|
Пре свега желим да вам честитам на избору теме о којој сте расправљали, али и на одлуци да то што је речено буде доступно јавности. Има потребе о овом говорити, писати и полемисати. Ваљда ће једног дана вапаји наших људи из расејања уродити плодом. Треба земља из које смо отишли по белом свету, већ једном, престати да се игра са нама мачке и миша. Сад смо јој важни - сад нисмо. Данас има чак и министарство које има задатак, ко бајаги, да етаблира бољу сарадњу са нама - а сутра нема. Данас тврди да у свету живи око 4 милиона Срба а сутра милион и по. Обећаје куле и облаке. На крају остану само облаци. Пише: Радољуб Сутисадовић Ако се људи усуде да прелете те облаке и нађу се у рођеној земљи доживе, веома често, понижења, потцењивања па чак и хапшења. Причао ми је један земљак како је, након последњег одласка у Југославију, прошлог лета, одлучио да прода кућу коју је доле подигао и да се тамо више никад не врати. Кажем ја њему да је мој отац због дубоких разочарања у политику која је управљала нашим животима и судбином народа отишао из земље са намером да се никад не врати. Али, умро је са неоствареном жељом да се сахрани тамо где је рођен. Данас, кад ми се пензија примакла, имам све више времена, али и потребе да размишљам о овим питањима о којима и ви размишљате. Ређе посећујем домовину, а требало би да је обрнуто. Ја у приче земљака, као и у очеву животну причу, више верујем него у оно што су поручивали са разноразних сабора дијаспоре у домовини. Одавде из Шведске један нас човек, мислим да се зове Петковић и да има неку фирму у Малмеу, предлагао је да се у Србији гради Шведско индустријско село. О томе се писало пре десетак година. Недавно сам на интернету пронашао чланак о томе. Поново се човек залаже за ту идеју. Замислите да се то оствари па чак и да се ради на подизању, ако не српског села, а оно барем српске куће у Шведској. Могли бисмо имати парче домовине овде у нашој другој домовини и све оно зашто су се залагали људи у Седертељу, а наша матица и њени становници по свету, који имају капитал, имали би га где уложити. Данас ми је овај интернет моја изгубљена домовина. Након 5. октобра прошле године, трагам по целу ноћ неби ли пронашао изгубљену домовину. Искрено се обрадујем кад пронађем несто слично као ову тему. Зато честитам Српском друштву из Седертеља које је мислим организовало разговоре. Колико ја познајем рад клубова и удружења по Шведској у које сам давно престао одлазити, мала ће вајда од овога бити. Једно место у околини Гетеборга, јуна 2001. године Белешка: Идеју о Шведском индустријском селу у Србији покренуо је својевремено "наше горе лист" Слободан Петковић, бизнисмен из Малмеа, власник фирме Пунктен АБ. О идеји Шведско село у Србији посетиоци се могу обавестити на следећој адреси (http://www.srpskadijaspora.co.yu/index2.html). Изворно чланак који спомиње наш посетилац објављен је у дневном листу Политика (Београд). Редакција Дијаспоре успоставила је контакт са господином Петковићем и добила је уверавања да ће комплетан пројекат који је утемељен и разрађен пре дванаест година бити достављен редакцији на увид. Најинтересантније делове из тог пројекта објавићемо на презентацији часописа Дијаспора.
|
