listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Из штампане и Online Дијаспоре / Diaspore

Драган Лакићевић: Шта ће бити с нама

Срби, иначе сеобно настројени, не у хиљадама него у милионима, што милом што под присилом размилили су се по земаљском шару. Ни хладну Скандинавију нису заобишли. Некад сe из пасивних крајева одлазило”трбухом за крухом” преко седам мора и гора. Ишло се у свет и по знање. И враћало се. Овде су се скрасила некадашња двојица студената са Сорбоне, изгнаници Рајко Ђермановић и Живко Топаловић. Много пре него ће постати изгнаник севером Европе проћи ће Милош Црњански и оставити видљив траг у српској књижевности.Запажено место у књижевности имају писма Јована Дучића из Палестинае, Љубомира Ненадовића из Италија или Исидоре Секулић која их јеупутила у Отаџбину одавде из комшилука још далеке 1914. Писма из Италије, Палестине и Норвешке кумовала су да се на страницама Дијаспоре устали рубрика Писмо из Отаџбине. Књижевник из Београда, Драган Лакићевић, уредник у Српској књижевној задрузи годинама је на страницама штампане Дијаспоре исписивао ту рубрику. Писма која су објављена у минулов веку, налазе се пред читаоцима Online издања

Марко Милуновић-Пипер: Шкрипићи и други кумови

Штампано издање овог часописа које је излазило пуних 18 година редовно је читао Марко Милуновић Пипер. Колико је ценио Дијаспору говори податак да је, на крају дуговеког живота, на адресу часописа послао Аутонекролог. Марко је био изузетно цењен у књижевним круговима како у туђини тако и у Отаџбини. Био је члан Удружења књижевнка Србије.Странствовао је Марка Милуновића од немила до недрагапуних шест деценија, борећи се увијек за идеје истинског социјалдемократе.

Др Радомир Батуран: Два српска печата

Сваки народ има свој печат. То је језик којим тај народ говори од постања. Налазећи се у зијеву између трију континената, трију раса, трију светских религија – у расцепу Истока и Запада – некада велики српски народ (и по бројности и по значајности) немилице је гажен, распарчаван, уништаван док није постао мали народ (мало значајан данас) коме прети потпун нестанак. Има у томе и наше кривице, али се, свакако, нисмо могли сами толико самопоништити без помоћи актера у чељустима овог проклетничког зијева међу Истоком и Западом, у којем се и планетарно и геополитички налазимо. У прилог тачности ове тезе навешћемо само један пример: у средњем веку, у ери процвата српске краљевине па царевине, бројност Турака, Немаца, Енглеза и Срба била је приближна, а данас је бројност ова прва три народа, само у њиховим матичним земљама, око 80 милиона, а Срба, распарчаних у три земље, само 8 милиона.

Бојан Љубеновић: Како сам постао ”један амерички новинар”

Београдски Студио Б имао је свог Душка Радовића а ”Вечерње новости” Јоцу, Јована Хаџи Костића. Душко Радовић је будио Београд својим досеткама од којих и данас многе живе а Јоца-Насловџија у ”Новостима” је имао ”ТРН” невелик спалт са кратким, ефектним, убојитим и што је најбитније духовитим афоризмима. Исписивао је рубрику пуне три деценије, од 1962. године. Рубрикау је, иначе, покренула 1959. године, Јелица Нина Тимотијевић. Узгред Јован Хаџи Костић је радио на опреми текстова који су се слевали у редакцију и којима је одређивао наслов и поднаслов. Захваљујући томе зарадио је други надимак ”Насловђија”. И, много допринео да, тих шездесетих година минулог века, ”Новости” израсту у најтиражнији дневни лист у Југославији. Рубрика Тако рећи незванично ТРН упокојењем Јована Хаџи Костића 30. маја 1995. наставила је да живи. Припремали су је Микан Миловановић, Растко Закић а данас је припрема Бојан Љубеновић. Уз смишљање нових афоризама за легендарну рубрику Трн, Бојан Љубеновић пише и Писма из Србије. Доносимо једно од писама, уз сагласност аутора, о томе како је достојни наследник Јована Хаџи Костића постао страни новинар.

Марија Хартановић: Српско благо на сигурном месту

Руска наука се посветила проучавању византијске историје у 18. веку, тачније од 1725. године када је у Петерсбургу основана Академија наука. Нешто касније почело је ходочашће руских путника и колекционара на Исток, у потрази за писаним споменицима и хришћанским старинама. Врата манастира на Атосу и Синају била су широко отворена за руске научнике и црквене људе. Монаси су им предочавали такве драгоцености, о чијем постојању нису слутили ни европски посетиоци.

 
 
srb22

НОВО

 
 
srb22
 
 

 

dijaspora50NEW

 

 

pecat novi

 

 

dijaspora100NEW

Поклон читаоцима педесетог и стотог броја у ПДФ-у

 

 

baner januar 2020 1

Њ.В. књига

Нова коперниканска револуција мишљења

Коперник је изазвао револуцију када је пре 500 година рекао једноставну чињеницу, да је земља округла и да се креће око центра. То је платио животом, као и његови следбеници Галилео Галилеј и Ђордано Бруно. Требало је да прођу три века да би се превазишле заблиде и установиле т...

Слово о српском језику

Српско благо на сигурном месту

Руска наука се посветила проучавању византијске историје у 18. веку, тачније од 1725. године када је у Петерсбургу основана Академија наука. Нешто касније почело је ходочашће руских путника и колекционара на Исток, у потрази за писаним споменицима и хришћанским старинама. Врата м...

Живот ћирилице

Ћирилица угрожена (и) у Српској!

Три језичка ауторитета Миланка Бабић професорица српског језика, лингвисти Милош Ковачевћ и Милорад Телебак говоре за Дијаспору о употреби језика и писма у дејтонској Босни и Херцеговини....

Радости читања и писања

Горски цар за Илиндан у Херцеговини

За Илиндан обавезно путујем у Херцеговину. У сјећању, наравно. Враћам се оним истим путем из раног дјетињства, почетком седамдесетих, кад су нас родитељи водили у родни крај, прије мора, које смо сестра и ја тако жељно исчекивали....

Писма из отаџбине

ИСКУСТВО ДРУГОГ СВЕТА

Интервју: Драган Лакићевић Кад прођу све несреће и недаће, остају сећања и размишљања. Током одлазећег века српски народ је доживео шест ратова у којима је страдало три милиона људи. Након сваког рата, из земље разорене и спаљене до темеља, одлазили су преживели. Тако је с...

Тамо и овамо

КАКО, ГДЕ И КАДА СЛОЖНА БРАЋА ТУЂЕ КУЋЕ ГРАДЕ?

           Млади и образовани Срби, из различитих земаља 1826. године основали су у Пешти Матицу српску. Било је то у време ослобађења Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене ев...

Сусрети и виђења

Тридесет хиљада Срба доброчинитеља подржава Хуманитарну организацију Срби за Србе

- Прије три године организација Срби за Србе имала је план да сакупите и донира 250,000 евра. У минулој години (2019.) прикупњено је и распоређено корисницима чак милион евра. Одговарајући на питање Дијаспоре о плановима за 2020. Годину предсједник Игор Рашула каже: Захваљујући о...

Тема

Гусле моје

"У наше вријеме позног „националног освјешћења“ неке нације, су, захваљујући стицању историјских околности формирале државе на Балкану, мада их никада раније нијесу имале, као ни државну, односно, националну историју. Без културних особеностии, историјске традиције ...

Истините и друге новеле

ШКРИПИЋИ И ДРУГИ КУМОВИ

Први пут сам кумовао када ми је било 18 година. Била су то два кумства у оближњем цетињском селу и једно у самом граду. Затим сам кумовао и друге, и треће и неколико следећих година. Онда је почео рат и он не доноси радости, али се ипак рађају деца и жене се, и ја сам у два, три,...

Радости и туге туђине

Живио живот Бранислав Бранко Тешановић

Прича о човјеку који је,након три године,пронађен мртав у свом стану. Ово је још једна од прича о туђиновању. Мање се у ову причу удјенула радост него што је то учинила туга туђине. ...

Живот Срба у расејању

Стамен Миловановић, Харон

Човече, утишајте ту музику, рече љутито цариник лецнувши се изненађено, устукну корак назад држећи и даље ручицу отворених врата комбија.Из тамне утробе аута излетали су разиграни акорди дувачког оркестра, и као лепет безбројних крила уплашених врабаца прхнулих увис, таласајући п...

baner januar 2020 1

 

 

srb22