listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ за целину српског говорног подручја, с централом у Новом Саду а с повереништвима у већим и мањим местима, предузећима, установама, школама и сл., основано је на Сретење Господње – 15. фебруара 2001. године. Основни циљ јесте да се српско десетовековно ћириличко писмо, које је један од основних стубова културно-националног идентитета Срба, врати у живот после полувековног непрекидног прогањања на различите начине и у самој Србији.

Пише: Драгољуб Збиљић

Упустили смо се у изузетно тежак, али зато хуман и користан мисионарски посао. Сличан унеколико ономе када су браћа Константин (касније Свети Ћирило) и Методије кренули да Словене учвршћују у вери и да их описмењавају. Не упоређујемо, наравно, та два посла да бисмо себи придавали неки већи значај од могућег и стварног, него пре свега због тога што је данас ћирилица у српском језику још угроженија него што су тада били у немилости Словени на чијем је језику и писму тада требало држати им проповеди и учити их писмености.

Знамо како су прошли и Константин и Методије и они које су они тада поучавали. Имали су све време и искрене подршке и тешка оспоравања. Морали су да иду да се и папи жале. Наишли су, кажу проучаваоци њихових живота, на папино разумевање. А колико је оно било искрено и делотворно, најбоље је тадашњи папа знао.

Ћирило и Методије бавили су се тим светим послом сваки дан готово по 24 часа. У „ЋИРИЛИЦИ“ тек сада боље знамо и ближе осећамо како им је било.

Мисионарство је посао који се не обавља за надокнаду или признања. Тај посао може да ради само посвећеник без приземног циља и било каквих обичних намера. Чине то људи који међусобно морају деловати као браћа и сестре, не мерећи и не премеравајући једно другоме шта су и колико учинили. Највиши степен поверења подразумева се и на почетку и на крају.

Може ли бити другог и друкчијег истинског мисионарства? Хоће ли моћи да овај посао тече кроз обично тражење и захтевање? Шта у томе послу можемо захтевати и од кога осим од себе самих?

Награда за овај посао може бити само у себи, кроз посебну врсту унутрашњег мира од превеликог и оправданог спољашњег немира.

Неизвесност у овом послу, свакако, превелика је. И да би се лакше разумела, недостојни посебне величине, упоредићемо то с дилемом у којој је био цар Лазар када је полазио у чувени српски Косовски бој. Ни он се није, сасвим разумљиво, могао превише надати у победу, али је спознао да и зрнце могућности и наде у спасење своје нападнуте државе заслужује и малу и велику жртву. И само је жртва била извесна, на крају и коначна. А оно зрнце наде у подвиг узвисило га је у небо, тј. у вечност с којом се историјске и филозофске незналице и данас изругују јер не осећају смисао ни рађања ни смрти, мислећи да треба у овом прекратком овоземаљском веку само задовољити та прва и свакој животињки дата чула. Његову жртву, то је сасвим сигурно, не разумеју и неће никад разумети они којима је коначан циљ – лагодност без већег труда на овом свету. Цар Лазар је на жртву био спреман само зато што је разумео начин и смисао вечног живота и трајања ван времена и простора који се бележе само простим овоземаљским, боље речено приземним осетима.

Овај посао не можемо сами завршити. Овај посао не можемо довршити ни само с делићем народа. Добар део Срба, због тешких прилика у којима је живео, изгубио је осећај самопоштовања а кроз ту сопствену муку и за ваљано разумевање других. Саборност народа ослабила је до озбиљних граница, жртвовање за ближње стањило се а исправан однос према највећим вредностима захваћен је опасним бледилом.

У том је смислу и положај нашег писма – најочигледнија последица свега тога.

Наш је посао у Удружењу „Ћирилица“ велики. Треба да упућујемо власнике српског језика у дуго неговане озбиљне заблуде да се само с писмом може ићи у свет. Многи мисле да ако свој језик испишу латиницом (и то латиничким саставом који је састављен у Хрватској средином 19. века а докрајчен крајем тог века) бити разумљиви свету. Неће, наравно, јер наше споразумевање са светом зависи од тога колико знамо светске језике, а никако од тога да ли ћемо у свом језику користити свој азбућни сасатав или хрватски абецедни. Данас су српски лингвисти највећи кривци за нестајање ћирилице из српског језика. Они су једини у целој Европи, а слична пример не постоји ни свету, за исписивање на свом језику предвидели два писма. Они су чак преименовали хрватски (гајевски) латинички састав и посвојили га прозвавши га у Працвопису српског језика „српска латиница“. Латиница коју је саставио, по угледу на чешко и пољско писмо, Људевит Гај није никада изворно била српска латиница.Такве заблуде, показало се, код нас се тешко исправљају и превазилазе.

Наше деловање у Удружењу „Ћирилица“ одвија се на три основна начина: прво, опомињање државних органа да су у обавези да спроводе уставну одредбу о службености српског језика и писма свуда на српском говорном подручју; друго да одржавамо трибине на којима говоримо о разлозима оснивања Удружења „Ћирилица“; треће основно поље нашег деловања јесте издавачка делатност с ћириличком тематиком.

_______________________

Новчани прилози за Удружење „Ћирилица“ из Новог Сада могу се уплатити посредством било које шведске банке и путем Интернета и то као обична уплата за иностранство ”utlandsbetalning”.

Читаоци који редовно прате штампано издање нашег часописа знају да у Шведској делује повереништво Удружења "Ћирилица". Повереник за Шведску је Боривоје Живковић који живи у Малмеу. Поверенику се можете обратити на телефон 040 963 522 или на адресу: U druzenje "Cirilica" c/o Zivkovic Borivoje, Dalsgatan 7, 214 30 Malmö.

Објављујемо неопходне податке за несметано уплаћивање прилога Удружењу "Ћирилица" .

SWIFT/BIC: VBUBCS22 (ВОЈВОЂАНСКА БАНКА а.д. НОВИ САД)

IBANCS73 3550 0000 0200 3990 24

"ЋИРИЛИЦА" УДРУЗЕЊЕ ГРАЂАНА 
НИКОЛАЈЕВСКА 2
21000 НОВИ САД

Наравно, уколико желе, посетиоци могу искористити и формулар нашег часописа за контакт са Повереништвом Удружења "Ћирилица". Довољно је да у главном менију отворите "Претплата" и попуните формулар. У пољу за саопштење поруке обавезно назначите да желите контакт са Повереништвом Удружења "Ћирилица" за Шведску. 
За приступ Удружењу "Ћирилица" подноси се пријава. "Ћирилица" негује појединачно али и породично чланство док и правна лица могу бити чланови. Чланарина је 200, 400 и 900 динара.

________________________

Удружење нема никад довољно новца за ове озбиљне пројекте. Многи Срби, због изгубљеног националног поноса и осећања, не схватају или неће да схвате зашто је у нашем случају посебно важно очување српског писма. Писмо нам је залога и брана да у нашим условима не изгубимо и свој (српски) језик.

* Драгољуб Збиљић је председник Извршног одбора Удружења „Ћирилица“ из Новог Садa