|
Петар Жегарац 1906-1993 Време брзо, необично брзо, тече и мења се. Догађаји се смењују као на траци. Оно што се догодило само пре пола часа, пола месеца или пола године зна се неповратно изгубити ако се не забележи. Мудрост, да се стварно догодило само оно што је записано, потврђује се увек изнова. У поодмаклој животној доби, дакле у доби када се почињу сводити рачуни са животом и његовим учинком, један човек почињао се сећати и помало бележити. На наговор пријатеља одлучио је да своје белешке учини доступним ширем кругу људи. Оне што су одлучивали о улагању друштвеног новца у очување наше културе и језика у туђини, његове књиге, нажалост, нису интересовале. Верујући, међутим, у реч својих пријатеља одлучио је, због тога, постати писац о свом трошку. Звао се Петар Жегарац. Добро је, чак би се могло рећи да је и општа корист, што је тако одлучио. Старо знање за нове идеје Био је машински инжењер. Пре Другог светског рата био је директор продајног одељења петролејске компаније "Сел". Као високообразован стручњак после рата радио је на одговорним местима у привреди. Педесетих година ће се теже разболити и због лечења, дуже ће одсуствовати са посла. У доколици пробуде се стара знања стечена за време студија у обради кованог гвожђа. Научено на факултетима комбинује и упоређује са литературом из уметности. Одлучује се да покуша и успева ковано гвожђе користити као материјал за уметнички израз. После шест година упорног рада, након изложби у Отаџбини и иностранству (Италија, Немачка, Луксембург, САД и Шведска), Петар Жегарац је постао члан Удружења ликовних уметника примењене уметности Србије. Трособан стан на изложби Врхунац као примењени уметник Жегарац ће остварити 1962. године репрезентативном изложбом "Метал у савременом дому". Изложба је била постављена у Музеју за примењену уметност у Београду. Уствари на изложби Жегарац је опремио својим делима трособан стан. Намештај је био од кованог гвожђа модерног облика и Жегарчевог дизајна, декоративна огледала са орнаментима из наших средњевековних манастира, тапациране фотеље, столови од кованог гвожђа са плочама од стакленог мозаика, а у витринама су били емајл експонати, зделе, тањири, цираци, више модела посуђа за кафу. Писац уникатних дела У позним годинама, као афирмисан уметник примењене уметности, Петар Жегарац, на срећу, окушава се као писац. Заиста је то срећна околност, јер је Жегарац, са избрушеним осећајем за детаље и општим запажањима, оставио вредна дела. Њихова вредност је у слици живота осамдесетих година овог века, успешно извајаној слици наших домаћина, Шведјана, али и у изванредним описима места, људи и појава које су, од детињства у Сремској Митровици до смрти у Стокхолму, испуњавале живот овог необичног човека. Хумористичко-сатиричне приче "Како постати прави Швеђанин", уз књиге сећања; "Сећам се..." и "Нова сећања", издвајају се својом зрелошћу. Ако занемаримо језичке и граматичке грешке, на које се и писац у обраћању читаоцу жали, јер нема међу усељеницима лектора, споменуте књиге, верујемо, у будућности ће се све више спомињати. Шведска верзија књиге "Како постати прави Швеђанин" од стране шведских критичара проглашена је "као уникатно дело своје врсте", писцу је донела годишњу награду општине Штокхолм и пријем у чланство Удружења шведских књижевника. Неоправдано запостављен Као примењени уметник Петар Жегарац је добио пуну сатисфакцију. Као писац за живота је био запостављен, могло би се рећи и потцењен. Неоправдано. Довољно је било прочитати његове опсервације о нашем и менталитету Швеђана, па се уверити у уметничку, а посебно документарну вредност оног што је Жегарац написао. Међутим, то није једино. Књиге написане "о свом трошку" могу бити, а оне су то већ и данас, драгоцене за све оне који пожеле осветљавати путеве нас развејаних по белом свету. _____________________________________________ Све књиге Петра Жегарца: "По мирису ми дођи", хумористичке и друге приче, 1979. Све књиге Петра Жегарца, осим једне написане на шведском језику ( "Att bli äkta svensk" - Како постати прави Швеђанин), објављене су у издању аутора. Књигу хумористицко - сатиричних прича на шведском објавила му је позната издавачка кућа "Norsteds" 1982. Две књиге које је објавио у властитом издању Петар Жегарац је посветио својој супрузи Карин Алмберг, једну Мили Видаковић, док је једну књигу посветио другарима са којима је провео младост: Кости и Николи Милинову,Александру Берићу и Звонку Вељковићу. _______________________________________________ Биографија: Петар Жегарац рођен је 1906. године у Сремској Митровици. Школовао се у родној Митровици и Новом Саду гдје је матурирао. Студирао је на Техницким факултетима у Београду и Загребу. Био је члан Удружења ликовних уметника примењене уметности Србије (УЛУПУС) и Удружења шведских књижевника. У Шведску је дошао 1969. године. Био је ожењен Швеђанком Карин Алмберг. Имао је више самосталних и заједничких изложби у Србији и иностранству. У властитом издању објавио је девет књига. Једну књигу објавило му је шведско издавачко предузеће "Норстедс". Био је цлан првог Одбора Српско-православне црквене општине у Стокхолму. Умро је у Стокхолму 1993. године, где је и сахрањен.______________________________________________ У броју 10. "Дијаспора" се обратила читаоцима и позвала их да заједно осветлимо животну причу аутора књиге "Сећам се..." Петра Жегарца. Јавило нам се десет читалаца. Свима се захваљујемо за допринос у стварању ове вредне животне приче. |
