Varoš čine 202 kamene figure. A kamen, negde smo čitali, zna pričati lepše od najdarovitijeg pripovedača. Problem je, međutim, što u ovom globalizovanom svetu, gde važi maksima ”ko nije sa nama, protiv nas je” nema puno ljudi koji se trude da razumeju jezik Majke Prirode. A, Majka Priroda kao svaka dobra majka, ne ljuti se. Tera po svome. ”Ona ima preča posla / Raskošno se oblači / Svaki dan druga haljina i ukrasni detalj / Noćni provodi kocka orgije / Posle tuša i kupke sunča se i uvija u meke oblake sna i zaborava / Često je trese groznica pucaju čirevi / I vrela krv iz njene utrobe kulja / Sve živo sa strahom Bogu se moli”.
Đavolja Varoš je upravo, kako pesnik Milosav Popadić kaže, ”ukrasni detalj” na raskošnoj haljini Majke Prirode. Tu su i dve jaruge, jedna Đavolja a druga Paklena. Podeljene vododelnicom sučelile su se i obrazovale jedinstveno područje koje je izloženo vekovima erozivnim procesima. Kamene figure su različitih oblika i dimenzija – visine od 2 metra do fantastičnih 15 metara, širine od pola do tri metra. A gore na vrhu kamena kapa, ploča teška oko stotinu kilograma. Ove figure do dva metra visine deca su prozvala đavolčići. Rečju geomorfološki fenomen redak u svetu. Čudo. I pravo je što ovo čudo nosi ime kakvo nosi. A što je pravo i Bogu je milo. Lepo je što se Đavolja Varoš kandidovala za listu 7 svetskih čuda prirode. Nadat se da će ovoj čudnoj i čudesno lepoj varošici Srbi u rasejanju pomoći da uđe u uži krug kandidata za listu svetskih čuda i da je tu ne samo zadrže, nego da joj obezbede ulazak u krug od sedam svetskih čuda. Glasovi posetilaca Internet-prezentacije koja je bazirana u Lisabonu odlučuju.
Legende koje su i danas žive u naroda
Čudo je Đavolja Varoš. Čudo nad čudima. Nažalost za ovo čudo Majke Prirode ne zna se dovoljno ni u Srbiji (Đavolja Varoš? «Gde je to, bre!?». «More, mani, kakva Đavolja Varoš?», «Nikad čuo!», «Je li to neka knjiga?»). Tajanstvenost je opasala varoš. Čudno su izvajane i još čudnije poredane kamene forme. Voda u području varošice ima i ukus i miris. Ovde zna biti jezivo fijukanje vetra i neobični su, pri tome, zvučni efekti… Lokalno stanovništvo je, iz generacije u generaciju, pričalo svoju priču o viđenom. A gde je viđeno to što se pričalo? Pa gde bi drugo nego u Đavoljoj Varoši.
Po jednoj legendi, a Đavolja Varoš je kao stvorena da raspaljuje maštu, zemljane figure predstavljaju okamenjene đavole koje su ljudi nosili na svojim leđima. Kako su ljudima, đavoli su đavoli, donosili samo zlo, reše da ih se nekako oslobode. Zanoćiše, kaže legenda, i konačiše kod crkvišta Svete Petke. Moljaše umoljivu svetiteljku vascelu noć da ih spase. I bejahu spašeni time što svetiteljka đavole u kam pretvori. Verovatno je blizina crkve Svete Petke doprinela stvaranju ove legende. Druga legenda priča kako su u ovom kraju živeli skromni ljudi privrženi svojoj veri. Đavolu to nije bilo po volji te im je podmetnuo đavolju vodu e, da bi zaboravili na rodbiske veze i činili rodoskrnavljenje. Kako su pili tu vodu opijeni meštani rešiše da venčaju brata i sestru. Đavolji naum pokušala je da spreči vila. Vila nije uspela da razumu privede svatove koji su se već bili uputili na venčanje. Zaštitnica vila, koja i dan-danji bde nad ovim krajem, vele meštani, nije se predala, nastavila se moliti pred Bogom za dobro ljudi u svatovima i da spreči rodoskrnavljenje. Dobri Bog, koji vidi i čuje sve, usliši molbu vile, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.
Naučni radovi o Đavoljoj Varoši
Zemljani stubovi u Đavoljoj Varoši građeni su u tri nivoa i različitog su sastava. U Podlozi je sloj laporca, debeo do 1 m, u sredini žućkasta glina debela do 3 metra, a iznad nje je najdeblji sloj od peščara, pokriven andezitskim pločama, koje kao pravi kišobrani štite rastresitu podlogu od razaranja i odnošenja.
Prof. dr Tomislav Rakićević, Glavutci u slivu Kosanice;
Glasnik geografskog društva, Sveska XXXV , br.2., str. 137-139; Beograd 1955.
Đavolja Varoš je skup od 202 zemljane piramide (”glavutka”), različite visine, od 2 do 15 metara i širine od pola do tri metra, sa andezitskim ”kapama” prvi vrhu. Nalazi se u dolini Đačkog potoka, desne pritoke Velike Kosanice, na 620-660 metara nadmorske visine, između sela Zebice i Đake i udaljena je 6-7 kilometara u vazdušnoj liniji južno od Prolom Banje. Ti retki oblici reljefa u prirodi, mogli bi da postanu turistička atrakcija svetskog glasa i značaja, pošto su većih dimenzija od sličnih u Francuskoj, Italiji i Austriji. Mešutim, Đavolja Varoš je naziv i za kuriozitetnu hidrološku pojavu kod glavutaka. Prema analizi Geoinstituta iz 1974. godine, to je jako mineralizovan izvor (10,7 mg/l), veoma kiseo (pH od 3,5 predstavlja najnižu vrednost među termomineralnim vodama u Srbiji), sa velikim sadržajem gvožđa (1000 mg/l), aluminijuma (100 mg/l), bakra (5 mg/l) i cinka (5 mg/l), čija je temperatura 13ºC (7). Stariji autori ovu pojavu imenovali su kao ”Đaka” a M. Leko (1922) je svrstava «u red sulfatvih gvožđevitih voda».
Prof. dr Milivoje Mećajka, Geografsko-turistički položaj i prirodni uslovi za razvoj turizma u Prolom Banji; Glasnik Srpskog geografskog društva, Sveska LXV/1, 1985.godine
Voda Đavolje Varoši je hladna, mineralna voda, ekstremne kiselosti (rN 1,5) i visoke mineralizacije (15 g/l) i tvrdoće (21.05º dH). Bilo kakvo upoređenje hemijskog sastava ove vode i drugih mineralnih voda Srbije je nemoguće.
Dr V. Vujanović i dr M. Teofilović u knjizi Banjske i mineralne vode Srbije; Zajednica za nauku Srbije, Beograd 1983. godine
Vraški je teško razumeti postanje Đavolje Varoši. Da nije tako ne bi joj Srbi takvo ime nadenuli. Teško je razumeti, isto tako, zašto su minuli vekovi pa da svet sazna za ovaj dragulj Majke Prirode.
Aleksa Dragić
Album fotografija Đavolja Varoš. Dovoljno je da kliknete na bilo koju fotografiju i da otvorite album i da, potom, listate fotografije.
Čudo majke prirode sa još čudnijim imenom Đavolja varoš, plasiralo se u drugi krug glasanja u kojem se bira sedam svetskih čuda. U prvom krugu Đavolja varoš plasirala se na 11 mesto i sve vreme je bila najbolje plasiran kandidat iz Evrope. U nastavku glasanja, prema propozicijama organizatora izbora 7 svetskih čuda prirode, mogu glasati posjetioci njihove oficijalne stranice koji su glasali u prvom krugu. Đavolja varoš od 1. januara 2009. godine zvanični je kandidat Srbije na mogućoj listi 7 svetskih čuda jer je Turistička organizacija Srbije dala je podršku kandidaturi Đavolje varoši.
U toku glasanja, u ovoj godini, vodiće se žestoka borba između 77 čuda majke prirode iz cijelog svijeta. Iz zemalja sa Balkanskog poluostrva nastalih nakon raspada Jugoslavije, pored Đavolje varoši (Srbija) kandidovana su ova čuda prirode: Vrelo Čave (Makedonija), Vlašić (Bosna i Hercegovina), Kanjon Tare (Crna Gora), Bled (Slovenija) i Plitvička jezera (Hrvatska).
