listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

У шведском граду Упсали Никола Чутурило, вероватно најстарији Србин у свеколиком српском расејању, прославио је стоти рођендан. Поред осталих, стигла је честита и од шведске краљице Силвије и краља Карла Густава XVI

Четвртак је, 6 новембар 2008 године. 
У стану Николе и Софије Чутурило у Упсали свечана атмосвера. Софија и Никола седе на две спојене столице пред камером Рајка Лакића са шведске ТВ (SVT) и причају о свом протеклом животу. Ту су њихова деца Боса и Стево, да се нађу при руци и помогну ако затреба. Снаха Милка ће им се касније придружити када дође са посла На лицима Николе и Софије лепо се види радост значајног јубилеја.

Пише: Миломир Атанасковић


Слављеник, стогодишњак Никола Чутурило из Даба Личког редак јубилеј обележио је далеко од родног краја, у шведском граду Упсали. До Николе је његова супруга Софија а у позадини је њихов син Стево

Стижу честитке са свих страна. Дошла је честитка и од шведског краљевског пара, краљице Силвиjе и краља Карлa Густава XVI.
Никола прича: „Родио сам се у Дабру Личком 6 новембра 1908 године по старом календару, два дана у очи Аранђеловдана у дому Илије и Милице Чутурило, рођене Бабић. Касније је матичар само преписао датум старог јулијанског календара у нови григоријански. Када сам имао 10 година играјући се са дjецом неко рече: Ноћас се у кући Станка и Јелке родила цурица. Незнам како и зашто али мени дође мисао. Она која се ноћас родила биће моја жена“. Прошло је 17 година и када се 13 октобра 1935 године оженио са Софијом, сетио се те своје мисли.
Никола стално понавља да је Софију њему Бог даровао. Софија и Никола својим дуговеким животом изградили су леп пример љубави и узајамног поштовања. Ваља овај лепи и пример међусобне љубави и узајамног поштовања посебно истаћи у ово време себичности, саможивости и климавих бракова.
Софија се приближава свом 90 рођендану који ће прославити 25. фебрара 2009. године .
Софија и Никола родили су шесторо деце. Син Стојан је погинуо 1991 године. Троје деце данас живи у далекој Аустралији: Михајло, Мира и Милица а двоје у Шведској: Боса и Стево. Имају седморо унучади и седморо параунучади. Двоје унучади је на путу за овај свет у којем је деда Никола доживео дубоку старост.
Дошли су у Шведску 1995 године поневши са собом тугу за изгубљеним сином Стојаном и завичајем- Дабром Личким, у близини Оточца на Плитвичким језерима. У завичајном пртљагу нашао се и БУКВАР за основне школе у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца који је 1925. године написао Николин стриц, учитељ Стево Чутурило. Старац Никола, уз Буквар прву књигу свих нас, понео је и Свето Писмо које је добио од стрица из Београда двадесетих година прошлог века. Тих година двадесетих Никола је у Светом Писму испресовао један лист калопера који и данас чува. По дотрајалости свете књиге може се закључити да је у кући вјерујуће фамилије Чутурило била често отварана и радо читана.
Љубав према Богу, сазнајемо, деда Никола је наследио од својих родитеља али пре свега од деде Стола који је сав био посвећен Богу и молитви па су га сви звали свети Столе. Он је говорио: „Нисам ишао у школу па знам као поп.“ Из те љубави према Богу у Николи се развила и безгранична љубав према људима.
Никола Чутурило, са својом животном сапутницом Софијом, зашао је доста добра здравља у своj други век

Аутор овог прилога, протојереј-ставрофор Миломир Атанасковић je парох вестерошки и арх. намесник за Скандинавију. У броју 44(2),2005. године, у рубрици ”Учимо ћирилицу”, Дијаспора је писала о Буквару који се чува у породици Чутурило. Реч је о издању за школску 1927/28 годину. У Буквару је посвете унуку Стеви а буквар је сачувао трећи Стево Чутурило, син Николин, који живи у Упсали. »Написах ти књигу ову, коју људи Буквар зову- написах ти прву књигу, твоју прву слатку бригу, пуну слика и песмица, пословица и причица; да научиш све читати, све читати и писати. Писмо ћете просветити, сваком добру поучити. Добра ј књига намучитељ а рђава непријатељ. Стог увек се добро чувај од зле књиге и зла друга. Срећна ти прва књига. Деда Стево, 1927. године». Буквар је као и фамилија Чутурило прошао ”Олују” а онда се са фамилијом потуцао по белом свету, стигао чак и до Аустралије, да би се коначно нашао у Шведској. У двоброју Дијаспоре (47-48) за ту 2005. годину у рубрици Портрети објавили смо и кратку биографију учитеља и истакнутог јавног и културно-просвјетног радника Стеве Чутурила (1846-1939).

Дијаспора, година XII, broj 67, strana 4-5


Никола Чутурило из Даба Личког

Послије краће болести, у старачкој изнемоглости, преминуо је ђед Никола Чутурило у својој 103 години живота 10. децембра 2010. године у Упсали (Шведска). Умро је најстарији прогнаник српског поријекла. Нокола се родио 6. новембра 1908 године по старом јулијанском календару, два дана уочи празника Св. Архангела Михајла, у дому Илије и Милице Чутурило у Личком Дабру близу Оточца на Плитвичким језерима. Оженио се 13. октобра 1935. године Софијом са којом је у правом хришћанскон браку прожетом истинском љубављу и поштовањем добио шесторо дјеце: синове Михајла, Стојана и Стева и кћери Миру, Босу и Милицу. Син му Стојан погинуо је 1991. године, Михајло, Мира и Милица живе у Аустралији а Стево и Боса у Шведској. Нећемо погријешити ако кажемо да сви који су познавали Николу Чутурила осјећају ненадокнадив губитак: свијет је осиромашио за једног прекрасног човјека, и зато је у свијету хладније и тужније него што је било кад је Никола Чутурило ходао земљом.

 

Дијаспора/ Diaspora, број 67, година XII, 2009, strana 4-5