- Ко је Никола Јанић?- Један обичан човек, микроскопски део српског народа, пореклом из Шумадије. По професији глумац, режисер и публициста. Власник, издавач и одговорни уредник часописа "Корени". Члан Савета шведске Владе по питању интеграције и етничке равноправности, председник Српског савеза и "Гласа Српског народа". Био сам члан Савета дијаспоре Владе СРЈ и председник њене Комисије за односе са јавношћу и информисање. Успротивио сам се покушајима помоћника министра Свилановића да диригује радом Савета дијаспоре. Због нефункционисања Савета, незаступања српских интереса и интереса дијаспоре, уз пуну подршку Скупштине Српског савеза, моје базе, дао сам оставку у овом телу. Једини у Савету дијаспоре нисам пристао да путне и хотелске трошкове за састанке у Београду плаћа Савезно министарство иностраних послова. Путовања сам плаћао лично или Српски савез- зависно од потребе одласка у матицу. (Када је пут плаћао Савез, тада нисам наплаћивао дневнице). Пре доласка у Шведску био сам члан Нишког позоришта и тог лета, 1967. уговорио прелазак у Савремено позориште у Београду. Играо сам у више филмова и ТВ серија како у Отаџбини тако и у Шведској. У време почетка грађанског рата на просторима бивше Југославије био сам друштвено и политички ангажован у Шведској. У знак протеста због става шведске Владе и њене подрске Хрватској и Босни, дао сам оставку на све функције. У тренутку подношења оставке пред парламентарне изборе у Шведској, био сам 12-ти на листи социјалдемократа за изборе. Данас сам поново ангажован тамо где могу помоћи нашим људима и члан сам поменутог савета шведске владе.
Свеколикој српској али и шведској јавности постали сте познати деведесетих година минулог века. Међутим, шведској јавности познати сте још из седамдесетих година?
- Тада сам у шведским медијима изашао са чињеницама о криминалним активностима хрватских усташа у Шведској. Јавно сам говорио да је то мафија која се бави притиском и уценама наших људи, да киднапују, пљачкају и уцењују. Тих година сам снимио и телевизиски филм о том усташком деловању, а филм је добио награду на филмском и ТВ фестивалу у Софији. У драми "Умри десетог априла", говори се и о убиству амбасадора Роловића. ТВ драму су емитовале све ТВ станице бивших југословенских република - осим Хрватске. Претње од усташа ТВ- тиму, да ће дићи у ваздух телевизиске торњеве и претње мени лично, условиле су многе промене. Због усташког плана да своју претњу спроведу у дело, у више наврата (и више месеци) имао сам полицијску заштиту. Моја жена, Швеђанка, морала је, заједно са насом кћеркицом, више пута да под фиктивним именом, уз пратњу шведске полиције, напусти своју рођену замљу, (када је полиција проценила да је то неопходно). Припремао сам тада и филм о бомби коју су усташе подметнуле у ЈАТ-ов авион који је из Копехагена летео за Београд и чији је пад преживела једино стјуардеса Весна Вуловић. Да би то спречили на мене је извршен атентат у коме сам рањен.
Са нашим људима сам се мало дружио. Не што то нисам желео, већ што су због природе мог посла, моји контакти и дружење углавном били са Швеђанима. Када је почео распад Југославије и грађански рат, поново сам се ангажовао и дигао глас против једностраног информисања шведских медија о дешавањима у Хрватској, Босни и на Косову. Написо сам књигу "Српске главе - Истина без одговопра", и снимио на исту тему ТВ- емисије "Интезивни утицај" (приказан и енглеским парламентарцима) и "Смрдљиво селектирање".
Увек сам позивао, позивам и данас Србе на јединство и координирано деловање наших организација. Чврсто сам убеђен да појединце који чине супротно од тога треба изоловати, одбацити из наших организација. Интерес Српске дијаспоре (а тиме и матице) и нашег народа је у јединственом, удруженом, координираном и масовном деловање наших организација у западним земљама, не у појединцима и мањим групацијама.
- Заједно са представницима још пет националних организација Срба у европским земљама, потписник сте Декларације која најављује више јединства српских организација, клубова, савеза и других облика организовања Срба у расејању. Ово је прилика да кажете нешто више о Уједињеној српској дијаспори Европе посебно са становишта програмских основа на којима жели заинтересовати српске организације у расејању и окупљати око себе.
- Уједињена Српска дијаспора Европе носи у себи више снаге и утицаја него што то изгледа на први поглед. Да наведем само један пример, где координирано уједињена дијаспора својим симултаним ангажовањем може бар мало допринети бољим условима за нашу матицу и Владу већ у наредним недељама. То је Косово. Стотине хиљада нас, потенцијални бирачи, грађани и држављани респективних земаља западне Европе, и више од 1.000 наших организација треба од тих сада "наших" Влада да тражимо да испуне оно шта су потписали приликом слања њихових полицајаца и војника на Косово. Да испоштују да је Косово српска покрајина и да је као таква у саставу Србије, што и резолуција 1244 Савета безбедности УН јасно декларише. Знаши, циљ уједињне дијаспоре је да заједно са матицом одлушује шта је и када је нешто примарно и потребно за наше људе изван и унутар матице где Српска дијаспора треба да се ангажује на западу. Путем медија, факултета, политичких партија, јавних и познатих личности... У свакој земљи то ће се спроводити на начин зависан од менталитета, политичке ситуације, интереса и опредељења која су актуелна за респективну земљу. Значи да српска дијаспора у Француској, Немачкој, Шведској, Италији и осталим земљама... задржава своју специфицност и потпуну аутономију о начину спровођења одређене акције. Они најбоље познају могућности у земљама у којима живе, неки чак и деценијама. Како сте рекли декларацију је потписало 5 српских организација у Европи. Белгија је такође написмено прихватила уједињење. Ту је Енглеска, а чекамо и потпис још организација из других европских земаља, на пример Француске.
- Где за Вас почиње дијаспора српског народа?
- На граници, односно од тренутка када је наш човек прешао црту-границу своје Отаџбине са намером да живи негде у другој земљи. Многи од њих се надају да ће то њихово живљење изван граница своје Отаџбине бити пивремено. На жалост чињенице су далеко од жеља и емоција, па је жалосна стварност да већина нас чини "перманентну дијаспору". Светла тачка наших људи у расејању је да ми припадамо оној дијаспори која се лако интегрише, али коју је веома тешко асимиловати у средине у којима живимо. Знамо наше корене.
Српски савез у Шведској прва је српска организација у Западној Европи коју је признала влада неке од западноевропских земаља. Како је дошло до формирања Српског савеза у Шведској?
- Из ината или из родољубља, остаће нерешена загонетка. По једнима оформљен је од људи који су се осећали више Србима него Југословенима, а били су активисти у тадашњем Југословенском савезу. По другима он је основан из ината појединаца, који нису били изабрани у форуме и на функције које су желели. Тачан одговор не знам.
Ја сам се укључио у Српски савез током грађанског рата. Са жаљењем могу да констатујем да сам увек морао да долазим у сукоб баш са тим људима који су оснивачи Савеза, а којима општи наш интерес није био примаран задњих година. Необјашњиво је како је остао и даље Југословенски савез, коме је додат префикс "свесрпски" али су у њему остали исти људи који су дуго година били верни "миљеници", предходног амбасадора, и других представника тадашње југословенске владе при нашој амбасади. За разлику од њих Српски савез, чији сам ја председник, одбијао је (одбија и увек ће одбијати) да слуша искључиво монологе који долазе из те зграде. Ми смо смо увек били и остајемо увек отворени за дијалог са обостраним уважавањем.
После смене Милошевића и тај Свесрпско-југословенски савез, напрасно је престао да вреднује и југословенство и свесрпство. Када је наша скупштина донела једногласну одлуку о уједињењу наша два савеза у једну организацију српског народа у Шведској, део њихове управе преко ноћи променио је име у "Савез Срба", а о неком уједињењу никада нису хтели да говоре. То њихово пинг-понг "прекрштавање", донело је и практичне проблеме. Многи не виде разлику између "Српског савеза" и "Савеза срба". Доста је и неумешно да ми имамо једногласну одлуку наше Скупштине о уједињењу, а господа која то годинама избегава, у јавности шири гласине као да "они" (то "они" смо ми, Српски савез) неће уједињење". Међутим радосна вест је да је и у том Савезу дошло до смене у врху, па није било тешко да њихов нови председник и ја договоримо да, за почетак, кренемо са сарадњом бар по питањима која су битна за све Србе у Шведској и шире.
- Зашто је толико нејединства међу Србима у расејању?
- Убеђен сам да су у питању људска сујета, а у неким случајевима и ситна корист. Иначе ово није искључив грех нас у расејању. Погледајте само какви су међупартијски и међуљудски односи на политичкој сцени у Србији, Републици Српској и Црној Гори. Као да понашање и одлуке људи на власти има значаја и утицај на то шта ће се њима сервирати за ручак, а не да ли милиони грађана Србије, Републике Српске и Црне Горе имају могућност да себи, или бар својој деци, сваки дан приуште топли ручак. Нажалост у данашњој Србији је као и после Другог светског рата у тада насталој Југославији; многи су срећни ако деци могу редовно да дају парче "масти и хлеба", са алевом паприком или шећером, а да одговорни то прокоментаришу констатцијом да је у питању "Ствар укуса". Могу да бирају између шећера и алеве паприке. Заборавили су да на ову рану обавезно иде и со.
- Како доћи до јединства разједињене Српске дијаспоре?
- Направити инвентар међу нама самима. Видети ко кога представља? Тражити доказе за изнесене податке. Што чешће комуницирати са осталим организацијама и институцијама, како би дошли до заједничке одлуке шта нам је примарно у нашем ангажовању и раду. Ако се договоримо шта је 1, 2, 3, онда неће бити сукоба због тога што неко мисли да је три важније од два. Наравно то мислим фигуративно, а де факто да је договор (који се поштује) основ егзистенције и темељ успешнијег заступања наших националних и људских интереса.
- Пре две године за Округлим столом овде у Шведској где се разговарало о теми "Срби у расејању - путеви и странпутице", илустративно сте представили нејединство Срба тиме што сте рекли да је пробем расејања, што свако жели да задржи кљуш од своје собе, никако да схватимо и прихватимо да имамо више соба у заједничком стану. Шта је тај камен спотицања у договарању и где се он, по Вашем мишљењу, налази?
- У људима. Као што сам рекао раније људи су људи и неки су спремни да продају интерес целине ради свог личног, ограниченог, или кратког задовољства. Иначе, сви би хтели да буду лидери, директори, шефови, пословође... Увек им степеник изнад више одговара од предходног - па макар то предходно место било шире, комотније, чистије важно је да је "вишље". Доћи до финалног одредишта да се заједно договарамо, процес је који захтева напрезање и твдоглавост. Нажалост чињеница је да је понекад потребно да се сукобите са "братом Србином", да би сте могли помоћи Србима...
- Зашто је врхунска култура у запећку кад је најпогоднија и најприхватљивија за одржавање везе са народом у којем је настала, али и са другим народима. Уместо изласка међу свој народ у расејање, а тиме и у друге културе са истинским вредностима, на сцени у расејању су вредности које су више антипропаганда него пропаганда културе у којој су настале?
- Нажалост култура је за неке увек најнижи зид преко кога се прескаче. Култура је нешто што "не може да побегне" и може да сачека. Међутим то је неприхватљиво и погрешно. Исто као што је неодрживо да су у српским клубовима и удружењима широм Европе као "култура" једино одомаћио фолклор, где се на позорници играчи (деца) сударају или свако вуче на своју страну. Културу не треба "вући", али је сигурно да треба довести међу нас, сликаре, песнике, књижевнике наравно и национални фолклорни ансамбл је нешто у чему ми треба да уживамо, а да нашим западним пријатељима учинимо доступним да га, заједно са нама, виде. Потребна је озбиљнија и одговорна сарадња са министарством културе у матици. Српски савез је организовао изложбе наших сликара из матице, којима је дат и публицитет у шведским медијима, на СТВ. Ви сте организовали више посета наших књижевника Шведској. Као председник Српског савеза размишљам да ово питање што пре дигнем на ниво Министарства за културу и Шведске и Србије. Али до сада сам и ја, донекле, припадао онима којима је приоритет био нешто друго (уједињење), а култура "ниска тараба", коју смо лако прескакали. Признајем грешку, јер Српски савез не би требало да се оријентише само на једну притоку нашег, српског, крвотока у Шведској. Култура није капилар већ вена тог егзистенцијално важног система, где једно без другог не иде.
Када ће дијаспора бити Српска дијаспора?
- Ја мислим да ми већ постајемо "Српска дијаспора" или "Срби у расејању". Они коју су нас доскора (понегде и сада) представљали и "водили", чинили су то колосеком на чијим су скретницама увек били скретничари људи блиски представницима власти. У Шведској је Српски савез традиционално и константно био друга "рупа на свиралии" само из разлога што није дозвољавао да нам службеници амбасаде и амбасадори буду "скретничари". Наравно да смо ми били отворени за све дискусије (кад су то представници власти зелели) којима би тај колосек учинили сигурнијим и потребнијим, али не за "Њега" или "Мене" - већ искључиво за Србе у Шведској и наш народ у целини.
- Битисања Срба заиста је комплексно и тешко питање. Међутим, утисак је, поготово након што је ово питање изашло на глобалну мрежу и у разне форуме, да Ви лако улазите у конфликтне ситуације. О чему је реч?
- О мојој тврдоглавости и одлучности да испуним она обећања која сам дао делегатима на Скупштини где сам изабран за председника Српског савеза, значи да их представљам одговорно. Није мала одговорност представљати интерес и вољу (декларисану од делегата) чланства које данас броји преко 12.000 чланова. Још већа и одговорност и обавеза је да сам свестан чињенице да сам ја микроскопски део једног народа, једна ћелија милионског организма који вапи за својим правима и да ми је дужност да се борим за његов општи интерес онолико колико и где могу. Нека је тај мој учинак за неку бољу и часнију будућност наших људи и наше деце у дијаспори и матици микроскопски, за мене је то довољно. Иза себе ја остављам две нове ћелије (син и ћерка) који ће живети у окружењу где ће бити цењени и поштовани, где им неће претит безнадежност свакидашњице која је данас присутна у стотинама хиљада српских породица. Мој пријатељ Аца има "три ћелије", ви можда "две", комшија "четири" увек је нечега више и сигурно да увек има нешто веће него што смо ми сами. То је и хришћанска водиља, уколико је тумачење православне вере, како ја то доживљавам, исправно.
- Треба ли све о чему се договара, пре чврстих договора у руководсвима организација Срба из расејања, изаћи на глобалну мрежу?
- Треба. Али исто тако је потребно и законом морала, етике и логике неопходно да се у свим јавним форумима писане или изговорене речи похвале или критике које долазе од анонимних извора или особа не објављују.. Непотписане и од "поштених" изнешене чињенице о некоме или нечему скоро да су у 99% случајева измишљене и фабриковане. Они који нешто износе у јавност кријући се иза шифре, бројке или псеудонима, обични су љигавци и неморалне хуље које тактиком "држите лопова" покушавају да умање ризик да се сазна истина о њима самима.
- Влада Србије формирала је Националну агенцију за сарадњу са дијаспором. Ускршњи сусрети Закључцима, у чијој сте изради учествовали, подржавају формирање те агенције, али захтевају да на њеном челу буде нестраначка личност. Међутим, на челу Националне агенције је Милан Протић, страначка личност. Ипак, та личност би требала, то се ваљда подразумева, радити на окупљању и уједињавању Српске дијаспоре (Нису ли Закључци овогодишњих Ускршњих сусрета спуштање гласова у уво глувих? Ово тим пре што је више организација Срба из расејања против именовања господина Протића). Према првим иступима у јавности Протића као прве личности Агенције за сарадњу са дијаспором, он се залаже- следећи наравно политику странке из које долази, за одвајање Србије од Црне Горе, дакле за разједињавање. С обзиром да сте Ви један од ретких Срба из расејања који на сусрете у Отаџбину одлази по вољи базе, а ваша база је 12. 000 хиљада Срба у Шведској, желимо знати какав је став Српског савеза у Шведској по овом питању и какав је Ваш лични став?
- Мој и став Српског савеза су на истој линији. Прво да појасним да поменута агенција још није формирана. То су потврдили група посланика приликом радног сусрета с њима у Скупштини Србије. Све што Влада формира, Влада жели и да контролише. Самим тим и господин Протић је, или било ко да је на челу такве агенције (уколико се она заиста оформи и прихвати) владин службеник. Она га плаћа, а они који раде за плату, обично морају да раде оно што послодавац захтева. Иначе изненађујућа је и помисао (а донекле и декларисање од раније присутне арогантности) да се формира таква агенције без консултације са кровним организацијама српске дијаспоре. Моје лишно убеђење је да дијаспора мораСАМА да оформи Савет дијаспоре који би комунцирао и са Владом и са свим другим институцијама и асоцијацијама у матицама. Тиме би смо задржали наш неупрљан патриотизам, који се користи као парола свакојаких партија и политичара, када им и како им одговара. Ако смо Савет дијаспоре, онда смо за све што чинимо за дијаспору и матицу били одговорни пред онима које представљамо - дијаспори. Председништво уједињене Српске дијаспоре Европе, које се полако, али сигурно формира од утицајних људи и представника кровних и других јаких и бројних организација наше дијаспоре, нешто је што је близу том облику и задатку.
- Како видите Српску дијаспору за десетак година?
- Уједињену и јаку. Или трансформисану у Уједињену партију Српске дијаспоре, која би уз помоћ наших најближих у матици можда била партија са највећим бројем присталица. Они би гласали за нас, а нико из дијаспоре не би био "њихов" председник. Партија уједињене дијаспоре би био дуго очекиван и моћан "џокер из рукава" на политичкој сцени Србије. Имали би министарство за дијаспору. Нико не би могао да нас вара ни по питању демократије, али ни колико кошта кило хлеба или литар млека. Најмање медији. Оно шта сигурно не би дозволили то је да дијаспора "купује" поједине уреднике и новинаре, који чак и са састанака који се снимају и на којима су присуствовали, у својим чланцима, не напишу истину о реченом и одлученом на том састанку, већ пишу оно што од њих тражи (и за то тражење вероватно плати), на пример Конгрес Српског уједињења из Америке. Долар, долар, долар... За десет година желим да у матици не видим дијаспору из чијих џепова неће вирити вишак долара, већ ону са великим срцем и умом чиме ће допринети да еуро зарађен у матици - има исту вредност као и долар у Америци.
