Нова Зора

Адреса Редакције:
Билећа 
Краља Александра 25
Телефон/Факс + 387 59 370 133

Београд:
Маршала Бирјузова 14
Телефон + 381 11 328 15 87
Е-маил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Потражите Нову Зору на адреси http://www.novazora.org.yu/

Уводни текст у првом броју "НОВЕ ЗОРЕ"

НОВА ЗОРА - И ПУТОКАЗ И ОБАВЕЗА

Радослав Братић, главни и одговорни уредник Нове Зоре

Херцеговина данас нема ниједан књижевни часопис. Ни-једног издавача. Изгубила је много становника и дио територије. Изгубила је најважније архиве и библиотеке.

Требиње би, са Дучићевом Грачаницом, требало да постане нова културна и духовна престоница остатка Херцеговине. Томе доприносе високе школе и факултети које су Требињци успјели да отворе и које ће тек отварати... Србиње је, заслугом Просвјете, неко вријеме, покушало да направи централну библиотеку, али и ту су се изгледа јавили неспоразуми. Билећка и гатачка Просвјета, преко Ћоровићевих сусрета писаца, који трају ево седму годину, настоје да буду покретачи културних збивања у ширем простору. Томе ће допринијети и нови услови, створени уступањем старог Дома армије у Билећи од стране ВРС, који ће Општина Билећа ставити на располагање искључиво за кулутру - прије свега Просвјети. Биће то својеврсни културни центар. И дио зграде Парохијског дома у Гацку, заслугом Владике, припашће просвјетарима.
Херцеговина данас нема ниједног члана Владе Републике Српске. Није ваљда да смо важни само када треба бранити земљу и ратовати.
Главни комесари и мешетари из свијета забрањују све што им се хоће, па чак и легално изабране представнике народа. Насрћу на једва створену државу и пријете да је укину.
Има више од сто година откако је, у Мостару, 1896, под уредништвом Шантића, Ћоровића, Дучића и Шола почео да излази лист за забаву, поуку и књижевност - чувена мостарска Зора. Одмах је око себе окупила све што вриједи у српској култури и књи-жевности. У Београду тога доба , и у српству уопште, нема важнијег писца а да не објављује на страницама Зоре. Има прича везана за долазак Сима Матавуља у Мостар. На питање шта ће им дати за часопис, Матавуљ је одговорио да нема ништа ново. Уредници га затворише у хотелску собу и рекоше му да до сванућа напише свој рад. Јутро је освануло са Пилипендом.
Мало касније, у Бечу и Прагу почела је да излази Српска зора, која је била наглашено национална. У складу са временом.
Размишљајући о називу овог часописа, прва идеја је била да га назовемо Српска зора. У картотеци Народне библиотеке Србије, има двадесетак наслова Српске зоре. Нова зора је варијација на исту тему, и зато је то име и усвојено. Издавач часописа је Просвјета, једна од најзначајнијих културних установа на лије-вој обали ријеке Дрине. Нарочито Просвјета из Билеће и Гацка.
Зора је у Херцеговини путоказ сваком новом часопису, али и голема обавеза. Већ клецамо под теретом толиког и таквог насљеђа. Трудићемо се да мислимо на ону Зору. Али и да радимо како нас бриге и обавезе не би угушиле.
У Савјету часописа су најзначајнији, углавном херцеговачки писци, академици и научници. И Редакција је састављена од људи из свих херцеговачких крајева.
Часопис би требало да буде и својеврсна хроника културе Херцеговине, а повремено и Републике Српске. И других српских простора. И не само њих. Осим тога, повремено ћемо објављивати и радове из науке и привреде.
Сви ратови и устанци у Европи, у последња дватри вијека, некако су у Херцеговини имали најжешћи одјек и остављали крваве трагове. Самјераваћемо старе ожиљке са овим најновијим.
Гледаћемо Херцеговину кроз призму свесрпских простора и свесрпски простор кроз Херцеговину. Али и кроз свијет - онај који нам је наклоњен, и онај који нам наклоњен није.
Српски језик, овај вуковски, доживљава свакојаке ударе и прекрајања. Поново се ради на забораву нашег првог писма - ћирилице. Нова зора се штампа ћирилицом. Трудићемо се да и о овим зебњама проговоримо.
Позивамо читаоце и претплатнике да буду стрпљиви и да нас подрже. И од њих ће зависити будућност Нове зоре. Очекујемо помоћ донатора и претплатника.

Радослав Братић