Novi Sad je jedna lepa varoš, mnogima poznata, zahvaljujući našem Đoletu, Đorđu Balaševiću. On može o svemu da peva, pa je tako ovekovečio i vojvođansku kuhinju i mnoge vojvođanske specijalite, pesmom "Al se nekad dobro jelo - baš"!
Piše: Mirjana Melkus-Cruth
Pljeskavica, Gibanica, Punjene paprike... izuzetno su polularni u Švedskoj. Ova i još neka jela u švedskim restoranima učinili su izuzetno popularnim iskusni ugostiteljski radnici Stamenko Kandić, Srećko Đurić, Žana Bosanac, Milka Šalić…
I ne samo oni.
Popularna jela iz srpske i drugih kuhinja naroda sa balkanskog poluostrva, iz švedskih restorana, polako se preseljavaju i u švedska domaćinstva ponajviše zahvaljujući, među Šveđanima, popularnoj knjizi recepata koju je napisao poznati profil sa švedske TV Jovan Radomir, čija su dva izdanja sa ukupnim tiražom rasprodata.
Nekad su ugostiteljski objekti u Stokholmu, a bilo je desetak, nosili imena po gradovima iz kojih su dolazili njihovi vlasnici ili po poznatim turističkim mestima nekadašnje nam zajedničke države.
Mlađi useljenici danas, iz geografskog imena šireg zavičajnog prostora na jugu Evrope, izvlače ime za restorane ali i muzičke ansambe. Balkan!
Mirjana Melkus-Cruth otkriva čitaocima Dijaspore jedan restoran, odmah tu pored nas koji živimo u Stokholmu ili u nekom od prigradskih naselja.
Kao dete Novog Sada i Vojvodine, volim sve ono o čemu Đole peva u toj pesmi. Međutim, u Novom Sadu, na starom Žitnom trgu, odavno već se šepuri " Sokače" , oaza izvorne srpske hrane i specijaliteta. Vlasništvo je jednog Leskovčanina i poznata je nadaleko.
”Sokače” je kroz ovih dvadesetak godina, od kada živim u Stokholmu, postalo i omiljeno mesto mojih švedskih prijatelja, prilikom njihovih boravaka u Novom Sadu. Zaželim se, s vremena na vreme, pravog roštilja, pa onda pokušavam da u našem lepom Stokholmu, nađem neku zamenu za moje novosadsko " Sokače".
To ide nekako, ali samo "donekle", što bi rekle Lale.
Kako smo mi, hvala bogu, pričljiv narod, tako ja, pre izvesnog vremena saznam za Balkan Gril u Tumbi.
I eto tu, doživeh "ljubav na prvi pogled" kada na ovalu pred nas spustiše razne mesane "đakonije".
Vlasnica restorana Ljiljana Mitrović, objašnjava nam kako restoran nudi i veoma ukusno na ražnju pečeno prase ili jagnje, zatim "gravče na tavče", Balkan meze, proja, lepinje...pa kolače itd itd. ( Ajaojjjj, ama da me doktor ne čuje !)
Ukusna hrana, ugodna atmosfera sa perspektivom sedenja napolju (kada nam to švedsko leto dozvoli). Ljiljana sa svojim blagim licem i nastupom, razlozi su, ne samo za posetu, nego i za prijateljsku preporuku drugima.
I tako, nadomak Stokholma, u njegovom južnom predgrađu, postoji još jedan mali Leskovac, postoji ukus i duh naše daleke zemlje i kulture, ukus našeg detinjstva i mladosti.
Dijaspora/ Diaspora, broj 99, godina XVII, 2014, strana 6
