Шведско индустријско село

у Србији

Пословно повезивање Запада и Истока, Севера и Југа

Иницијатор идеје Шведско Индустријско село (Индустријске зоне Србије) је Слободан Петковић из Малмеа, власник фирме Punkten AB Sweden. Пројекат је обелодањен још у јуну 1990. године. Његов аутор, иако је било више покушаја, није наишао на разумевање и подршку власти у Србији. Иако тадашња власт није прихватала тржишну економију, одбијање саме идеје било је, ипак, неочекивано. Тако је у основи један револуционаран пројекат, уз то отворен за доградњу, остао у фиокама. Убеђен да својој земљи нуди изванредне могућности развоја аутор је у марту ове године, након октобарске демократске револуције, у дневном листу "Политика" оживео идеју Шведског индустријског села. У Интернет издање овог часописа пројекат стиже захваљујући сусретљивости господина Слободана Петковића, творца идеје. Иницијатива је међутим, потекла од нашег посетиоца чије је писмо објављено под насловом Интернет је моја изгубљена домовина. Публиковањем текстуалног дела пројекта у том најдемократскијем средству, уклапа се у расправу о животу срба у расејању која је покренута на овим страницама. Ваше мишљење о пројекту, евентуалне примједбе, али и заинтересованост да се крене у његову реализацију часопис ће доставити носиоцу пројекта.

Кључне предности:

Шведско индустријско село-Индустријске зоне су простори без условних опредељења за тип и врсту произвоње домаћих и страних интересаната.

• Безусловно уношење капитала у условима тржишне економије (слободно економско формирање капитала - домаћег и светског).
• Спрега ангажоване регионалне индустрије са иностраним инетересом тржишне економије, односно домаћег и страног тржиста.
• Решење незапослености као неопходна сецијална потреба.
• Уношење технологије по личном убеђењу (ако је улагач задовољан оном технологијом коју пласира и види свој профит онда је прихватио лични ризик) - то је слободна цуркулација капитала у тржишним условима.
• Ефикасно коришћење постојеће инустрије уз растерећење и унапређење продуктивности.
• Широк развој општенародне користи за целу Србију, јер је умножавање материје (индустријских производа) омогућава прилив динара у висини производње материје, а то је једини пут изласка из економске кризе.
• Прилив робе, а не прилив девиза јер трижишна економија не признаје девизе већ само валуту своје земље те тако штампа своју валуту у висини прилива робе. Неопходно је обогатити домаћу трпезу робом, а не девизама, материја (индустрјска производња) решава проблем регионализације и државности.
• Девизе су неопходност планске економије која решава проблем друштвених предузећа и омогућава планирање њихових технологија. Уставно-правним преласком на регулативе тржишне економије улагачи у Србији већ уважавају предности приватне иниијативе.
• Усмеравање производње ка домаћем тржишту и личним убеђењима произвођача - управо је то тржишна економија.
• Економски и демографски је оптимално у местима са 5000 и више становника стварање Индустријске зоне. То ће омогућити равномернији развитак читаве Србије.
• Деоничарска форма организовања омогућиће високу мотивисаност свих субјеката и безболније укључивање Србије у строге тржишне стандарде Европе.
• Јасни и сигурни власнички односи у Инустријским зонама са могућношћу слободног преноса својине и права свих улагача (трансфер) омогућиће посебно интензивирање страних инвестиција и стабилизацију привредног система.
• Индустријске зоне Србије укључују нас коначно у међународну поделу рада и повезују са светском привредом.
• Препознатљива филозофија руковођења и организациона култура Индустријских зона гарантују успешну продају стварно потребних производа, а не лагеровање и понављање старих грешака договорене економије.
• Показатељи пословне успешности и ефикасности у оваквој форми организовања биће у искључивој функцији корисног економског учинка и исправних пословних потеза без примеса политиканства и идеологије.
• Захваљујући јасним циљевима у смислу подизања производње, координацији радних активности и спремности за суочавање са променама на тржишту - миниминизирани су конфликти као и могућности узурпације власти од стране појединаца.
• Врста права сваког партнера, одговорност, профитабилност, начин расподеле и учешћа као и процедурална питања својом јасном дефинисаношћу онемогући сваку бирократску самовољу и дисфункцију приватног система.
• Пореске олакшице и лимитирање државног захватања у циљу квалитетивне стимулације.
• Вишеструко повећање обима производње и асортимана производа актуелних на тржишту.
• Потпуније кориштење сопствених сировина, енергије и стручног рада уз знатно смањење отпада.
• Законски регулисана вредност страног трансфера техонологије, знања и услуга типа know-how.

Позитвност улагања у Србију

• Идеалан географски положај на европском раскршћу свих путева, видова транспорта и осталих комуникација укључујући и рени Рајна- Мајна- Дунав.
• Повољни услови улагања страног капитала.
• Повољне цене коришћења ресурса у односу на цене Запада.
• Могућност орагнизовања свих врста производње.
• Загарантована пословна сигурност (од стране државе)
• Растерећење државног финансирања као и умањење тарфа пореза и доприноса.
• Оптимално коришћење Зајма за препород Србије.
• Могућност коришћења већ постојеће инфраструктуре и широког залеђа.
• Oграничавајући фактори су сведени на урбано еколошке стандарде Индустријских зона - лиценце за рад издаје надлежна регионална заједница.
• Спонтано не усиљено укључивање Србије у савремени трансфер техонологије и знања уз пораст значаја заједничког улагања на принципима интернационализаије заједничких ихтереса и ризика. То је данас једини пут у трижишну конкурентност.

Три питања... 
Слободану Петковићу

- Да ли би нешто мењали у пројекту који је настао пре непуних једанаест година?
- Не. Нема потребе. Основа пројекта је веома јасна и нема потребе да се мења. Шведска је, у међувремену, развијајући и примењујуци идеју СИС достигла неке резултате који показују да су два корака испред других земаља Запада. Шведско индустријско село у Србији има неке специфичности у односу на Шведску и управо ти делови пројекта се могу дограђивати.
- Верујете ли у остварење идеје Шведско индустријско село у Србији
- Апсулутно. Наша будућност мора да има организовану форму што је предуслов за улазак у ЕУ и интеграцију у светске токове. Управо то је основа на којој је утемељена и развијена идеја индустријског села у нашој земљи.
- Да ли је након промене власти у Југославији повољнија ситуација. Уочавате ли промене према нашим људима у дијаспори?
- Не уочавам, нажалост. Очекујем веће учешће људи из дијаспоре у животу земље. Није довољно само да се чују наша искуства, која су драгоцена. Треба омогућити да ти људи утичу и на стварање повољнијих политичких услова за укупан живот земље, каже Петковић и додаје како је последњих десет година опозиција у Србији била нека врста националне политичке опозиције актуелном режиму. Није имала програм који би грађанима Србије дао визију о Србији у будућности у односу на оно што је данас. Изостанак визије потврђен у овом периоду нове власти. Изостало је стварање нових институција, још делују институције комунизма. Просли избори су били "За" и "Против". Ја будућност Србије видим једино у новим и то скорим изборима -да на власт дођу снаге које желе повући Србију у будућност на основама јасних програма у којима грађани Србије могу препознати општи, али и интерес сваког грађанина посебно. 

Услови и потребе "Индустријских зона"

- С производњом не треба почети пре обезбеђења продаје.
- Кључ успеха је значи поштовање потражње и ослушкивање потрошача, што неминовно доводи до реализације оптималне производње у Индустријским зонама.
- Шведско индустријско село обезбеђује сарадњу са локалним фирмама и формирање Деоничарског друштва које је одговорно за даљњу модернизацију и технолошку опремљеност уз прелазак на потпуне просторне капацитете Индустријских зона Србије.
- Урбанизована индрустрија са "мрежирањем"максимално ће олакшати улагачу да са што мање препрека може испунити и финални део односно производњу.
- Тржишна искуства јасно указују да ограничавање улагача у погледу технологије не сме бити, изузев у Европи већ забрањене технологије.
- Идеја Шведског индустријског села то јест Индустријских зона Србије се родила управо због екологије. Биолошки родитељ га је планирао да реши проблем дезинтеграције Источне Европе. Познато је алармантно еколошко стање у овим земљама. Умножавањем материје за неопходних 150 посто под истим или сличним условима довело би неминовно до катастрофе. Тржишна економија је показала да је квалитет највећи капитал. Дужност родитеља и најлепши поклон је оставити детету чисту, изворну средину.
- Развој адекватне маркетинг стратегије Индустријских зона усмерена је ка коначно истинском повезивању производних и трговинско-услужних организација на бази подела рада, специјализације и заједничког наступа ма тржишту уз адекватан доток квалитетне робе једини су ефикасни начин опстанка у међународном економском простору.
- Без политизирања и идеолошког критизерства морамо увидети заједно сву рационалнст и једино решење кризе кроз Индустријске зоне Србије. Сви заједно подржимо овај пројект без обзира на политичка убеђења реализујући неопходност квалитета живота и човекове околине - "das kappital ".

Мини коментар

Неколико наших људи, привредника из Шведске, поред фабрика у Шведској имају производне капацитете и у Србији. Те фабрике, што је сасвим логично, лоциране су, углавном, у градовима из којих су њихови власници отишли у иностранство као незапослени радници, а вратили су им се као успешни бизнисмени. Данас, када је оживљена идеја о Шведсом индустријском селу- фабрике у Кацу, Ваљеву и Горњем Милановцу, израсле на шведском искуству, добар су пример, у сваком погледу - од изгледа и функционалности, а посебно, што је битно, пример су по резултатима производње које остварују и релативно високим личним примањима запослених. У местима које смо спомнули вероватно би, на основу позитивног искуства, било лакше кренути са оживотворењем идеје подизања индустријских села у Србији. Гојко Кунавац који има велику фабрику у Кацу, велике и реалне планове о њеном ширењу истиче да је веома заинтересован за овај пријекат у чијој реализацији види економски интерес свог предузећа. Кунавац издваја и снажан аргумент у прилог остварења јефтиније производње у Србији, а да се при томе не губи обим производње и квалитет производа. Двадесет запослених у шведској фирми остварује 70 милиона годишњег обрта док његово југословенско предузеће има 70 запослених који остварују годишњи обрт 28 милиона круна. Кунавац указује и на потребу организовања наших привредника у Шведској кроз удружење привредника. Тако би, према његовим речима, било лакше остваривати контакте са привредним асоцијацијама у Србији и Југославији, али и са заинтересованим општинама и регионима за подизање Шведских индустријских села.