listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Љиљана Митровић, власница ресторана Балкан Грил у Тумби на периферији Стокхолма (Сторвретсвäген 4, телефон 073 585 04 97)

Нови Сад је једна лепа варош, многима позната, захваљујући нашем Ђолету, Ђорђу Балашевићу. Он може о свему да пева, па је тако овековечио и војвођанску кухињу и многе војвођанске специјалите, песмом "Ал се некад добро јело - баш"!

Пљескавица, Гибаница, Пуњене паприке... изузетно су полуларни у Шведској. Ова и још нека јела у шведским ресторанима учинили су изузетно популарним искусни угоститељски радници Стаменко Кандић, Срећко Ђурић, Жана Босанац, Милка Шалић…

И не само они.

Популарна јела из српске и других кухиња народа са балканског полуострва, из шведских ресторана, полако се пресељавају и у шведска домаћинства понајвише захваљујући, међу Швеђанима, популарној књизи рецепата коју је написао познати профил са шведске ТВ Јован Радомир, чија су два издања са укупним тиражом распродата.

Некад су угоститељски објекти у Стокхолму, а било је десетак, носили имена по градовима из којих су долазили њихови власници или по познатим туристичким местима некадашње нам заједничке државе.

Млађи усељеници данас, из географског имена ширег завичајног простора на југу Европе, извлаче име за ресторане али и музичке ансамбе. Балкан!

Мирјана Мелкус-Црутх открива читаоцима Дијаспоре један ресторан, одмах ту поред нас који живимо у Стокхолму или у неком од приградских насеља.

 

Као дете Новог Сада и Војводине, волим све оно о чему Ђоле пева у тој песми. Међутим, у Новом Саду, на старом Житном тргу, одавно већ се шепури " Сокаче", оаза изворне српске хране и специјалитета. Власништво је једног Лесковчанина и позната је надалеко.

Пише: Мирјана Мелкус-Црутх

Сокачe” је кроз ових двадесетак година, од када живим у Стокхолму, постало и омиљено место мојих шведских пријатеља, приликом њихових боравака у Новом Саду. Зажелим се, с времена на време, правог роштиља, па онда покушавам да у нашем лепом Стокхолму, нађем неку замену за моје новосадско "Сокаче".

То иде некако, али само "донекле", што рекле Лале.

Како смо ми, хвала богу, причљив народ, тако ја, пре извесног времена сазнам за Балкан Грил у Тумби.

И ето ту, доживех "љубав на први поглед" када на овалу пред нас спустише разне месане "ђаконије".

Власница ресторана Љиљана Mитровић, објашњава нам како ресторан нуди и веома укусно на ражњу печено прасе или јагње, затим "гравче на тавче", Балкан мезе, проја, лепиње...па колаче итд итд. ( Ајаојјјј, амa да ме доктор не чује! )

Укусна храна, угодна атмосфера са перспективом седења напољу (када нам то шведско лето дозволи). Љиљана са својим благим лицем и наступом, разлози су, не само за посету, него и за пријатељску препоруку другима.

И тако, надомак Стокхолма, у његовом јужном предграђу, постоји још један мали Лесковац, постоји укус и дух наше далеке земље и културе, укус нашег детињства и младости.

--------- 
Мирјана Мелкус-Црутх

Дијаспора/ Diaspora, број 99, година XVII, 2014, strana 6