listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Становништво бивших југословенских република, Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније и Македоније слови за најрасељеније међу расијаним народима. Према неким процјенама, прије избијања југословенске кризе, у дијаспори је живјела скоро половина од укупног становништва друге Југославије. Најбројнија је српска и хрватска емиграција, док Црногораца и Македонаца зиви у печалби, посебно у прекоморским земљама, више него у Црној Гори и Македонији. Разлози покретања са родне груде су различити, док се најчешће сажимају у ону добро знану "трбухом за крухом". Немирни простори Балкана, такође, често су покретали људе и народе, као и за посљедњег грађанског рата, када је, илустрације ради, сваки други становник из некадашње централне југословенске републике Босне и Херцеговине постао избјеглица или расељено лице. Вјероватно, данас, нема земље на свијету у којој не живе некадашњи становници некадашњих република а данас суверених држава Србије и Црне Горе (које су задржале име Југославија), Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније.

Пише: Ацо Драгићевић

Савјет Европе 1991. године објавио је податак да је у Шведској живјело, тада, 41.053 грађанина са пасошем СФРЈ. У то вријеме, према истом извору, у овој скандинавској земљи живјело је више од 20.000 становника бивше Југославије који су примили шведско држављанство. Шведски социолог Сел Магнусон тврдио је осамдесетих година у магазину "Интервју" (Београд) да су у југословенској колонији у Шведској најбројнији Срби (40 %) и Хрвати (20%). Хенри Бацк, анализирајући својевремено састав више од 140 југословенских клубова, изнио је податак да су 40% њихови чланови Срби. Уз констатацију да се подаци шведског Државног завода за усељеничка питања и Европског савјета битно не разликују, око 70.000 усељеника почетком деведесетих година, треба рећи да званична шведска статистика не прати националну припадност. С тим у вези податаке о националној припадности треба примити као резултат личног истраживања појединаца који могу, али не морају бити поуздани. Ово тим прије ако се зна да велик број појединаца из сваког националног корпуса нема постојан контакт, односно чланство у организацијама из земаља поријекла а које су регистроване и дјелују у Шведској.


Из завичајног пртљага на изложбу У Светосавском центру у Стокхолму, крајем 1997. године, Херцеговци који живе у овом граду организовали су изложбу етнографских предмета које су у завичајном пртљагу донели собом из старог краја. На изложби се тако, поред осталог, нашло бурило за воду, штап за млаћење млека чак и торба у којој чобани у Херецговини носе храну. Торбу која је стара скоро један век у Шведску је донела Јока Брстина (93) вероватно најстарија особа међу избеглицама у овој земљи. Саставни део излозбе били су и цртежи са мотивима из Херцеговине а чији су аутори Момо Капор и Бранко Кокољ. Светосавски центар је био место где су Херцеговци организовали и посело. Надат се да ће оваквих и сличних манифестација бити и више и чешће. Да ли ће се неки од изложених експоната са изложбе о Херцеговини у Стокхолму наћи у будућем музеју Срба у Шведској, потврдиће време.


Долазак Југословена у ову земљу везан је за Други свјетски рат. Наиме, заробљеници из Југославије депортовани су у Норвешку гдје је било више логора. Ријетки преживјели из тих логора остали су живјети у некој од скандинавских земаља.

Послије ратних заробљеника овдје су стизали политички емигранти који нису прихватали југославенски тоталитарни комунистички систем власти. У то вријеме, раних педесетих година, у Шведској је живјело око стотињак Југословена. Њихов масовнији долазак везан је, пак, за шездесете године и економску миграцију. У десетљећу 1960 - 1970 у Шведску је стигло око 10.000 радника, истиче у књизи "Сви Срби света" добар познавалац југословенске емиграције публициста Марко Лопушина. Југословени су у то вријеме, не рачунајући усељенике из нордијских земаља били, уз Њемце и Италијане, најмасовнија усељеничка група, тврди социолог Оке Ек у књизи Аспекти усељавања Југословена у Шведску. Данас у Шведској, према подацима Државног завода за статистику са којима располаже Дијаспора, живи око 160.000 становника из бивше Југославије. Најбројнија је усељеничка колонија данашње Југославије (Србија и Црна Гора) са око 100.000 становника. Нови талас усељеника јавио се након распада друге Југославије. Сведска је у годинама рата пружила уточисте за 78.361 лице са простора бивше Југославије.

У то вријеме статистички извјештаји откривају, уз масовнији долазак усељеника, још један карактеристичан показатељ - прихватање шведског држављанства. У времену од 1986. до 1990. године просјечно 1.100 усељеника из Југославије прихватало је шведско држављанство. Међутим, током петогодишње кризе у земљи поријекла 28.028 њених грађана (просјечно 5.600 годишње) постали су нови Шведјани. Снове али и реалност живота некадашњих радника на привременом раду најбоље ће осјетити и у снажну пјесму преточити пјесник Урош Степанов Рос чија се поезија рађа овдје, на лицу мјеста, и пјева о радостима и тугама туђине; "На привременом раду/ привремени људи/ привремено живе/ само су дугови и бол/ који отплаћују/ стални". Шведско држављанство прихватали су стари усељеници који дуго живе у овој земљи, јер - према шведском Закону о држављанству кључни услов за натурализацију је да "лице у тренутку подношења захтјева има домицил у Шведској 5 година". У наредном статистичком прегледу вјероватно ће се подаци о броју усељеника са простора бивше Југославије мијењати, поготово након одлуке шведске владе да стимулише повратак у земљу поријекла.

 [Дијаспора, јануар-фебруар 1998, бр. 1]