Revolulucionarna kosmička (i druga) otkrića
 Džejms Pibls
|
Džejms Pibls (James Peebles), Majkl Mejor (Michel Mayor) i Didije Keloz (Didier Quel) dobili su Nobelovu nagradu za fiziku za revolucionarno otkriće
Nagradu su dobili za rad o evoluciji univerzuma i otkriće udalјene planete koja se kreće oko zvezde poput Sunca. Jednu polovinu nagrade (koja je ukuno 9 mliona švedskih kruna) dobio je Džejms Pibls (1935) sa Univerziteta Prinston u Nјu Džersiju za teorijska otkrića u fizičkoj kosmologiji i za doprinos u razumvanju evolucije univrzuma i mesta Zemlјe u kosmosu. Drugu polovinu nagrade podelili su Majkl Mejor (1942), profesor astrofizike na univerzitetu u Lozani, Švajcarska i Didije Keloz (1966), inače student kod Majkla Mejora za otkriće egzoplanete 51 Pegasi b, gasovitog džina koja kruži oko zvezde udalјene 50 svetlosnih godina.
To je bila prva egzoplaneta pronađena oko zvezde glavnog niza. To su zvezde koje spajaju atome vodonika da bi u svojim jezgrima formirali atome helijuma. To je najbrojnija vrsta zvezda u univerzumu a takvo je i naše Sunce. Otkriće planete koja se okreće oko zvezde van Sunčevog sistema promenilo je shvatanje našeg mesta u univerzumu koji i dalјe ima mnogo misterija koje je potrebno rešiti. Do 1995. godine nije bilo poznato nauci da postoje planete koje kruže oko zvezda van sunčevog sistema- egzoplanete. Sada znamo da postoje u hilјadama a svakim danom se pronalaze nove. Ranije su naučnici verovali da su drugi planetni sistemi slični našem a pokazalo se da se drugi planetni sistemi veoma razlikuju od našeg.
 Majkl Mejdžor
|
Veliko je pitanje da li u univerzuu ima mesta pogodnih za život kao na našoj zemlјi. Veoma je teško uočiti planete koje kruže oko udalјenih zvezda a još teže definisati njihove osobine. Dosadašnja iskustva pokazuju da su male planete češće nego velike kao i da njihov sastav i rastojanje do njihovih zvezda veoma varira. Da bi se utvrdilo da li se jedna planeta sastoji iz gasova ili iz gvožđa i kamena potrebno je odrediti masu i poluprečnik da bi se odredila srednja gustina. Od 4000 planeta koje su otkrivene do sada, samo za oko 600 je izmerena masa i poluprečnik. Od ovih 600 samo nekoliko njih je u zoni koja bi bila pogodna za život. Nesigurnost u mernju je velika i zato se ne mogu koristiti kao neki stvarni modeli.
Nobelova nagrada za hemiju 2019.
 Stenli Vajtingem
|
Trojica dobitnika dele Nobelovu nagradu za hemiju 2019. godine na tri jednaka dela: Džon B. Gudinaf (John B. Goodenough), M. Stenli Vitingam (M. Stenly Whittingham) i Akira Josino (Akirs Josino) za razvoj litijum-jonskih baterija. Džon B. Gudinaf (1922) je amrički fizičar i profesor na državnom univrzitetu Austin u Teksasu. M Stenli Vitingam (1941) je britanski profesor na Univerzitetu Binghampton a Akira Josino (1948) japanski hemičar i profesor na Univerzitetu Meijo. Akira je 1985. godine stvorio prvu upotreblјivu litijumsku bateriju koja se može puniti.
Nema sumnje da će otkriće naučnika u korištenju litijuma biti taj poželјni vjetar u leđa privredi Srbije. Ta zemlјa, naime, ima 10% svjetskih rezervi litijuma koji spada u najtraženije alkalne metale i sirovine u svetu. U stranim i medijima na srpskom jeziku sve više se piše o litijumskom bogatstvu Srbije koja raspolaže najvećim zalihama litijuma u Evropi. Rezervoar se nalazi u Zapadnoj Srbiji u Mačvi. Mineral se u Srbiji zove Jadarit. Postoje, procjenjuje se, rezerve od 118 miliona tona rude. Jadarit je dobio po dolini Jadar gde je pronađen. Rudarski koncern Rio Tinto koji se bavi istraživanjem jadarita već je najavio da će uskoro zapocčeti eksploatacija. Odluka o tome biće donešena u ovoj godini. Dotle bi trebalo da bude završena studija o izvodlјivosti projekta. Prema navodima šefa Rio Tinta, Žan-Sebastijana Žaka, resursi u blizini Loznice u Zapadnoj Srbiji nude mogućnost da se zadovolјi potreba celog sveta.
 Džon B. Gudinaf
|
Razvojem litijum-jonskih baterija dobitnici su dali izuzetno značajan doprinos naprtku uređaja na koje smo svi navikli. Ova lagana i moćna batrija koja se može puniti koristi se u mobilnim tlefonia, laptopovima i elktrićnim automobilima. Ove baterije se globalno koriste za napajanje prenosne elektronike koju koristimo za komunikaciju, rad, učenje, muziku i istraživanje.
Osnove litijum-jonskih baterija postavlјene su tokom naftne krize 70-tih godina 20 veka. Stenli Vitingam radio je na usavršavanju metoda ka energetskim tehnologijama bez upotrebe fosilnih goriva. Džon Gudinaf je dalјe usavršavao katode ovih baterija pri čemu je koristio oksid kobalta. Na osnovu ove Godinafove katode Akira Josino je 1985. godine stvorio prvu komercijalno održivu litijum-jonsku bateriju. U anodi je koristio naftni koks, karbonski matrijal koji se poput katodnog oksida kobalta može naknadno dodavati litiju-jonski. Rezultat je bila lagana, čvrsta baterija koja se mogla napuniti nekoliko stotina puta pre nego što se učinak baterije pogorša. Prednost litiju-jonskih baterija je ta što se ne zasnivaju na hemijskim reakcijama koje razgrađuju elektrode, već na joni- litijuma koji teku između anode i katode.
Od kada su se pojavile na tržištu 1991. godine litijum-jonske baterije su promenile naš život i postavile temelјe bežičnog društva bez fosilnih goriva i od ogromne su koristi za čovečanstvo.
Nobelova nagrada za medicinu 2019. godine
 Vilijam Kilin
|
Nobelova nagrada za mdicinu za 2019 godinu dodlјna je američkim naučnicima Vilijamu Kelinu (William Kaelin) (1957), profesoru medicine na Harvardskom Universitu i Gregu Semenci (Gregg Semenza) (1956), profesoru pedijatrije i onkologije na Džon Hopkins Univerzitetu i Britancu Piteru Retklifu (Peter Ratcliffre) (1954), profesoru kliničke medicine na univerzitetu u Oksfordu, za istraživanje o tome kako ćelije osećaju i kako se prilagođavaju promeni dostupnog kiseonika, što je izuzetno važno u borbi protiv raka i anemije.
Osnovni značaj kiseonika poznat je vekovima ali proces prilagođavanja ćelija promenama nivoa kiseonika dugo je ostala misterija a radovi ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade otkrili su molekularne mehanizme koji su uklјučeni u prilagođavanje ćelija na promenlјivo snabdevanje kiseonikom u telu. Ovo otkriće je od neizmernog značaja za fiziologiju i pomaže da se razumeju različiti procesi prilagođavanja ćelija na spolјašnje uslove. Ovaj rad je dao potpuno novu osnovu za razumevanje ćelijskog metabolizma i bolјe razumevanje telesnog funcionisanja i imunog odgovora, što će tek kasnije dati rezultate u lečenju anemije, raka i drugih obolјenja.
Nobelova nagrada za Ekonomiju za 2019*.
 Majkl Kremer
|
Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju za 2019. godinu su Abidžit Benerdži (Abhijit Banerjee), Ester Duflo (Ester Dulfo) i Majkl Kreme (Michael Kremer) za njihov rad na ublažavanju siromaštva na globalno nivou. Ovogodišnji dobitnici su uveli novi pristup u dobijanju pouzdanih odgovora o najbolјim načinima borbe protiv globalnog siromaštva. Benerdži i Duflo su profesori na institutu za tehnologiju u Masačusetsu dok je Kremer profesor na Univerzitetu Harvard. Duflo je druga žena u istoriji koja je dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju i istovremeno najmlađi dobitnik ikada.
*Nobelovu nagrada za ekonomiju nije ustanovio Alfred Nobel već centralna švedska banka (Riksbanken) 1968. godine u znak sećanja na Nobela.
Beleška o autoru:
 Stevan Drašković
|
Stevan Drašković (1941.) sa više priloga javlјao na stranicama štampane a danas i Online Dijaspore. Apsolvent na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu postao je 1966. a diplomirao 1970. godine. U Švedsku dolazi u okviru studentske razmjene a od 1966. stalno živi u ovoj zemlјi. Radio je u švedskom koncernu Sandvik AB puni radni vek. Kao inženjer specijalista za tvrde metale radio je na različitim projektima. Rukovodio je podizanjem kompletnih fabrika za proizvodnju alata za rezanje od tvrdog metala u Polјskoj, Rusiji i Srbiji (Užice). Na stranicama štampane Dijaspore objavio je zapaženu seriju tekstova o švedskim i srpskim dinastijama. Danas je penzioner koji živi u Srbiji, Crnoj Gori i Švedskoj
Od istog autora:
Dve Nobelove nagrade (za književnost) u 2019. godini
Nobelova nagrada za književnost pripala je u 2019. godini Peteru Handkeu, austijskom piscu. U rubrici Nј. V. Knjiga objavili smo više priloga na tu temu, pored ostalog besjedu Petera Handkea koju je održao u Stokholmu i razgovor sa Žarkom Radakovićem prevodiocem dela Petera Handkea sa nemačkog na srpski jezik. Šta o stvaralaštvu Handkea kaže Milјenko Jergović a šta Muharem Bazdulј. Kako dodelu nagrade Handkeu komentariše pesnik Matija Bećković
