25. maj 2016. godine
Dvojezični švedsko-srpski časopis za kulturu DIJASPORA / DIASPORA iz Stokholma (Švedska)http://www.dijaspora.nu raspisuje: KNJIŽEVNI KONKURS za kratku priču o životu Srba u rasejanju
Priče u elektronskom obliku pisane u MS Word i ćiriličnim pismom dostavljaju se isključivo elektronskim putem na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli./ Priča može imati do 2500 reči ili oko 14.000 karaktera, sa marginama 2,5 centimetra.
Priče se potpisuju šifrom. Šifra se upisuje u gornjem levom uglu, iznad naslova priče. Rešenje šifre sa naslovom priče sa kojom autor konkuriše i kratkom biografijom autora šalje se poštom (ne preporučeno i ne sa biografijom u rukopisu) na adresu DIASPORA, Åsbovägen 68, 152 52 Södertälje, Sweden.
Na poleđini koverte obavezno napisati šifru.
Zainteresovani autori za učešće na konkursu ne mogu slati priče koje su ranije objavljivane u knjigama, štampanim ili elektronskim medijima.
Časopis DIJASPORA zadržava autorska prava za priče koje čitaoci odaberu za najuspešnije.
Prispele radove pregledaće recenzent-selektor konkursa, književnik Tihomir Levajac iz Banja Luke1, autor prvonagrađene priče na konkursu ovog časopisau 2003. godini. Shodno kriterijumima konkursa, priče koje kvalitetom zaslužuju da budu objavljene, selektor će proslediti izdavaču da ih objavi i učini dostupnim javnosti u onlajn izdanju Dijaspore. Posetioci portala http://www.dijaspora.nu/ isključivo će svojim glasovima uticati na plasman priča koje će biti publikovane pod šifrom.
Konkurs je otvoren od 1. juna 2016. godine do 31. avgusta 2016. godine. Pristigli radovi, nakon selekcije, 30. septembra biće dostupni javnosti u posebnoj rubrici onlajn izdanja časopisa koja će nositi ime Književni konkurs Dijaspore. Ponavljamo da će priče biti objavljene pod šifrom. Nakon tromesečnog perioda, na osnovu glasova čitalaca, biće izvršeno rangiranje priča i objavljeni rezultati konkursa kao i ime autora prvonagrađene priče sa ranije dostavljenom biografijom autora.
Na portalu časopisa ostaje prvonagrađena priča dok će ostale priče biti uklonjene.
Prvoplasiranoj kratkoj priči na književnom konkursu časopisa Dijaspora / Diaspora2biće obezbjeđen prevod na švedski jezik dok će joj pripasti i novčana nagrada u visini prosečnog mesečnog neto ličnog dohotka u Republici Srbiji za prethodnu godinu te objavljivanje u štampanom godišnjaku časopisa Dijaspora.
Književni konkurs dvojezičnog švedsko-srpkog časopisa za kulturu realizuje se uz finansijsku podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.
----------------------
1Tihomir Levajac, (Kačulice, Čačak, 1937.) prozni pisac: romani (Za sunčanim krugom, U krugu svetiljke, Kružno kretanje, Jopet Sudanija; putopis: Sanjao sam Kanadu, drame: Brod koji nije lađa. Živi između Banja Luke, Kačulica i Kanade. Član je Udruženja književnika Srpske i Srbije.
2Dijaspora/Diasporaje dvojezični časopis za kulturu koji izlazi na srpskom i švedskom jeziku. Baziran je u Stokholmu (Švedska). Prvi broj pojavio se u januaru 1998. godine. Od početka časopis je podjednako okrenut švedskom i srpskom čitaocu u ovoj zemlji. Dijaspora ali i Diaspora preuzela je na sebe obavezu da čitaocuponudi produbljenu i u neki od novinskih izraza uobličenu informaciju o dve kulture. To je jedan od prvih medija koji na globalnoj mreži neguje ćirilično pismo a na njenim stranicama živi rubrika ”Život ćirilice”. Na stranicama Dijaspore javljala su se i javljaju seznačajna imena iz srpske i švedske književnosti- posebno švedski slavisti koji su vrsni poznavaoci kretanja u srpskoj književnosti. U prilog ovoj tvrdnji izdvojićemo podatak da sešest od deset najznačajnjih dela napisanih u dvadesetom veku na srpskom jeziku mogu pročitati na švedskom. Taj podatak bio je podsticaj za časopis da istraži i u svojim izdanjima, štampanom i elektronskom, objavi pregled srpskih pisaca na švedskom jeziku.Reč je o biblioteci od stotinjak knjiga.
Reč dve o još jednom istraživanju. Na srpskom jeziku u Švedskoj su izlazili ovi listovi: ”Jugoslovenski list”. Nakon raspada zemlje promenio ime u ”Naš list” pod kojim je, pre gašenja, kratko izlazio. Zatim tu su ”Lastavica”, ”Susreti” , ”Jugosloven” (urednik Marko Milunović, prvi broj pojavio se 1959. godine a poslednji od 212 brojeva izašao je iz štampe 1988.), ”Mi u Švedskoj”, ”Glas Srba” (List Srpskog saveza u Švedskoj). Izlazili su i ovi crkveni listovi; ”Duhovni sejač”, ”Svetosavlje”, ”Svetosavnik” ”Blagovesti”, ”Naša crkva” (pokretač i prvi urednik bio je prota dr Života Mihajlović. Posle pet brojeva 1972. godine list je prerastao u glasilo Britansko skandinavske eperhije od kada nosi ime ”Crkva” pod kojim i danas izlazi). Nakon novog talasa useljenika devedesetih godina minulog veka pokrenuto je više listova. Danas je, od svih glasila, aktivna jedino Dijaspora koja se obraća svojim čitaocima ravnomerno na srpskom i švedskom jeziku. Osamnaestogodišnjica izlaženja časopisa obeležena je publikovanjem knjige Saputnik i sabesjednik, svojevrsnim svedočanstvom o životu naših ljudi u svetu, ne samo na severu Evrope – ne samo onih koji su se utopili i odustali, već posebno o onima u tuđinštinama koji osećaju bilo naroda i srpskog jezika kojim zbore. Osnivač i urednik Dijaspore je novinar Aco Dragićević.
