listovi5433cirN
svN
 
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Srbi i srpska kultura na razmeđu vekova

Dragan Lakićević: Šta će biti s nama

Srbi, inače seobno nastrojeni, ne u hiljadama nego u milionima, što milom što pod prisilom razmilili su se po zemaljskom šaru. Ni hladnu Skandinaviju nisu zaobišli. Nekad se iz pasivnih krajeva odlazilo”trbuhom za kruhom” preko sedam mora i gora. Išlo se u svet i po znanje. I vraćalo se. Ovde su se skrasila nekadašnja dvojica studenata sa Sorbone, izgnanici Rajko Đermanović i Živko Topalović. Mnogo pre nego će postati izgnanik severom Evrope proći će Miloš Crnjanski i ostaviti vidljiv trag u srpskoj književnosti.Zapaženo mesto u književnosti imaju pisma Jovana Dučića iz Palestinae, Ljubomira Nenadovića iz Italija ili Isidore Sekulić koja ih jeuputila u Otadžbinu odavde iz komšiluka još daleke 1914. Pisma iz Italije, Palestine i Norveške kumovala su da se na stranicama Dijaspore ustali rubrika Pismo iz Otadžbine. Književnik iz Beograda, Dragan Lakićević, urednik u Srpskoj književnoj zadruzi godinama je na stranicama štampane Dijaspore ispisivao tu rubriku. Pisma koja su objavljena u minulov veku, nalaze se pred čitaocima Online izdanja

Marko Milunović - Piper: Škripići i drugi kumovi

Štampano izdanje ovog časopisa koje je izlazilo punih 18 godina redovno je čitao Marko Milunović Piper. Koliko je cenio Dijasporu govori podatak da je, na kraju dugovekog života, na adresu časopisa poslao Autonekrolog. Marko je bio izuzetno cenjen u književnim krugovima kako u tuđini tako i u Otadžbini. Bio je član Udruženja književnka Srbije.Stranstvovao je Marka Milunovića od nemila do nedragapunih šest decenija, boreći se uvijek za ideje istinskog socijaldemokrate. 

Dr Radomir Baturan: Dva srpska pečata

Svaki narod ima svoj pečat. To je jezik kojim taj narod govori od postanja. Nalazeći se u zijevu između triju kontinenata, triju rasa, triju svetskih religija – u rascepu Istoka i Zapada – nekada veliki srpski narod (i po brojnosti i po značajnosti) nemilice je gažen, rasparčavan, uništavan dok nije postao mali narod (malo značajan danas) kome preti potpun nestanak. Ima u tome i naše krivice, ali se, svakako, nismo mogli sami toliko samoponištiti bez pomoći aktera u čeljustima ovog prokletničkog zijeva među Istokom i Zapadom, u kojem se i planetarno i geopolitički nalazimo. U prilog tačnosti ove teze navešćemo samo jedan primer: u srednjem veku, u eri procvata srpske kraljevine pa carevine, brojnost Turaka, Nemaca, Engleza i Srba bila je približna, a danas je brojnost ova prva tri naroda, samo u njihovim matičnim zemljama, oko 80 miliona, a Srba, rasparčanih u tri zemlje, samo 8 miliona.

Bojan Ljubenović: Kako sam postao ”jedan američki novinar”

Beogradski Studio B imao je svog Duška Radovića a ”Večernje novosti” Jocu, Jovana Hadži Kostića. Duško Radović je budio Beograd svojim dosetkama od kojih i danas mnoge žive a Joca-Naslovdžija u ”Novostima” je imao ”TRN” nevelik spalt sa kratkim, efektnim, ubojitim i što je najbitnije duhovitim aforizmima. Ispisivao je rubriku pune tri decenije, od 1962. godine. Rubrikau je, inače, pokrenula 1959. godine, Jelica Nina Timotijević. Uzgred Jovan Hadži Kostić je radio na opremi tekstova koji su se slevali u redakciju i kojima je određivao naslov i podnaslov. Zahvaljujući tome zaradio je drugi nadimak ”Naslovđija”. I, mnogo doprineo da, tih šezdesetih godina minulog veka, ”Novosti” izrastu u najtiražniji dnevni list u Jugoslaviji. Rubrika Tako reći nezvanično TRN upokojenjem Jovana Hadži Kostića 30. maja 1995. nastavila je da živi. Pripremali su je Mikan Milovanović, Rastko Zakić a danas je priprema Bojan Ljubenović. Uz smišljanje novih aforizama za legendarnu rubriku Trn, Bojan Ljubenović piše i Pisma iz Srbije. Donosimo jedno od pisama, uz saglasnost autora, o tome kako je dostojni naslednik Jovana Hadži Kostića postao strani novinar.

Marija Hartanović: Srpsko blago na sigurnom mestu

Za vreme svog boravka u Hilandaru, Uspenjskičita rukopisni Životopis Svetog Save srpskog i njegovog oca Simeona Nemanje, koji je sastavio Domentijan, učenik Svetog Save. Uspenjski čita i njegovu štampanu verziju, koja je urađena u slavenosrpskoj štampariji u Beču 1794. godine. U svom dnevniku opisuje i crta skice ikona i predmeta religioznog kulta dok 14. januara prisustvuje prazniku Svetog Save. Sa posebnom radošću i radoznalošću, Porfirije Uspenjski proučava Hilandarsku biblioteku i među 18 hilandarskih jevanđelja, napisanih u periodu od 1270/2. do 1662. godine, pronalazi Miroslavljevo jevanđelje. 

14

NOVO

 
14
 
 

dijaspora50NEW

 

 

pecat novi

 

dijaspora100NEW

Поклон читаоцима педесетог и стотог броја у ПДФ-у

 

 

BANER FEBRUAR

Slovo o srpskom jeziku

Srpsko blago na sigurnom mestu

Ruska nauka se posvetila proučavanju vizantijske istorije u 18. veku, tačnije od 1725. godine kada je u Petersburgu osnovana Akademija nauka. Nešto kasnije počelo je hodočašće ruskih putnika i kolekcionara na Istok, u potrazi za pisanim spomenicima i hrišćans...

Život ćirilice

Ćirilica ugrožena (i) u Srpskoj!

Tri jezička autoriteta Milanka Babić profesorica srpskog jezika, lingvisti Miloš Kovačevć i Milorad Telebak govore za Dijasporu o upotrebi jezika i pisma u dejtonskoj Bosni i Hercegovini....

Radosti čitanja i pisanja

Gorski car za Ilindan u Hercegovini

Za Ilindan obavezno putujem u Hercegovinu. U sjećanju, naravno. Vraćam se onim istim putem iz ranog djetinjstva, početkom sedamdesetih, kad su nas roditelji vodili u rodni kraj, prije mora, koje smo sestra i ja tako željno isčekivali....

Pisma iz otadžbine

Iskustvo drugog sveta

Intervju: Dragan Lakićević Kad prođu sve nesreće i nedaće, ostaju sećanja i razmišljanja. Tokom odlazećeg veka srpski narod je doživeo šest ratova u kojima je stradalo tri miliona ljudi. Nakon svakog rata, iz zemlje razorene i spaljene do temelja, odlazili su...

Radosti i tuge tuđine

Osvećen hram Svetog Save u Stokholmu

Život Crkve u rasejanju Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej osveštao je hram Svetog Save u Stokholmu Njegova Svetost patrijarh srpski g. Irinej ulazi u hram posvećen Svetom Savi U nedelju, 5. oktobra 2014. godine, hram posvećen Svetom Savi osveštao...

Tamo i ovamo

Šetnja, uzbudljiva k’o podgrejana sarma *

U poslednje vreme radim medijski monitoring – centrala kompanije je u Helsinkiju, moj ”OUR” je u Talinu, ja sam u "švedskom timu" i pratim švedske medije. U švedskim pričama sam bar osam sati dnevno. Intenzivno. Mogu da radim "daljinski...

Susreti i viđenja

Glumica Rada Đuričin: Ovde volim da budem, u Srbiji u prvom redu

        - Nisam se slučajno odlučila da mi baš Rada Đuričin bude prva gošća u 2019. godini. Ako uzmemo u obzir njen osmeh koji traje decenijama, sa sigurnošću mogu da kažem, čeka me vrlo uspešna godina što se tiče m...

Tema

Gusle moje

"U naše vrijeme poznog „nacionalnog osvješćenja“ neke nacije, su, zahvaljujući sticanju istorijskih okolnosti formirale države na Balkanu, mada ih nikada ranije nijesu imale, kao ni državnu, odnosno, nacionalnu istoriju. Bez kulturnih osobenostii, istori...

NJ.V. knjiga

Knjiga o stranstvovanju

U Skandinaviji, prvo u Švedskoj a potom u Danskoj, u poslednje dve godine pojavile su se dve knjige u kojima je, između korica, pohranjeno obilje građe o srpskom rasejanju (jedna od tih je ”Saputnik i sabesednik”, iz 2016. od izdavača ovog časopi...

Istinite i druge novele

ŠKRIPIĆI I DRUGI KUMOVI

Prvi put sam kumovao kada mi je bilo 18 godina. Bila su to dva kumstva u obližnjem cetinjskom selu i jedno u samom gradu. Zatim sam kumovao i druge, i treće i nekoliko sledećih godina. Onda je počeo rat i on ne donosi radosti, ali se ipak rađaju deca i žene se, i ja sam u dva, tr...

Život Srba u rasejanju

Stamen Milovanović, Haron

Čoveče, utišajte tu muziku, reče ljutito carinik lecnuvši se iznenađeno, ustuknu korak nazad držeći i dalje ručicu otvorenih vrata kombija.Iz tamne utrobe auta izletali su razigrani akordi duvačkog orkestra, i kao lepet bezbrojnih krila uplašenih vrabaca prhn...

 
BANER FEBRUAR
14