"Radosti i tuge tudjine", ustvari, naslov je stalne rubrike casopisa ispod koje se objavljuju dokumentarne reportaze o zivotu useljenika. To je serija o radostima i tugama, ogledalo zivota koji se radja, raste i buja, uzdize i ponire daleko od zavicajne grude - ali uvek, kod starijih, sa varljivom nadom o povratku. Zivot, dakle, kako to obicno biva, pise (i pisao je) drugaciji od zeljenog i planiranog scenarija. Namera nam je da pisuci o zivotu rasejanih polagano i strpljivo sabiremo njihove znakove u ovom vremenu i na ovom prostoru. A ti znakovi su dosta brojni i mogu se videti ovde i kao epitaf "Dusa Bogu, telo Svedskoj a srce Srbiji". Ima znakova koji poticu iz daleke proslosti. Kulturne veze, samo da izdvojimo jedan primer, izmedju svedskog i srpskog naroda uspostavljene su jos tridesetih godina minulog veka, kada se ovde pojavila na svedskom prva knjiga srpskih epskih pesama. Zivot je napisao sto je trebalo napisati. DIJASPORA se samo potrudila da ponesto od nasih radosti i tuga zabelezi i objavi na svojim stranicama. Ovde mozete procitati izbor iz objvaljenih reportaza za koje je gradja prikupljena u Svedskoj. Ako imate ideju o cemu bi valjalo pisati, javite se. Pisite nam pre svega vi koji zivite u Svedskoj, ali i vi drugi razvejani po belom svetu. Ocekujemo pisma i od vas koji ste se vratili starom kraju, ako nas takvih uopste ima. Pisite! Vasa reagovanja i najuspelije istinite zivotne price objavicemo na ovoj web-strani. |