj zadužbini, Beograd, dodeljena je namenska pomoć od ukupno 6.500 evra za objavljivanje knjige „Danice za mlade“, sa gramatikom srpskog jezika i knjige „Zadužbinarstvo u Srba“, a Srpskoj književnoj zajednici pomoć od 10.000 evra za antologiju srpske književnosti. Eparhiji Šumadijskoj SPC uplaćeno je 1.000 evra pomoći za izgradnju konaka manastira Preradovac (14. vek). Na ime pomoći za lečenje dvanaestogodišnje devojčice Katarine Milutinović, iz Leposavića, koja pet godina boluje od akutne limfoblastne leukemije, iz sredstava Fonda je uplaćeno 100.000 dinara (oko 1.000,00 evra). Molbu za pomoć pismeno je podržao Episkop Raško-prizrenski, preosvećeni Teodosije.
Sve isplate na teret sredstava Fonda dijaspora za maticu vršene su prenosom sa bankovnog računa Fonda na bankovni račun primaoca pomoći. Realizaciju pomoći i poštovanje ugovora o donacijama pratila je Komisija za molbe Upravnog odbora Fonda.
Neizvršene obaveze države Srbije prema Fondu dijaspore
Saradnja Fonda sa državnim organima i institucijama je nešto bolja, ali i dalje daleko od one koja je potrebna. Prisutna je sporost i otsustvo reagovanja na molbe za rešavanje preostalih otvorenih pitanja, koja je Uprva Fonda pokretala i pri kojima ostaje. To su, da potsetimo: isplata kamate na sredstva koja su bila blokirana osam godina (2001. -2008. godine, kada su vraćena Fondu, kao i nadoknada direktnih troškovi (sudski, advokatski i administrativni), izazvanih višegodišnjom nelegalnom blokadom sredstava Fonda od strane države.
Zašto je još uvek nerešen zahtev Uprave Fonda dijaspore, upućen državnim organima, za oslobađanje Fonda od poreza na prihod, koji mesečno iznosi oko 1.500 eura, oko 18.000 evra godišnje. Nije logično, a nije ni po evropskim standardima, da Vlada naplaćuje porez od humanitarne organizacije, kao što je Fond, i da, na taj način, umesto da povećava i ohrabruje, ona smanjuje i obeshrabruje uvećavanje sredstava za humanitarnu pomoć.
Pored neplaćene kamate, sudskih i advokatskih troškova, država duguje Fondu još dva nevraćena dela glavnice, i to: a) 737.320,00 austrijskih šilinga (oko 52.000 eura), deponovanih svojevremeno za Fond u Ambasadi Srbije u Beču, a kojima je svojevremeno neovlašćeno raspolagao bivši ambasador Srbije u Austriji, kao i b) 12.315.85 eura, koji su se nalazili na računu Ministarstva spoljnih poslova i koje su, takođe, neovlašćeno potrošili bivši ministri spoljnih poslova.
Još uvek nije rešen zahtev Fonda o tome da se vrate sredstva Fonda „Sanja Milenković“, namenjena za stipendiranje talenata iz matematike i tehničkih nauka, u iznosu od oko 130.000,00 evra, koja su se nalazila na bankovnom računu u Beogradu u času blokade 2001. godine, kao i sredstva istog Fonda koja se u gotovini nalaze na depozitu u ambasadama i konzulatima Srbije u inostranstvu. Naprimer; samo u Ambasadi Srbije u Bernu, u depozitu Fonda Sanja Milenkobvić, nalaze se sredstva u iznosu od 24.331,12 Šfr, o čemu Uprava Fonda poseduje zvaničnu dokumentaciju. Neobjašnjivo je da Ambasada Srbije u Bernu drži sredstva Fonda „Sanja Milenković“ punih 12 godina, da Vlada Srbije, Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo spoljnih poslova godinama ne odgovaraju na zahteve Uprave Fonda da uzurpirana sredstva vrate Fondu. Ko naređuje ambasadama i konzulatima da na državnim računima 13 godina protivzakonito drže privatna sredstva jednog udruženja građana osnovanog po zakonima? Da li država čeka da je građani tuže za uzurpaciju kod domaćih i evropskih sudova?
Uprava Fonda dijaspora za maticu ima i pravni i moralni osnov da zahteva neodložno vraćanje svih sredstava Fonda „Sanja Milenkopvić“ jer su i ta sredstva obezbeđena prilozima srpskog rasejanja, najviše prilozima sunarodnika koji žive i rade u Švajcarskoj.
Ukinuti porez na sredstva Fonda
Nije, takođe, rešen ni zahtev Uprave Fonda, upućen državnim organima, za oslobađanje Fonda od poreza na prihod, koji mesečno iznosi oko 1.500 eura, odnosno, oko 150.000 dinara (oko 18.000 evra godišnje). Nije logično, a nije ni po evropskim standardima, da Vlada naplaćuje porez od humanitarne organizacije, kao što je Fond, i da, na taj način, umesto da povećava i ohrabruje, ona smanjuje i obeshrabruje uvećavanje sredstava za humanitarnu pomoć. Vlada time otežava rad Fonda koji rešava humanitarne probleme građana.
Skupština je uputila apel Vladi Srbije, da sve nerešene molbe Fonda, reši pozitivno i time na konkretnom primeru pokaže kako svoju zainteresovanost za poverenje i dobre odnose sa rasejanjem, tako i socijalnu odgovornost. Da li rasejanje čije doznake iznose oko 5 milijardi USD godišnje i predstavljaju više nego zbir svih deviznih priliva po osnovu „povoljnih kredita“, donacija i investicija iz inostranstva – zaslužuje takav odnos? Odugovlačenje vlasti sa izvršavanjem obaveza prema humanitarnim fondovima koji su osnovani i funkcionišu zahvaljujući prilozima rasejanja i stranih prijatelja (bilo je stranaca koji su davali priloge Fondu od 20.000 – 100.000 USD), nije znak ohrabrenja da rasejanje u teškim vremenima kakva su danas, čini još više za maticu.
Uvereni smo da će nova Vlada Srbije iskazati veću političku zrelost i odgovornost. Zato je pozivamo da sve navedene zahteve što pre reši u interesu građana Srbije i poverenja matice i rasejanja.
Elementi politike Fonda
Prvo, afirmisanje Fonda dijaspora za maticu kao trajne, nestranačke, neprofitne humanitarne institucije srpskog naroda formirane dobrovoljnim prilozima srpskog rasejanja i prijatelja srpskog naroda; drugo, za humanitarnu pomoć koristiti samo prihode, a vrednost glavnice učršćivati i uvećavati novim prilozima; treće, da Fond prvenstveno pruža pomoć za trajni smeštaj izbeglica i raseljenih lica sa troje, ili više dece; peto, podrška najvrednijim poduhvatima i konkretnim projektima zaštite nacionalnog kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda; šesto, u izvršavanju svoje uloge, Fond ne treba, niti je u stanju da zamenjuje organe i institucije čija je primarna odgovornost da rešavaju socijalne, zdravstvene probleme građana, ili probleme uslova rada javnih službi; sedmo, Fond treba da deluje kao pokretač udruživanja sredstava sa drugim subjektima na humanitarnom planu kako bi se rešavao veći broj problema a sredstva racionalnije koristila; osmo, Fond će sarađivati sa nadležnim organima, kako u postupku provere i utvrđivanja činjenica od značaja za rad Fonda, tako i u zajedničkom rešavanju konkretnih humanitarnih problema; devedto, obeshrabrivati ponavljanje molbi istih podnosilaca kako bi što veći broj ugroženih dobio šansu.
Javnost rada Fonda ostvaruje se objavljivanjem svih važnijih dokumenata i odluka na sajtuwww.fonddijaspore.rs, redovnim saopštenjima o humanitarnim aktivnostima Fonda, istupanjima članova Fonda u medijima, knjigama i na druge načine. U pripremama za ovu Skupštinu svi važniji mediji u Srbiji i rasejanju su obavešteni i pozvani da prate rad Skupštine i izveštavaju o tome. Zahvaljujemo se svima koji su ovaj poziv prihvatili.
Očekujemo da će Fond u ovoj godini imati prihoda od oko 15 miliona dinara. Oko polovine ovog iznosa treba planirati za popravku dela Zdanja Vukove zadužbine u kome bi, ukoliko nadležni organi Grada to prihvate, bilo sedište Fonda dijaspora za maticu, Fonda za stipendiranje talenata iz matematike i tehničkih nauka «Sanja Milenković» i biblioteke dijaspore, kao jedinstvene institucije srpske kulture. To bi ujedno bilo stecište sunarodnika iz matice i rasejanja i mesto održavanja kulturnih i drugih manifestacija, poput izložbi, promocija knjiga, koncerata. Pozivamo nadležne organe da orihvate zahtev Fonda sa kojim se Vukova zadužbina složila pre više od godinu dana. Smatramo da drugi deo prihoda treba usmeriti prevashodno za trajno zbrinjavanje porodica izbeglica, sa troje ili više dece.
© Dijaspora/Diaspora
Publikovano u junu 2012. godine
Svekoliko srpsko rasejanje čije doznake u Otadžbinu, na godišnjem nivou, iznose oko 5 milijardi dolara i predstavljaju više nego zbir svih deviznih priliva po osnovu „povoljnih kredita“, donacija i investicija iz inostranstva, zaslužuje korektniji odnos matične države Srba. Šta srpsko rasejanje čini da pomogne Otadžbini i njenom okruženju, s jedne strane, a šta je najblaže rečeno manjkavost vlasti u Srbiji, s druge strane- najbolje pokazuje Izveštaj o radu Fonda dijaspore za maticu u protekle tri godine koji objavljujemo. Izveštaj objavljujemo u celosti i zbog toga što se o radu Fonda dijaspora za maticu u javnosti Srbije malo zna, što govori, kako je istakao Živadin Jovanović, ”o odnosu ključnih medija, ali i o tome u kojoj su meri pod cenzurom. Postavlja se pitanje, zašto javni servis kakav je RTS nije objavio ni jednu informaciju o donacijama Fonda dijaspore; da li zato što je donacija male vrednosti? Ili zato, što je pomoć dijaspore preko Fonda manje vredna od donacija pojedinih estradnih zvezda? Po kojim kriterijumima radi servis plaćen sredstvima građana Srbije? Razume se, neće Fond manje raditi zato što nema publiciteta njegovim aktivnostima, ali je pitanje odnosa prema humanitarnom radu i prema dijaspori, u praksi, ne u verbalnom zaklinjanju”.
Izveštaj Živadina Jovanovića, izvršnog direktora Fonda dijaspora za maticu koj i je predočen na sednici Skupštine u Beogradu, 9. juna 2012. godine jednoglasno je Skupština prihvatila kao svoj dokument.Dokument o kojem je reč sadrži i okvirni program budućeg rada Fonda.
Fond dijaspora za maticu osnovan je pre 13 godina na inicijativu srpskog rasejanja radi pružanja organizovane pomoći matici u obnovi svega što je porušeno tokom agresije NATO. U radu Fonda izdvajaju se tri vremenska razdoblja; prvo, koje je trajalo dve godine, 1999. i 2000., drugo od 2001. do 2008. i treće od 2009. do danas. U toku protekle tri godine Fond je u razne humanitarne i kulturno-duhovne projekte uložio oko 600.000 evra ne dirajući glavnicu koja je u istom periodu uvećana.
U toku prve dve godine, sredstvima Fonda dijaspora za maticu, od značajnijih objekata, izgrađeni su mostovi preko Velike Morave, kod Varvarina, za koji su sredstva u iznosu od 1,48 miliona švajcarskih franaka obezbedili Srbi iz Švajcarske, most preko Zapadne Morave, kod Kruševca, u koji je uloženo 230,000 švajcarskih franaka , Most „Varadinska duga“ preko Dunava, kod Novog Sada, u koji je uloženo 1 milion DM (za čeličnu konstrukciju), rekonstruisano je oko 100 k ilometara puteva raznih kategorija u Pomoravlju i Šumadiji. U izgradnju porušenog porodilišta bolnice „Dragiša Mišović“ uloženo je 185.730 švajcarskih franaka . Ulagano je i u saniranje mnogo drugih objekata. O svemu tome objavljena je dokumentacija u knjizi „Mostovi“ čije je štampanje finansirao gospodin Dr Miloje Milićević, iz Berlina (Izdavač Beogradski Forum za svet ravnopravnih, Beograd, 2002.). Početkom 2001. godine sva preostala sredstva Fonda, od preko 6 miliona DM su arbitrarno blokirana, a da Upravu Fonda o razlozima niko nije zvanično obavestio. Od tada počinje teška borba da se sredstva Fonda vrate Upravi kako bi se nastavile aktivnosti u skladu sa Statutom i zakonima. Ta borba uključuje dva sudska postupka, stalno obraćanje nadležnim organima i javna istupanja poput konferencija za štampu, saopštenja, intervjua. O tome šata je sve preduzimano, ko je kako postupao i odnosio se prema zahtevima Uprave, objavljena je druga knjiga „Ujedinjeni za opstanak srpstva“, poznata kao „Mostovi II” (Beogradski forum za svet ravnopravnih, Beograd, 2007.). Obe knjige u tiražu od 2.000 primeraka finansirao je ličnim sredstvima Dr Miloje Milićević, iz Berlina. Borbi za vraćanje blokiranih sredstava dali su doprinos svi članovi Uprave Fonda, ali i drugi članovi Fonda, mnoge druge značajne javne ličnosti, kulturni i javni radnici iz rasejanja i matice. Pomenimo među njima prof. Dragana Nedeljkovića, akademika Zorana Konstantinovića, akademika Mihajla Markovića, advokata Tomu Filu i mnoge druge. Ovom prilikom, sa izuzetnim poštovanjem, želimo da podsetimo da je pokojna Borka Vučić dala nezameljivi doprinos ukupnim naporima da se nepravda ispravi i sredstva vrate Fondu. Konačno, Vlada gospodina Mirka Cvetkovića, vratila je glavnicu preostalih sredstava Fonda dijaspora za maticu septembra 2008. godine. Ne umanjujući pozitivni parktični i politički značaj ove odluke, moramo konstatovati da su sredstva koja su bila deponovana u devizama a vraćena u dinarima, i to u vreme rapidnog pada vrednosti dinara, i da nije plaćena kamata za osmogodišnje zadržavanje sredstava. Time je Fondu i njegovim humanitarnim aktivnostima naneta velika šteta.
Tokom 2009., 2010. i 2011. godine Fond je posterpno obnavljao svoje humanitarne aktivnosti.
250.000 evra za Kraljevo i Aranđelovac
Najveću pojedinačnu investiciju Fonda dijaspora za maticu u ovoj, trećoj etapi predstavlja pomoć građanima Kraljeva od 150.000 evra, za otklanjanje posledica zemljotresa. Pomoć je isplaćena u tri rate, a poslednju ratu je gradonačelniku Kraljeva uručila delegacija Uprave Fonda koju su činili predstavnici srpskog rasejanja iz Švajcarske (Ljiljana Pantić Skaramela), Kanade (Mihajlo Majk Milićević), Švedske (Gojko Slijepčević) i Velike Britanije (Stanislav Gašparovski). Ovo je ujedno bila najveća pojedinačna donacija građanima Kraljeva u periodu posle zemljotresa. O tome se, nažalost, malo zna u javnosti Srbije i rasejanja što govori o odnosu ključnih medija, ali i o tome u kojoj su meri pod cenzurom. Postavlja se pitanje, zašto javni servis kakav je RTS nije objavio ni jednu informaciju o ovoj, kao ni o drugim donacijama Fonda dijaspore; da li zato što je donacija male vrednosti? Ili zato, što je pomoć dijaspore preko Fonda manje vredna od donacija pojedinih estradnih zvezda? Po kojim kriterijumima radi servis plaćen sredstvima građana Srbije? Razume se, neće Fond manje raditi zato što nema publiciteta njegovim aktivnostima, ali je pitanje odnosa prema humanitarnom radu i prema dijaspori, u praksi, ne u verbalnom zaklinjanju.
Drugo veliko ulaganje Fonda je pomoć od 100.000 evra, za izgradnju Dijagnostičko – prijemnog centra Opšte bolnice u Aranđelovcu. Ta donacija je ostvarena na osnovu trostranog ugovora, zaključenog 23. jula 2010., između: Fonda dijaspora za maticu, Ministarstva zdravlja Srbije i Opšte bolnice u Aranđelovcu. Fond je, u celini, izvršio svoju ugovornu obavezu. Ministarstvo zdravlja koje se obavezalo da u rekonstrukciju Bolnice uloži 225.000 evra, nije izvršilo svoju obavezu. Uprava Fonda je pomno pratila tok radova, finansiranih iz sredstava Fonda. Delegacija Fonda posetila je gradilište Bolnice tri puta u toku 2011. godine i upoznala se sa tokom i završetkom radova koje je Fond finansirao i podnela izveštaj.
70.000 evra za obdanište na Kosovu i Metohiji
Tokom 2011. godine završena je izgradnja i počeo rad novog dečijeg obdaništa „Đurđevak“, u Brnjici, kod Gračanice, koje pohađa oko 100 srpske pretškolske dece. U izgradnju obdaništa uloženo je ukupno 14 miliona dinara (oko 140.000 evra), od čega je Fond uložio 7, a Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, takođe, 7 miliona dinara. (Sredstva Fonda uplaćena su 2010.). Obdanište je otvoreno i predato na korišćenje decembra meseca 2011. godine. U ime Fonda, obdanište je otvorio gospodin Stanislav Gašparovski, član Saveta Fonda.
Fond pomaže najugroženije, a među najugroženijima su izbeglice, raseljena lica i sunarodnici na Kosovu i Metohiji. Povodom Svetosavskih svečanosti Fond je januara 2011. d odelio novčanu pomoć za 45 studenata, a januara 2012. za 225 učenika osnovnih i srednjih škola sa Kosova i Metohije, koji žive u centrima za kolektivni smeštaj u Beogradu i okolini. Svakom studentu dodeljena je pomoć od 50 evra, a svakom učeniku od 3.000 dinara, kao i knjiga ''Danica za mlade'', sa gramatikom srpskog jezika, u izdanju Vukove zadužbine. Pomoć je realizovana na osnovu ugovora o donaciji posredstvom Udruženjem žena sa Kosova i Metohije, a uručena je na svečanosti, održanoj 26. januara 2012. godine, u Dečijem kulturnom centru, u Beogradu. Svečanosti uručivanja pomoći u Dečjem domu kulture u Beogradu, prisustvovalo je oko 500 gostiju (đaka, njihovih roditelja i drugih zvanica). «Ova pomoć ne rešava vaše velike materijalne probleme, ali je ona gest ohrabrenja i priznanja za istrajnost i herojstvo vas i vaših roditelja, u savladavanju svih teškoća u borbi za sigurniju budućnost» - rekao je predstavnik Fonda prilikom uručivanja pomoći.
Na ime humanitane pomoći ugroženim ljudima sa Kosova i Metohije, iz sredstava Fonda je izdvojeno 300.000 dinara (oko 3.000,00 eura). Za taj iznos su kupljene prehrambene namirnice (pirinač, jestivo ulje, testenine, koncentrati supe, konzervisana hrana), koje su, u dva navrata, otpremljene na Kosovo i Metohiju. U pratnji konvoja za transport pomoći, u ime Fonda dijaspora za maticu, bio je gospodin Stanislav Gašparovski, koji je neposredno uručio pomoć prvim ličnostima lokalne samouprave u Gračanici i drugim mestima na Kosovu i Metohiji.
Fondu mladih poljoprivrednika „Borka Vučić“ isplaćene su donacije u iznosu od 5.000 evra za stipendije mladim poljoprivrednicima i 1.000 evra za podizanje spomenika Borki Vučić u rodnom mestu Komirići. Fond dijaspora za maticu dobio je Zahvalnicu za pomoć.
Neobjašnjivo je da Ambasada Srbije u Bernu drži sredstva Fonda „Sanja Milenković“ punih 12 godina, da Vlada Srbije, Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo spoljnih poslova godinama ne odgovaraju na zahteve Uprave Fonda da uzurpirana sredstva vrate Fondu.
Fond je finansirao trajno rešavanje smeštaja većeg broja porodica izbeglica i raseljenih kupovinom kuća i okućnica. Tako je Porodici Mirka Ivaniša, izbeglice iz Hrvatske obezbedio montažnu kuću u opštini Surčin (13.000 evra), porodici Miodraga Vasića, sa Kosova, opština Rekovac, kuću sa okućnicom (7.000 evra), porodici Zagorke Janičić, sa Kosova, kuću, sa okućnicom, opština Topola (10.000 evra), Cvetku Ristiću, siročetu iz Skelana, Republika Srpska, završetak i opremanje kuće (11.000 evra). U slučaju porodice Vasić i porodice Janičić, donacija je realizovana zaključivanjem trostranih ugovora – donator, primalac donacije – Opština.
Fond je pomogao rekonstrukciju srednjevekovnog manastira Miliva, Opštiona Despotovac (10.000 evra), završavanje spomen crkve borcima Mojkovačke bitke u Mojkovcu, Crna Gora (10.000 evra), dogradnju konaka Manastira Kalenić, povodom 600-godišnjice osnivanja (10.000 evra), izgradnju crkve u Banatskom Velikom Selu (10.000 evra). Fond je pomogao obnovu spomen kosturnice i podizanje spomenika žrtvama ratova u Klepcima, Hercegovina (9.000 evra).
Vukovoj zadužbini, Beograd, dodeljena je namenska pomoć od ukupno 6.500 evra za objavljivanje knjige „Danice za mlade“, sa gramatikom srpskog jezika i knjige „Zadužbinarstvo u Srba“, a Srpskoj književnoj zajednici pomoć od 10.000 evra za antologiju srpske književnosti. Eparhiji Šumadijskoj SPC uplaćeno je 1.000 evra pomoći za izgradnju konaka manastira Preradovac (14. vek). Na ime pomoći za lečenje dvanaestogodišnje devojčice Katarine Milutinović, iz Leposavića, koja pet godina boluje od akutne limfoblastne leukemije, iz sredstava Fonda je uplaćeno 100.000 dinara (oko 1.000,00 evra). Molbu za pomoć pismeno je podržao Episkop Raško-prizrenski, preosvećeni Teodosije.
Sve isplate na teret sredstava Fonda dijaspora za maticu vršene su prenosom sa bankovnog računa Fonda na bankovni račun primaoca pomoći. Realizaciju pomoći i poštovanje ugovora o donacijama pratila je Komisija za molbe Upravnog odbora Fonda.
Neizvršene obaveze države Srbije prema Fondu dijaspore
Saradnja Fonda sa državnim organima i institucijama je nešto bolja, ali i dalje daleko od one koja je potrebna. Prisutna je sporost i otsustvo reagovanja na molbe za rešavanje preostalih otvorenih pitanja, koja je Uprva Fonda pokretala i pri kojima ostaje. To su, da potsetimo: isplata kamate na sredstva koja su bila blokirana osam godina (2001. -2008. godine, kada su vraćena Fondu, kao i nadoknada direktnih troškovi (sudski, advokatski i administrativni), izazvanih višegodišnjom nelegalnom blokadom sredstava Fonda od strane države.
Zašto je još uvek nerešen zahtev Uprave Fonda dijaspore, upućen državnim organima, za oslobađanje Fonda od poreza na prihod, koji mesečno iznosi oko 1.500 eura, oko 18.000 evra godišnje. Nije logično, a nije ni po evropskim standardima, da Vlada naplaćuje porez od humanitarne organizacije, kao što je Fond, i da, na taj način, umesto da povećava i ohrabruje, ona smanjuje i obeshrabruje uvećavanje sredstava za humanitarnu pomoć.
Pored neplaćene kamate, sudskih i advokatskih troškova, država duguje Fondu još dva nevraćena dela glavnice, i to: a) 737.320,00 austrijskih šilinga (oko 52.000 eura), deponovanih svojevremeno za Fond u Ambasadi Srbije u Beču, a kojima je svojevremeno neovlašćeno raspolagao bivši ambasador Srbije u Austriji, kao i b) 12.315.85 eura, koji su se nalazili na računu Ministarstva spoljnih poslova i koje su, takođe, neovlašćeno potrošili bivši ministri spoljnih poslova.
Još uvek nije rešen zahtev Fonda o tome da se vrate sredstva Fonda „Sanja Milenković“, namenjena za stipendiranje talenata iz matematike i tehničkih nauka, u iznosu od oko 130.000,00 evra, koja su se nalazila na bankovnom računu u Beogradu u času blokade 2001. godine, kao i sredstva istog Fonda koja se u gotovini nalaze na depozitu u ambasadama i konzulatima Srbije u inostranstvu. Naprimer; samo u Ambasadi Srbije u Bernu, u depozitu Fonda Sanja Milenkobvić, nalaze se sredstva u iznosu od 24.331,12 Šfr, o čemu Uprava Fonda poseduje zvaničnu dokumentaciju. Neobjašnjivo je da Ambasada Srbije u Bernu drži sredstva Fonda „Sanja Milenković“ punih 12 godina, da Vlada Srbije, Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo spoljnih poslova godinama ne odgovaraju na zahteve Uprave Fonda da uzurpirana sredstva vrate Fondu. Ko naređuje ambasadama i konzulatima da na državnim računima 13 godina protivzakonito drže privatna sredstva jednog udruženja građana osnovanog po zakonima? Da li država čeka da je građani tuže za uzurpaciju kod domaćih i evropskih sudova?
Uprava Fonda dijaspora za maticu ima i pravni i moralni osnov da zahteva neodložno vraćanje svih sredstava Fonda „Sanja Milenkopvić“ jer su i ta sredstva obezbeđena prilozima srpskog rasejanja, najviše prilozima sunarodnika koji žive i rade u Švajcarskoj.
Ukinuti porez na sredstva Fonda
Nije, takođe, rešen ni zahtev Uprave Fonda, upućen državnim organima, za oslobađanje Fonda od poreza na prihod, koji mesečno iznosi oko 1.500 eura, odnosno, oko 150.000 dinara (oko 18.000 evra godišnje). Nije logično, a nije ni po evropskim standardima, da Vlada naplaćuje porez od humanitarne organizacije, kao što je Fond, i da, na taj način, umesto da povećava i ohrabruje, ona smanjuje i obeshrabruje uvećavanje sredstava za humanitarnu pomoć. Vlada time otežava rad Fonda koji rešava humanitarne probleme građana.
Skupština je uputila apel Vladi Srbije, da sve nerešene molbe Fonda, reši pozitivno i time na konkretnom primeru pokaže kako svoju zainteresovanost za poverenje i dobre odnose sa rasejanjem, tako i socijalnu odgovornost. Da li rasejanje čije doznake iznose oko 5 milijardi USD godišnje i predstavljaju više nego zbir svih deviznih priliva po osnovu „povoljnih kredita“, donacija i investicija iz inostranstva – zaslužuje takav odnos? Odugovlačenje vlasti sa izvršavanjem obaveza prema humanitarnim fondovima koji su osnovani i funkcionišu zahvaljujući prilozima rasejanja i stranih prijatelja (bilo je stranaca koji su davali priloge Fondu od 20.000 – 100.000 USD), nije znak ohrabrenja da rasejanje u teškim vremenima kakva su danas, čini još više za maticu.
Uvereni smo da će nova Vlada Srbije iskazati veću političku zrelost i odgovornost. Zato je pozivamo da sve navedene zahteve što pre reši u interesu građana Srbije i poverenja matice i rasejanja.
Elementi politike Fonda
Prvo, afirmisanje Fonda dijaspora za maticu kao trajne, nestranačke, neprofitne humanitarne institucije srpskog naroda formirane dobrovoljnim prilozima srpskog rasejanja i prijatelja srpskog naroda; drugo, za humanitarnu pomoć koristiti samo prihode, a vrednost glavnice učršćivati i uvećavati novim prilozima; treće, da Fond prvenstveno pruža pomoć za trajni smeštaj izbeglica i raseljenih lica sa troje, ili više dece; peto, podrška najvrednijim poduhvatima i konkretnim projektima zaštite nacionalnog kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda; šesto, u izvršavanju svoje uloge, Fond ne treba, niti je u stanju da zamenjuje organe i institucije čija je primarna odgovornost da rešavaju socijalne, zdravstvene probleme građana, ili probleme uslova rada javnih službi; sedmo, Fond treba da deluje kao pokretač udruživanja sredstava sa drugim subjektima na humanitarnom planu kako bi se rešavao veći broj problema a sredstva racionalnije koristila; osmo, Fond će sarađivati sa nadležnim organima, kako u postupku provere i utvrđivanja činjenica od značaja za rad Fonda, tako i u zajedničkom rešavanju konkretnih humanitarnih problema; devedto, obeshrabrivati ponavljanje molbi istih podnosilaca kako bi što veći broj ugroženih dobio šansu.
Javnost rada Fonda ostvaruje se objavljivanjem svih važnijih dokumenata i odluka na sajtuwww.fonddijaspore.rs, redovnim saopštenjima o humanitarnim aktivnostima Fonda, istupanjima članova Fonda u medijima, knjigama i na druge načine. U pripremama za ovu Skupštinu svi važniji mediji u Srbiji i rasejanju su obavešteni i pozvani da prate rad Skupštine i izveštavaju o tome. Zahvaljujemo se svima koji su ovaj poziv prihvatili.
Očekujemo da će Fond u ovoj godini imati prihoda od oko 15 miliona dinara. Oko polovine ovog iznosa treba planirati za popravku dela Zdanja Vukove zadužbine u kome bi, ukoliko nadležni organi Grada to prihvate, bilo sedište Fonda dijaspora za maticu, Fonda za stipendiranje talenata iz matematike i tehničkih nauka «Sanja Milenković» i biblioteke dijaspore, kao jedinstvene institucije srpske kulture. To bi ujedno bilo stecište sunarodnika iz matice i rasejanja i mesto održavanja kulturnih i drugih manifestacija, poput izložbi, promocija knjiga, koncerata. Pozivamo nadležne organe da orihvate zahtev Fonda sa kojim se Vukova zadužbina složila pre više od godinu dana. Smatramo da drugi deo prihoda treba usmeriti prevashodno za trajno zbrinjavanje porodica izbeglica, sa troje ili više dece.
© Dijaspora/Diaspora
Publikovano u junu 2012. godine
