|
Grad kraj velikih jezera. Jezera koja se prostiru kao mora. Na severu-hladno more. A ovde-noci, beskrajne i svetle. I vode obasjane. Hladno i svetlo. I sve je prostrano i daleko. Uspavano strogo. Sume. I sume. Stabla, belokora. I studeno zelenilo cetinara. I opet ta svetlost, prejaka. I hladnoca. I ta strogost. I te katedrale drveca. I te crvkvice od sjaja. U tom prostoru koji podseca na rastanke,na tragove slucajnih sretanja, na necija neutesna bdenja, ucini se: nema carolije, niko ne moze pomoci ljudima. Da otople, da se zblize. Ni duh ne moze da prevali tolike prostore: od coveka do coveka. Ni da stigne s kraja na kraj zeemlje. Hladno i neutesno. I opet ta svetlost. Do pustosi. Kao posle velikih kajanja. tada se pojavio covek. Jedne noci, svetlije nego ikad. Iz casa cas sve belje. bela noc. Svetla noc. Bela u ponoc. Jos belja posle ponoci. Noc koja nije ni mrknula. Ni zgasnula nikad nije. Podsecala je na beskrajna svanjivanja. Nikad do sunca. Kao da nema sunca. On prinese tri male slike. Tri male, tri najmanje slike. U tom ogromnom prostoru. Na dlanu- tri medaljona. Tri uzarene kapi. Tri zlatna sunceva trnca. Plavo i belo. Plavo i narandzasto. Tako jarko. Tri majusne slike u ogromnom prostoru. Tri mala sveta. Topla. Prisna. Tri zivota. Devojke. Tri devojke. tri ogromha zagrljaja. Nekad lebde. Odnekud nam dolaze. I smestaju se u ovaj ogroman prostor. Ispunjavaju prostor. I odmah ga otopljavaju. Pregrejavaju u raduju. Silaze sa dlana. Kao iz oblaka. Zakoracuju na zemlju. I predeo se menja. NIkome vise nije hladno. Nilo nije strog. Pomirene su daljine. I ljudi se osmehuju. tako upoznah Straja, izdjikalu i olujastu ljudinu. Slikara, pesnika, putnika. Upade u prohladnu zemlju Svedsku. U lepu i strogu zemlju. Predele hladne, utopljava gunjcima svoga duha. Suzava prostore. Omedjava prigrejke. Cinilo se: ide sve dalje ka severu. U vejavice. U vecite zime. Toliko mu je toplo u srcu. Pa ipak, jednoga dana, ako se vrati umoran i prezebao, osecam nikome nece reci: kako je hladno, kako je uzasno hladno, sopstvenom krvlju otopljavati ljudski led. Rec je o slikaru i pesniku Strahinji Straji Novovicu koji danas zivi u Halmstadu. Za vreme 30-godisnjeg boravka u Svedskoj Novovic je postao poznat i cenjen sa grafikama na kojima dominiraju motivi belih noci skandinavskih isprepleteni sa motivima koje je poneo u secanju sa zavicajne planine Golije. Branko V. Radicevic |
