 Stokholm
|
Švedska kraljevska akademija potvrdila je da će ove godine biti dodeljene dve nagrade, jedna za 2018. i druga za 2019. godinu.
Sednica o dodeli je odlagana iz više razloga. Prvo, trebalo je da se Nobelova fondacija, koja je krovna organizacija za dodelu Nobelove nagrade, izjasni o načinu dodele Nobelove nagrade, zatim se čekalo na ishod tužbe Katarine Frostenson...
Piše: Stevan Drašković
U utorak, 5. marta održana je sednica na kojoj je doneto više odluka. Nobelova nagrada će se ubuduće dodeljivati tako što će Nobelov komitet, kojeg imenuje Nobelova fondacija i u kojem će biti pet eksternih članova, odlučivati o dobitniku Nobelove nagrade za književnost i ta odluka će se prosleđivati akademiji na mišljenje i potvrđivanje, što se dosta razlikuje od ranije prakse, kada je Nobelov komitet predlagao pet kandidata za Nobelovu nagradu, a akademija sama odlučivala o dobitniku. Naravno, ovo je opomena za situaciju u koju je akademija sama sebe dovela u toku 2018. godine zbog višestrukih propusta, kao što je curenje informacija, zatim slučaj „Kulturni profil”, nesloga u akademiji, odlazak članova itd.
 Od književnika koji stvaraju na srpskom jeziku, nosilac Nobelove nagrade 1961. godine postao je Ivo Andrić. Na fotografiji prima nagradu iz ruku švedskog kralja |
Nobelova fondacija je sada donela odluku koju je objavio stalni sekretar Anders Olson da će 2019. biti dodeljene dve nagrade, jedna za 2018. i druga za 2019. godinu, koje će imenovati Nobelov komitet. Odluka o Nobelovoj nagradi za književnost biće doneta u toku proleća 2019, ali će biti objavljena na jesen, u oktobru 2019.
Kad je reč o ostalim odlukama, niko od bivših članova akademije koji su kompromitovani u raznim aferama ne može ući u novi Nobelov komitet. Stari članovi, Peter Englund i Kjel Espmark, vraćaju se u akademiju, i biće, kao i ranije, stalni članovi.
Spor sa Katarinom Frostenson, koja je tužila akademiju sudu, završio se kompromisom (što je Anders Olson i pominjao ranije), tako da će ona dobijati novčanu kompenzaciju od 12.875 švedskih kruna (oko 1.300 evra) mesečno, kao i „pomoć” od akademije da ostane u stanu akademije u kojem je do sada stanovala sa suprugom. Ona je poeta i baviće se i dalje pisanjem poezije. Treba dodati da je Katarina Frostenson bila član akademije 25 godina, te otuda ova novčana kompenzacija, jer je Nobelova fondacija na prekjučerašnjoj sednici zaključila da je Frostensonova tokom dugogodišnjeg rada značajno doprinela radu i razvoju akademije.
Njen suprug Žan-Kloda Arno, kao što je ranije objavljeno, osuđen je od (praktično) najvišeg Dvorskog suda na dve i po godine zatvora zbog dva silovanja, ali se žalio Vrhovnom sudu u januaru 2019. detaljnim obrazloženjem i sada taj sud treba da donese odluku da li će se njegov slučaj uzeti u razmatranje. Naime, vrlo retko Vrhovni sud razmatra pojedine odluke Dvorskog suda. Taj proces je u toku.
Posle svih ovih izmena, akademija ima ukupno 15 redovnih članova, što znači da nedostaju tri člana. Kako će se ovo rešiti, ostaje da se vidi.
Ove izmene statuta i rada akademije pokušaj su da se povrati ugled ove najviše institucije u Švedskoj, a kralj, koji je zaštitnik i mentor akademije, informisan je o svim merama. Akademiji se ukidaju ranija ovlašćenja u vezi sa dodelom Nobelove nagrade, a takođe je novim statutom previđeno da članovi akademije ne moraju biti doživotno članovi kao do sada.
Beleška o autoru
Stevan Drašković rođen je na Kosovu 1941. godine, u mestu Vučitrn. Osmogodišnju školu završio u rodnom mestu a srednju Tehničku školu u Kosovskoj Mitrovici. Posle srednje škole zaposlio se u Obiliću gde je radio jednu godinu kao mašinski tehničar. Potom upisuje Mašinski fakultet na Univerzitetu u Beogradu gde je diplomirao 1966. godine. U trećoj godini studija, posredstvom organizacije za razmenu studenata, boravi na praksi u Švedskoj. Nakon studija, iste godine, odlazi u Švedsku. Radio je u konstrukcionom birou u mestu Ludvika. U Švedskoj je završio Višu učiteljsku školu. Radio je kao nastavnik u Tehničkoj školi gde je predavao matematiku i tehničke predmete. Od 1970 radi za koncern Sandvik Coromant AB iz Stokholma, prvo u razvoju novih proizvoda a kasnije na izgradnji kompletnih fabrika u inostranstvu za proizvodnju alata za rezanje metala prvo u Moskvi (1976-1981.) a zatim u bivšoj SFRJ u gradu Užicu (1983-1991.). Četiri godine proveo je u Poljskoj gdje je bio rukovodilac projekta modernizacije fabrike reznih alata u Katovicama.
Pre deset godina na stranicama štampanog izdanja Dijaspore, Stevan Drašković ostvario je zapaženu seriju tekstova o dinastijama Švedske, Srbije i Crne Gore. Dijaspora je tako bila u prilici da obeleži dve stotu godišnjicu krunisanja švedskog kralja iz porodice Bernadotte i podseti čitaoce na dinastije Obrenović, Karađorđević i Petrović. Javljao se, kao i ovaj put, sa prilozima o Nobelovim nagradama i primjeni nanotehnologije. Drašković se, kad je u pitanju Dijaspora, pojavljivao u ulozi prevodioca sa srpskog na švedskih jezik značajnijih tekstova iz srpske kulture.
(Publikovano u martu 2019. godine)
