Upustili smo se u izuzetno težak, ali zato human i koristan misionarski posao. Sličan unekoliko onome kada su braća Konstantin (kasnije Sveti Ćirilo) i Metodije krenuli da Slovene učvršćuju u veri i da ih opismenjavaju. Ne upoređujemo, naravno, ta dva posla da bismo sebi pridavali neki veći značaj od mogućeg i stvarnog, nego pre svega zbog toga što je danas ćirilica u srpskom jeziku još ugroženija nego što su tada bili u nemilosti Sloveni na čijem je jeziku i pismu tada trebalo držati im propovedi i učiti ih pismenosti.
Znamo kako su prošli i Konstantin i Metodije i oni koje su oni tada poučavali. Imali su sve vreme i iskrene podrške i teška osporavanja. Morali su da idu da se i papi žale. Naišli su, kažu proučavaoci njihovih života, na papino razumevanje. A koliko je ono bilo iskreno i delotvorno, najbolje je tadašnji papa znao.
Ćirilo i Metodije bavili su se tim svetim poslom svaki dan gotovo po 24 časa. U „ĆIRILICI“ tek sada bolje znamo i bliže osećamo kako im je bilo.
Misionarstvo je posao koji se ne obavlja za nadoknadu ili priznanja. Taj posao može da radi samo posvećenik bez prizemnog cilja i bilo kakvih običnih namera. Čine to ljudi koji međusobno moraju delovati kao braća i sestre, ne mereći i ne premeravajući jedno drugome šta su i koliko učinili. Najviši stepen poverenja podrazumeva se i na početku i na kraju.
Može li biti drugog i drukčijeg istinskog misionarstva? Hoće li moći da ovaj posao teče kroz obično traženje i zahtevanje? Šta u tome poslu možemo zahtevati i od koga osim od sebe samih?
Nagrada za ovaj posao može biti samo u sebi, kroz posebnu vrstu unutrašnjeg mira od prevelikog i opravdanog spoljašnjeg nemira.
Neizvesnost u ovom poslu, svakako, prevelika je. I da bi se lakše razumela, nedostojni posebne veličine, uporedićemo to s dilemom u kojoj je bio car Lazar kada je polazio u čuveni srpski Kosovski boj. Ni on se nije, sasvim razumljivo, mogao previše nadati u pobedu, ali je spoznao da i zrnce mogućnosti i nade u spasenje svoje napadnute države zaslužuje i malu i veliku žrtvu. I samo je žrtva bila izvesna, na kraju i konačna. A ono zrnce nade u podvig uzvisilo ga je u nebo, tj. u večnost s kojom se istorijske i filozofske neznalice i danas izruguju jer ne osećaju smisao ni rađanja ni smrti, misleći da treba u ovom prekratkom ovozemaljskom veku samo zadovoljiti ta prva i svakoj životinjki data čula. Njegovu žrtvu, to je sasvim sigurno, ne razumeju i neće nikad razumeti oni kojima je konačan cilj – lagodnost bez većeg truda na ovom svetu. Car Lazar je na žrtvu bio spreman samo zato što je razumeo način i smisao večnog života i trajanja van vremena i prostora koji se beleže samo prostim ovozemaljskim, bolje rečeno prizemnim osetima.
Ovaj posao ne možemo sami završiti. Ovaj posao ne možemo dovršiti ni samo s delićem naroda. Dobar deo Srba, zbog teških prilika u kojima je živeo, izgubio je osećaj samopoštovanja a kroz tu sopstvenu muku i za valjano razumevanje drugih. Sabornost naroda oslabila je do ozbiljnih granica, žrtvovanje za bližnje stanjilo se a ispravan odnos prema najvećim vrednostima zahvaćen je opasnim bledilom.
U tom je smislu i položaj našeg pisma – najočiglednija posledica svega toga.
Naš je posao u Udruženju „Ćirilica“ veliki. Treba da upućujemo vlasnike srpskog jezika u dugo negovane ozbiljne zablude da se samo s pismom može ići u svet. Mnogi misle da ako svoj jezik ispišu latinicom (i to latiničkim sastavom koji je sastavljen u Hrvatskoj sredinom 19. veka a dokrajčen krajem tog veka) biti razumljivi svetu. Neće, naravno, jer naše sporazumevanje sa svetom zavisi od toga koliko znamo svetske jezike, a nikako od toga da li ćemo u svom jeziku koristiti svoj azbućni sasatav ili hrvatski abecedni. Danas su srpski lingvisti najveći krivci za nestajanje ćirilice iz srpskog jezika. Oni su jedini u celoj Evropi, a slična primer ne postoji ni svetu, za ispisivanje na svom jeziku predvideli dva pisma. Oni su čak preimenovali hrvatski (gajevski) latinički sastav i posvojili ga prozvavši ga u Pracvopisu srpskog jezika „srpska latinica“. Latinica koju je sastavio, po ugledu na češko i poljsko pismo, Ljudevit Gaj nije nikada izvorno bila srpska latinica.Takve zablude, pokazalo se, kod nas se teško ispravljaju i prevazilaze.
Naše delovanje u Udruženju „Ćirilica“ odvija se na tri osnovna načina: prvo, opominjanje državnih organa da su u obavezi da sprovode ustavnu odredbu o službenosti srpskog jezika i pisma svuda na srpskom govornom području; drugo da održavamo tribine na kojima govorimo o razlozima osnivanja Udruženja „Ćirilica“; treće osnovno polje našeg delovanja jeste izdavačka delatnost s ćiriličkom tematikom.
_______________________
Novčani prilozi za Udruženje „Ćirilica“ iz Novog Sada mogu se uplatiti posredstvom bilo koje švedske banke i putem Interneta i to kao obična uplata za inostranstvo ”utlandsbetalning”.
Čitaoci koji redovno prate štampano izdanje našeg časopisa znaju da u Švedskoj deluje povereništvo Udruženja "Ćirilica". Poverenik za Švedsku je Borivoje Živković koji živi u Malmeu. Povereniku se možete obratiti na telefon 040 963 522 ili na adresu: U druzenje "Cirilica" c/o Zivkovic Borivoje, Dalsgatan 7, 214 30 Malmö.
Objavljujemo neophodne podatke za nesmetano uplaćivanje priloga Udruženju "Ćirilica" .
SWIFT/BIC: VBUBCS22 (VOJVO?ANSKA BANKA a.d. NOVI SAD)
IBANCS73 3550 0000 0200 3990 24
"CIRILICA" UDRUZENJE GRDJANA
NIKOLAJEVSKA 2
21000 NOVI SAD
Naravno, ukoliko žele, posetioci mogu iskoristiti i formular našeg časopisa za kontakt sa Povereništvom Udruženja "Ćirilica". Dovoljno je da u glavnom meniju otvorite "Pretplata" i popunite formular. U polju za saopštenje poruke obavezno naznačite da želite kontakt sa Povereništvom Udruženja "Ćirilica" za Švedsku.
Za pristup Udruženju "Ćirilica" podnosi se prijava. "Ćirilica" neguje pojedinačno ali i porodično članstvo dok i pravna lica mogu biti članovi. Članarina je 200, 400 i 900 dinara.
________________________
Udruženje nema nikad dovoljno novca za ove ozbiljne projekte. Mnogi Srbi, zbog izgubljenog nacionalnog ponosa i osećanja, ne shvataju ili neće da shvate zašto je u našem slučaju posebno važno očuvanje srpskog pisma. Pismo nam je zaloga i brana da u našim uslovima ne izgubimo i svoj (srpski) jezik.
* Dragoljub Zbiljić je predsednik Izvršnog odbora Udruženja„Ćirilica“ iz Novog Sada
