Над питањима која поставља живот "овде" у односу на "тамо далеко"

Зашто ова тема: Срби сада и овде - путеви и странпутице и зашто баш у ово време?
Након свих мука, неправди, злостављања и сатанизовања - кад смо остали без прве, а онда и друге Југославије (трајање треће је неизвјесно), земље која је, ипак, била домовина свих Срба- једино што повезује Србе јесте духовност и култура. Духовни простор Срба јединствен је и недјељив. Српско културно благо које је испунило тај недјељиви просотор је огромно. Нема потребе подсјећати шта је бастинио српски народ кроз вријеме и вијекове. Али има потребе и смисла постављати питања и трагати за одговорима: шта ми који живимо у дијаспори можемо од српског културног блага узети (и по којој цијени)!? Какве су нам везе са Отаџбином? Какве су нам везе са Отаџбинским земљама и српским културним институцијама у тим земљама? Какве су међусобне везе Срба у расејању? Колико ми у расејању, овде у Шведској, чинимо да створимо културне организације и институције? Колико радимо на томе да, поштујући законе ове земље, створимо претпоставке за дјеловање водећих српских културних инситуција међу нама? Колико разговарамо како повући капитал ове земље и ставити га у службу афирмације културе којој припадамо? Виспреније и организованије, национално свјесније усељеничке групе у Шведској то одавно раде. Ми Срби радимо у корист властите штете. Једини смо народ који о себи говори "ружно да ружније не може бити". Кривицу за стање у којем смо се обрели, тражимо и налазимо увијек код других, никад код себе лично. Никако да се упитамо: шта ја то као појединац требам код себе промјенути, да би нам општа слика била, ако не љепша, а оно бар реалнија.

Пише: Ацо Драгичевић

Шта треба да доминира на јединственом, али по земаљском шару разбацаном духовном простору Срба? Истинске културне вриједности или "турбо-фолк"култура!? Да ли су то Смотре поезије са пјесмама сумњиве вриједности или књижевне вечери на којим ће српски језик узорати још једну "дубоку бразду, прозом, стихом, разговором, шалом, Речју".

Неумјесно је поредити гостовање једног књижевника са гостовањем једног пјевача, али се умјесно упитати шта смо радили годинама и деценијама и шта радимо данас на његовању публике за дјечије позоришне представе, за представе популарних глумаца или пјевача типа ансамбла "Легенде", на популаризацији добре књиге на српском језику, на подстицању навике читања код младих, на очувању језика којим зборимо?

Много је путева, али и странпутица пред нама. Како странпутице претворити у путеве, како путеве повезати и пропутити их ка нашим људима по бијелом свијету - конкретно према нашим људима који живе по овој пространој, необично дугој, хладној и ја бих рекао срећној земљи?

Срби су, једном сам рекао, неисприцан народ. Тек када се исприцамо, али без притиска на свијест и савјест, са уважавањем другацијег мишљења, моћи ћемо се боље разумјети и уважавати. Само људи који се разумију, међусобно поштују и уважавају могу у неком послу, било којем, остварити добар резултат.

Кад се у Шведској говори о развоју демократије у Европи, спомиње се краљевина Србија с почетка минулог вијека као узорна демократска земља (примјер из Линцепинга). Нису дакле случајно медији у Шведској недавне промјене у нашој Отаџбини назвали "демократском револуцијом". И још нешто што није случајност у овој земљи знања, реда, рада и дисциплине. У књизи "Босанска раскршћа" Борке Томљеновић шведски читалац се може обавестити о толерантном животу различитих националности у првој Југославији. Нас, који и не знамо за ову књигу, деценијама су учили да је то била ненародна Југославија.

На почетку новог миленија, када су се Срби отворили према свијету и када се свијет отворио према Србима сматрао сам сврсисходним да у демократској афмосфери проговоримо о себи сада и овде, да то учинимо с надом како то ипак неће бити, како пјесник каже, још једно "спуштање гласова у уво глувих".

-----------------------------------------------------------------
Белешка о аутору:

Ацо Драгичевић је радио као професионални радио репортер у Чапљини, Мостару и Невесињу, био дописник "Ослобођења" и програма Радио-Сарајева. Данас живи и ради у Шведској гдје је основао двојезични шведско-српски часописа за културу Диаспора/Дијаспора .