Vokstorp. Vikinško groblje i seoska farma pretvaraju se u manastir za žene. Izgleda čudno ali nije. Na periferiji Ekerljunge Srpska pravoslavna crkva, polako ali sigurno, rekonstuišući jedno staro seosko imanje podiže ženski manastir.
Imanje je teško naći i uz pomoć navigatora, kaže protođakon Veliša. Na granici između Ekerljunga opštine i Smedjerida nalazi se imanje koje se pretvara u ženski manastir sa crkvom.
To imanje je kupila Srpska pravoslavna crkva još pre osam godina i pretvara se u manastir sa dve kapele i crkvom i rezidencijom za vladiku. Na ulazu u dvorište vijore se dve zastave, jedna Srpske pravoslavne crkve i jedna švedska.
Piše: Frida Jonson
Imanje leži na prelepoj padini jezera a najbliže komšije su blizu toliko da se čovek može dobaciti kamenom. Između jezera i imanja nalaze se, ispod zelenilom obraslih brežuljaka, groblje iz vremena Vikinga. Ovdje žive protođakon Veliša i vladika Dositej.
Pre 15 godina razmišljali smo kako da ostvarimo ideju o srpskom manastiru i bili smo na raznim imanjima, ali ovo mesto je odabrano, kaže Veliša.
Kad imamo materijal i novac onda dobrovoljci pomažu izgradnju, ali manastir će još dugo da se gradi, kaže on. Ideje se menjaju i razvijaju i tome se poklanja dosta pažnje. Veliša ima ženu i četvoro dece ali ne isključuje da jednog dana postane monah. Ali ideja je da manastir u Smedjeridu bude ženski.
Danas je protođakon Veliša obučen u obično svešteno odelo, inače ovde većinom se nosi radno odelo jer dosta vremena treba da se održava imanje.
Preosvećeni vladika i ja služimo i gradimo neprestano a ponekad jedan broj Srba nam pritekne u pomoć kad oni imaju vremena.
Da bi samo pokosio travu treba mi dva dana, ali eto dešava se da posle igramo golf po ovim lepim zelenim brežuljcima.
Gradnja zahteva dosta vremena ali protođakon Veliša bi želeo da se to ne oduži. Planovi su mnogi i veliki.
Ovde ćemo da podignemo crkvu u vizantijsko-švedskom stilu, kaže on pokazujući mesto. Švedska arhiktektura a stil vizantijski. Objašnjava potom šta znači vizantijsko- švetski stil.
- Mi živimo u Švedskoj, kaže on sa osmjehom raširenih ruku. Objekti na imanju su u švedskom stilu i mi ih samo prilagođavamo našim potrebama unoseći elemente srpsko-vizantijske arhiktekture.
Problema da se dobije dozvola za gradnju nije bilo.
Imanje je daleko od završetka radova, samo je utemeljena crkva posvećena Svetom Proroku Iliji i zvonik. Na imanju su zvona iz Srbije koja će biti podignuta kad zvonik bude završen.
U saglasju sa taktom gradnje, u okolini je spokojno i mirno, otac Veliša šeta odmarajući ruke na leđima.
- Ovdje se čovek oseća srećno sa prirodom. Misli i posao idu zajedno kad je čovek ovde, kaže Veliša.
-----
Članak je publikovan 12. oktobra 2008. godine u lokalnim novinama koje izlaze u gradiću Ekerljunga. Dijaspora je dobila pravo da ga objavi u svojim izdanjima na srpskom i švedskom jeziku. Isti tekst na švedskom jeziku.
