listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Срби и српска култура на размеђу векова

Драган Лакићевић: Шта ће бити с нама

Срби, иначе сеобно настројени, не у хиљадама него у милионима, што милом што под присилом размилили су се по земаљском шару. Ни хладну Скандинавију нису заобишли. Некад сe из пасивних крајева одлазило”трбухом за крухом” преко седам мора и гора. Ишло се у свет и по знање. И враћало се. Овде су се скрасила некадашња двојица студената са Сорбоне, изгнаници Рајко Ђермановић и Живко Топаловић. Много пре него ће постати изгнаник севером Европе проћи ће Милош Црњански и оставити видљив траг у српској књижевности.Запажено место у књижевности имају писма Јована Дучића из Палестинае, Љубомира Ненадовића из Италија или Исидоре Секулић која их јеупутила у Отаџбину одавде из комшилука још далеке 1914. Писма из Италије, Палестине и Норвешке кумовала су да се на страницама Дијаспоре устали рубрика Писмо из Отаџбине. Књижевник из Београда, Драган Лакићевић, уредник у Српској књижевној задрузи годинама је на страницама штампане Дијаспоре исписивао ту рубрику. Писма која су објављена у минулов веку, налазе се пред читаоцима Online издања

Марко Милуновић-Пипер: Шкрипићи и други кумови

Штампано издање овог часописа које је излазило пуних 18 година редовно је читао Марко Милуновић Пипер. Колико је ценио Дијаспору говори податак да је, на крају дуговеког живота, на адресу часописа послао Аутонекролог. Марко је био изузетно цењен у књижевним круговима како у туђини тако и у Отаџбини. Био је члан Удружења књижевнка Србије.Странствовао је Марка Милуновића од немила до недрагапуних шест деценија, борећи се увијек за идеје истинског социјалдемократе.

Др Радомир Батуран: Два српска печата

Сваки народ има свој печат. То је језик којим тај народ говори од постања. Налазећи се у зијеву између трију континената, трију раса, трију светских религија – у расцепу Истока и Запада – некада велики српски народ (и по бројности и по значајности) немилице је гажен, распарчаван, уништаван док није постао мали народ (мало значајан данас) коме прети потпун нестанак. Има у томе и наше кривице, али се, свакако, нисмо могли сами толико самопоништити без помоћи актера у чељустима овог проклетничког зијева међу Истоком и Западом, у којем се и планетарно и геополитички налазимо. У прилог тачности ове тезе навешћемо само један пример: у средњем веку, у ери процвата српске краљевине па царевине, бројност Турака, Немаца, Енглеза и Срба била је приближна, а данас је бројност ова прва три народа, само у њиховим матичним земљама, око 80 милиона, а Срба, распарчаних у три земље, само 8 милиона.

Бојан Љубеновић: Како сам постао ”један амерички новинар”

Београдски Студио Б имао је свог Душка Радовића а ”Вечерње новости” Јоцу, Јована Хаџи Костића. Душко Радовић је будио Београд својим досеткама од којих и данас многе живе а Јоца-Насловџија у ”Новостима” је имао ”ТРН” невелик спалт са кратким, ефектним, убојитим и што је најбитније духовитим афоризмима. Исписивао је рубрику пуне три деценије, од 1962. године. Рубрикау је, иначе, покренула 1959. године, Јелица Нина Тимотијевић. Узгред Јован Хаџи Костић је радио на опреми текстова који су се слевали у редакцију и којима је одређивао наслов и поднаслов. Захваљујући томе зарадио је други надимак ”Насловђија”. И, много допринео да, тих шездесетих година минулог века, ”Новости” израсту у најтиражнији дневни лист у Југославији. Рубрика Тако рећи незванично ТРН упокојењем Јована Хаџи Костића 30. маја 1995. наставила је да живи. Припремали су је Микан Миловановић, Растко Закић а данас је припрема Бојан Љубеновић. Уз смишљање нових афоризама за легендарну рубрику Трн, Бојан Љубеновић пише и Писма из Србије. Доносимо једно од писама, уз сагласност аутора, о томе како је достојни наследник Јована Хаџи Костића постао страни новинар.

Марија Хартановић: Српско благо на сигурном месту

Руска наука се посветила проучавању византијске историје у 18. веку, тачније од 1725. године када је у Петерсбургу основана Академија наука. Нешто касније почело је ходочашће руских путника и колекционара на Исток, у потрази за писаним споменицима и хришћанским старинама. Врата манастира на Атосу и Синају била су широко отворена за руске научнике и црквене људе. Монаси су им предочавали такве драгоцености, о чијем постојању нису слутили ни европски посетиоци.

 
 
14

НОВО

 
 
14
 
 

 

dijaspora50NEW

 

 

pecat novi

 

 

dijaspora100NEW

Поклон читаоцима педесетог и стотог броја у ПДФ-у

 

 

BANER FEBRUAR

Слово о српском језику

Српско благо на сигурном месту

Руска наука се посветила проучавању византијске историје у 18. веку, тачније од 1725. године када је у Петерсбургу основана Академија наука. Нешто касније почело је ходочашће руских путника и колекционара на Исток, у потрази за писаним споменицима и хришћанским старинама. Врата м...

Живот ћирилице

Ћирилица угрожена (и) у Српској!

Три језичка ауторитета Миланка Бабић професорица српског језика, лингвисти Милош Ковачевћ и Милорад Телебак говоре за Дијаспору о употреби језика и писма у дејтонској Босни и Херцеговини....

Радости читања и писања

Горски цар за Илиндан у Херцеговини

За Илиндан обавезно путујем у Херцеговину. У сјећању, наравно. Враћам се оним истим путем из раног дјетињства, почетком седамдесетих, кад су нас родитељи водили у родни крај, прије мора, које смо сестра и ја тако жељно исчекивали....

Писма из отаџбине

ИСКУСТВО ДРУГОГ СВЕТА

Интервју: Драган Лакићевић Кад прођу све несреће и недаће, остају сећања и размишљања. Током одлазећег века српски народ је доживео шест ратова у којима је страдало три милиона људи. Након сваког рата, из земље разорене и спаљене до темеља, одлазили су преживели. Тако је с...

Радости и туге туђине

Освећен храм Светог Саве у Стокхолму

Живот Цркве у расејању Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј освештао je храм Светог Саве у Стокхолму Њeгoвa Свeтoст пaтриjaрх српски г. Иринej улaзи у хрaм пoсвeћeн Свeтoм Сaви У недељу, 5. октобра 2014. године, храм посвећен Светом Сави освештао je Његова Светост Пат...

Тамо и овамо

Шетња, узбудљива к’о подгрејана сарма *

У последње време радим медијски мониторинг – централа компаније је у Хелсинкију, мој ”ОУР” је у Талину, ја сам у "шведском тиму" и пратим шведске медије. У шведским причама сам бар осам сати дневно. Интензивно. Могу да радим "даљински". Користим ту привилег...

Сусрети и виђења

Глумица Рада Ђуричин: Овде волим да будем, у Србији у првом реду

        - Нисам се случајно одлучила да ми баш Рада Ђуричин буде прва гошћа у 2019. години. Ако узмемо у обзир њен осмех који траје деценијама, са сигурношћу могу да кажем, чека ме врло успешна година што се тиче моје емисије...

Тема

Гусле моје

"У наше вријеме позног „националног освјешћења“ неке нације, су, захваљујући стицању историјских околности формирале државе на Балкану, мада их никада раније нијесу имале, као ни државну, односно, националну историју. Без културних особеностии, историјске традиције ...

Њ.В. књига

Књига о странствовању

У Скандинавији, прво у Шведској а потом у Данској, у последње две године појавиле су се две књиге у којима је, између корица, похрањено обиље грађе о српском расејању (једна од тих је ”Сапутник и сабеседник”, из 2016. од издавача овог часописа)...

Истините и друге новеле

ШКРИПИЋИ И ДРУГИ КУМОВИ

Први пут сам кумовао када ми је било 18 година. Била су то два кумства у оближњем цетињском селу и једно у самом граду. Затим сам кумовао и друге, и треће и неколико следећих година. Онда је почео рат и он не доноси радости, али се ипак рађају деца и жене се, и ја сам у два, три,...

Живот Срба у расејању

Стамен Миловановић, Харон

Човече, утишајте ту музику, рече љутито цариник лецнувши се изненађено, устукну корак назад држећи и даље ручицу отворених врата комбија.Из тамне утробе аута излетали су разиграни акорди дувачког оркестра, и као лепет безбројних крила уплашених врабаца прхнулих увис, таласајући п...

 BANER FEBRUAR

 

 

14