 Prvi književni konkurs (Litterär tävling!) Dijaspora/Diaspora je realizovala još 2001. godine na švedskom jeziku, kada je nakon tri godine pojavljivanja od svjih čitalaca, tražila da sa samo tri rečenice opišu rodni grad ovog časopisa. Na taj izazov odazvalo se desetine autora. Aktuelni književni konkurs o Životu Srba u rasejanju treći je u nizu iza kojeg stoji ovaj časopis sa osamnaestogodišnjim stažom. U želji da afirmiše pisanu reč i ćirilično pismo Dijaspora Online će već u januaru naredne godine raspisati novi konkurs o životu naših ljudi u rasejanju. |
Dvojezični švedsko-srpski časopis za kulturuDiaspora/Dijasporau maju mesecu (2016.) objavio je konkurs za izbor priča na temuŽivot Srba u rasejanju. Bio je to četvrti književni konkurs ovog časopsa a treći na istu temu.
Ovog puta priče je trebalo pisati ćiriličnim pismom iorganizatoru ih dostavljati isključivo elektronskim putem. Priča je mogla imati do 2500 reči ili oko 14.000 karaktera. Zahtev je bio da se priče potpisuju šifrom a njeno rešenje trebalo je poštom dostaviti na adresu organizatora konkursa.
Do zakazanog datuma 31. avgusta 2016. godine, kada je konkurs završen, pristiglo je 78 radova koji su ispunjavali uslove. Selektor konkursa, književnikTihomir Levajac, inače, autor najuspelije priče na našem prvom konkursu 2003. godine tokom septembra meseca odabrao je 7 radova koji su objavljeni, prema uslovima konkursa, pod šifrom. Na portalu Dijaspore bili su dostuni sudu javnosti od 1. oktobra.
Autori odabranih radova su: Daragiša Eraković,Tužni ljudi(šifraMantra), Živko Đuza,Od Varcara do Mrkonjić Grada(šifraZelenikovac), Zdravko Goranović,Moj prvi poso u Nemačkoj(šifraŽak Gorn), Stamen Milovanović,Haron(šifraDubovski), Snežana Marko-Musinov,Neka živi sloboda izbora(šifraOkram58), Danilo Perišić,Priča o čoveku koji je uhvatio munju(šifra119340) i Branko Popović,Veš-mašina(šifraMiles).
Kako su postojale tehničke mogućnosti da se sa jednog računara glasa samo jednom, organizator se opredelio da najbolju priču odaberu čitaoci net-izdanja časopisa. Učinjeno je to iz više razloga; zbog doprinosa afirmaciji lepe reči maternjeg jezika i ćiriličnog pisma i da se, što je veoma bitno, među čitaocima u rasejanju, kojima se časopis obraća, afirmiše radost čitanja ali i pisanja o vlastitom život u tuđinštinama.
Sistem glasanja odvijao se normalno do polovine oktobra, kada je došlo do ”upada” na stranicu časopisa. Očigledno da je to učinjeno zbog priča koje su pristigle na konkurs i koje su objavljenje. Neko (pojedinac ili grupa), dakle, istraživao je mogućnost upada u program za glasanje i da utiče(u) na rezultate glasanja. Ovaj pokušaj je osujećen. Nakon ovog događaja organizator je učinio to što je objektivno jedino bilo moguće učiniti - povukao je odluku o načinu glasanja dok je slučaj prijavljen nadležnim službama. Za sada možemo reći, da izdavač raspolaže sa IP adresom sa koje je izvršen upad u sistem glasanja i u kojem se mestu nalazi. Možemo, za sada, reći da se IP adresa ne nalzi u Švedskoj.
Organizator se obratio dvojici pisaca iz mlađe generacije Mirku Vukoviću i Berislavu Blagojeviću, da uz selektora, književnika Tihomira Levajaca, pregledaju priče i, zajedno, odaberu najuspeliju pripovest o životu Srba u rasejanju.
Prema oceni žirija odabrane priče pristigle na konkurs Dijaspore dosta su različite. Razlikuju se tematski, po stilu i estetici, elokvenciji i bogatstvu jezika i izraza. Negde je glavni junak radnik na bauštelu, dok je u drugoj priči glavni junak naš poznati naučnik. U jednoj priči junak je živ, u drugoj putuje u zavičaj na večni počinak. U jednoj priči prati se istorija jedne porodice (i prostora), dok se u drugoj autor vraća još dalje u prošlost, koristeći reference iz grčke mitologije.
Zajedničko svim pričama jeste čitanje koje, nekako, ide uz – tišinu. Ima se utisak da su tišina i tuđina poput dve nerazdvojne sestre.
Žiri je ocenio da jeHaron(šifra Dubovski) najliterarnija priča koja ima lepu dramsku (rekli bi i filmsku)atmosferu, jezički je najkultivisanija, izrazom najkompletnija od pristiglih priča sa dobro realizovanom idejom kroz zanimljive narative. Uz preplitanje realnog i imaginacije, života i smrti, monologa i dijaloga, ovozemaljskog i onostranog, stvarnosti i mitologije, uspešno je oslikan život u tuđini i melanholija za zavičajem.
Autor provonagrađene priče je Stamen Milovanović iz Niša.
Prvonagrađenom autoru pripada novčana nagrada u visini prosečnog ličnog dohotka u Republici Srbiji za prošlu godinu, dok će priča Haron biti prevedena i objavljena i na švedskom jeziku.
Za organizatora konkursa
Aco Dragićević, urednik Dijaspore
