listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Са промоције Нове Зоре у Боеграду

Издавач: Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета", Одбори у Билећи и Гацку

Савјет Нове Зоре: Преосвећени епископ Захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије, еписком Атанасије (Јефтић), академик Милорад Екмечић, академик Никола Милошевић, академик Бранко Милановић (предсједник Савјета), академик Светозар Кољевић, академик Момо Капор, академик Војислав Максимовић, академик Гојко Ђого, академик Рајко Петров Ного, проф. др Јован Делић (замјеник предсједника Савјета), проф. др. Алекса Буха, др Саво Скоко, проф. др Ристо Тубић, Војислав Топаловић - предсједник Главног одбора просвјете, др Гојко Савановић - министар просвјете и културе Републике Српске, Бранко Џелетовић - предсједник Просвјете у Билећи, Велимир Авдаловић - предсједник Просвјете у Гацку, Миладин Самарџић - начелник општине Билећа, Милан Радмиловић - начелник општине Гацко, Владимир Милошевић и Видак Ковачевић - "Фонд Владимир и Светозар Ћоровић", Радослав Братић (главни и одговорни уредник), Радомир Бегенишић, Бранко Тупањац, Михајло Лабало, Славољуб Авдаловић-Белко, Драган Кешељ и Зоран Бутулија.

Редакција: Радослав Братић (главни и одговорни уредник), проф. др Милош Ковачевић (замјеник главног и одговорног уредника), Никола Асановић (секретар редакције), мр Момчило Голијанин, проф. др Горан Максимовић, мр Ранко Поповић, др Милослав Шутић, др Мићо Цвијетић, др Доброслав Ћук, Шћепан Алексић, Новица Телебак, Оливера Доклестић, Ђорђо Сладоје, Никола Баћевић, Мирослав Тохољ и Божо Тепавчевић.

Часопис је уписан у регистар јавних гласила Министарства просвјете и културе Републике Српске под бројем 6-01-1895/03. Излази четири пута годишње. Цијена за један примјерак 10 КМ или 5 евра, односно динарска противвриједност према текућем курсу евра (за иностранство двоструко).

Инструкције за претплату из иностранства
Девизни рачун

Nikola Asanović, sekretar redakcije Nove Zore

INXTERMEDIARY: 56 A 
400876934100 SWIFT: COBADEFF 
COMMERZBANK AG FRANKFURT 
GERMANY 
OR 
935963900 SWIFT: DEUTDEFF 
DEUTSCHE BANK AG FRANKFURT GERMANY 
OR 
2000193009851 SWIFT: PNBPUS3NNYC 
WACHOVIA BANK, NA NEW YORK INTERNATIONAL 
Acc. WITH INSTITUTION: 57A 
KLHBBA 2B 
HYPO ALPE ADRIA BANK AD 
i ф ЈУКИЋА 9 
BiH-78 000 БАЊАЛУКА, СРПСКА 

BENEFICIARY: 
540100-018959558 
СРПСКО ПРОСВЈЕТНО И КУЛТУРНО ДРУШТВО ПРОСВЈЕТА КРАЉА АЛЕКСАНДРА 25 
БиХ - 89 120 БИЛЕЋА, СРПСКА

Адреса Редакције:
Билећа 
Краља Александра 25
Телефон/Факс + 387 59 370 133

Београд:
Маршала Бирјузова 14
Телефон + 381 11 328 15 87
Е-маил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Потражите Нову Зору на адреси http://www.novazora.org.yu/

Уводни текст у првом броју "НОВЕ ЗОРЕ"

НОВА ЗОРА - И ПУТОКАЗ И ОБАВЕЗА

Радослав Братић, главни и одговорни уредник Нове Зоре

Херцеговина данас нема ниједан књижевни часопис. Ни-једног издавача. Изгубила је много становника и дио територије. Изгубила је најважније архиве и библиотеке.

Требиње би, са Дучићевом Грачаницом, требало да постане нова културна и духовна престоница остатка Херцеговине. Томе доприносе високе школе и факултети које су Требињци успјели да отворе и које ће тек отварати... Србиње је, заслугом Просвјете, неко вријеме, покушало да направи централну библиотеку, али и ту су се изгледа јавили неспоразуми. Билећка и гатачка Просвјета, преко Ћоровићевих сусрета писаца, који трају ево седму годину, настоје да буду покретачи културних збивања у ширем простору. Томе ће допринијети и нови услови, створени уступањем старог Дома армије у Билећи од стране ВРС, који ће Општина Билећа ставити на располагање искључиво за кулутру - прије свега Просвјети. Биће то својеврсни културни центар. И дио зграде Парохијског дома у Гацку, заслугом Владике, припашће просвјетарима.
Херцеговина данас нема ниједног члана Владе Републике Српске. Није ваљда да смо важни само када треба бранити земљу и ратовати.
Главни комесари и мешетари из свијета забрањују све што им се хоће, па чак и легално изабране представнике народа. Насрћу на једва створену државу и пријете да је укину.
Има више од сто година откако је, у Мостару, 1896, под уредништвом Шантића, Ћоровића, Дучића и Шола почео да излази лист за забаву, поуку и књижевност - чувена мостарска Зора. Одмах је око себе окупила све што вриједи у српској култури и књи-жевности. У Београду тога доба , и у српству уопште, нема важнијег писца а да не објављује на страницама Зоре. Има прича везана за долазак Сима Матавуља у Мостар. На питање шта ће им дати за часопис, Матавуљ је одговорио да нема ништа ново. Уредници га затворише у хотелску собу и рекоше му да до сванућа напише свој рад. Јутро је освануло са Пилипендом.
Мало касније, у Бечу и Прагу почела је да излази Српска зора, која је била наглашено национална. У складу са временом.
Размишљајући о називу овог часописа, прва идеја је била да га назовемо Српска зора. У картотеци Народне библиотеке Србије, има двадесетак наслова Српске зоре. Нова зора је варијација на исту тему, и зато је то име и усвојено. Издавач часописа је Просвјета, једна од најзначајнијих културних установа на лије-вој обали ријеке Дрине. Нарочито Просвјета из Билеће и Гацка.
Зора је у Херцеговини путоказ сваком новом часопису, али и голема обавеза. Већ клецамо под теретом толиког и таквог насљеђа. Трудићемо се да мислимо на ону Зору. Али и да радимо како нас бриге и обавезе не би угушиле.
У Савјету часописа су најзначајнији, углавном херцеговачки писци, академици и научници. И Редакција је састављена од људи из свих херцеговачких крајева.
Часопис би требало да буде и својеврсна хроника културе Херцеговине, а повремено и Републике Српске. И других српских простора. И не само њих. Осим тога, повремено ћемо објављивати и радове из науке и привреде.
Сви ратови и устанци у Европи, у последња дватри вијека, некако су у Херцеговини имали најжешћи одјек и остављали крваве трагове. Самјераваћемо старе ожиљке са овим најновијим.
Гледаћемо Херцеговину кроз призму свесрпских простора и свесрпски простор кроз Херцеговину. Али и кроз свијет - онај који нам је наклоњен, и онај који нам наклоњен није.
Српски језик, овај вуковски, доживљава свакојаке ударе и прекрајања. Поново се ради на забораву нашег првог писма - ћирилице. Нова зора се штампа ћирилицом. Трудићемо се да и о овим зебњама проговоримо.
Позивамо читаоце и претплатнике да буду стрпљиви и да нас подрже. И од њих ће зависити будућност Нове зоре. Очекујемо помоћ донатора и претплатника.

Радослав Братић