|
Ја лечим, а можда и напајам своју носталгију скупљајући предмете из старог краја. Додуше, ретко их налазим; вероватно је и у томе драз. Тако пре неки дан, на аукцији у Стокхолму, нађох праву перлу-мали пиротски ћилим. Какво лепо изненађење- благо си га мени. Боје мирне, загасити тонови: средишно поље алеве црвене боје, по ободу природно бело, са складно распоређеним цветовима (цветни мотиви су били уобичајени до краја XIX века, а затим су превладале геометијске шаре). Течу, види се да је стар, а очуван, танак, фин и мајсторски урађен. Ако га савијеш, у џеп ће ти стати.
Пише: Александар Саша Ђорђевић
Не каже залуд стара персијска пословица: Што је већи газда, ћилим му је тањи! После су Американци све упропастили, тражећи да им ноге упадају до глежњева, у неки машински сурогат.
Ћилим је једно од најкарактеристичнијих обележја наше старе традиције, сведок свакодневног живота нашег народа и његов верни пратилац кроз векове.
Међу најпозанатијима и вероватно најлепшим, по својим разноврсним мотивима, су они пиротски. Пиротски ћилим, од памтивека, сматран је симболом огњишта, породишне слоге и богатства, па се као такав и наручивао код ткаља, па поклањао и чувао, као заштитник куће и преносио са колена на колено. Тако је можда и овај доспео у ове крајеве; као амајлија, у пртљагу неког нашег печалбара. Виде се трагови пресавијања, бог зна колико је дуго чамио заборављен, на дну неког сандука.
Пиротски ћилим често мешају са турским. Они по шарама и мотивима јесу слични, али само на први поглед и то за површног и незаинтересованог посматрача.
Иначе су врло различити. Основне разлике су да, пиротски ћилим има два лица, док турски само једно, као и да се пиротски ради из једног комада, а турски из две половине- састављене по уздужној оси ћилима.
Кажу да стари ћилим сарджи дубоке истине о животу: у њему се стиче и свето и профано. Направљен је да задовољи профану потребу, али је то давно превазишао и постао уметност, лепота, мистична веза са прецима и одређеним простором.
Ко је пре неку годину, у галерији САНУ у Београду видео изложбу "Пиротски ћилим", зна каква је то лепота. Узгред уз ту изложбу је изашао и изванредан каталог у боји, који сликом и текстом, на српском и енглеском, репрезентативно представља овај наш етнографски драгуљ. Највероватније, каталог се још увек може наћи у Академији, да за мале паре обрадујете себе или пријатеља. Ако вас пут одведе у Пирот обавезно погледајте сталну изложбу ћилима, у тамошњен Музеју.
Лако цете га наци-налази се одмах иза знамените кафане "Ладна вода".
Александар Саша Ђорђевић је рођен 1945. у Београду. По струци је економиста а бави се увозом и извозом. У Шведској, односно Штокхолму живи од 1988. Аутор је више запажених кратких, документарних, прича. Страствени је колекционар уметнина из строг краја, и љубитељ лепоте свакојаке врсте.
____________
За време посете Шведској, председник Србије Борис Тадић сусрео се са краљем Шведске Карлом Густавом XVI. Том приликом Тадић је краљу Шведске поклонио уникатни пироптски ћилим и малу икону Богородице са Христом.
Дијаспора, број 50, март-април 2006
|
