Slovo uz ličnu kartu časopisa |
"Kulturni dodiri sreća su ljudi" Slika: Milić od Mačve: U starim novinama, koje se smatraju jednim od prvih u srpskom novinarstvu, Sima Milutinović Sarajlija zapisao je da "...narodi koji štogod znače, jer imaju jezik i bukvicu, među sobom novinam' se druže". Rečenica koja je zapisana pre više od 160 godina, dosegla je do naših dana ne gubeći na aktuelnosti. Iako je ovo era kompjutera, elektronike i Interneta - novine ne samo da opstaju, već se rađaju i nove. Uvažavajući sva dobra čovečanstva i njihovo stavljanje u funkciju ljudskih potreba, sumnjam da će proći vreme knjige i novina. Sumnjam, isto tako, da će se ljudi prestati družiti sa novinama. Novina može biti dobar saputnik i poželjan sabesednik. Sudbina i budućnost svake novine zavisila je od sadržaja koji je odbijao ili privlačio čitaoca. Koncepciju ove novine koja izlazi dvomesečno odredili su čitaoci. Na početku, 1998. godine, bila je samo ideja: dvojezični, srpsko-švedski časopis za kulturu. Sve ostalo rezultat je istraživanja pa prema tome i interesovanja čitalaca - šveđana ali i pre svega, useljenika prema kojima se novina okreće. Reč je o useljenicima iz bivše Jugoslavije, nekad najbrojnijoj useljeničkoj grupi u Švedskoj, a danas među najbrojnijim. Štampa se na srpskom jeziku, ekavskim i ijekavskim izgovorom, latiničnim i ćiriličnim pismom. Časopis uvažava jezik i pismo svojih saradnika koji pišu (ili su pisali) na jednom od jezika srpsko-hrvatskog jezičkog korpusa. Časopis nastoji da svojim čitaocima, posebno mlađim, omogući živu vezu sa maternjim jezikom, doprinoseći tako da druga, a evo stasava i treća generacija, ima mogućnosti za više druženja sa jezikom. Neobično je važno da deca uče i znaju jezik svojih roditelja i da poznaju kulturu kojoj pripadaju. To je, izvesno je, sigurniji put da mladi ljudi uspešnije izgrađuju tolerantnost prema drugim ljudima a posebno drugačijim kulturama. Samo onaj ko poznaje svoju može poštovati tuđu kulturu. Dijaspora donosi priloge o običajima, tradiciji, religiji ali i književne priloge srpskih i švedskih pisaca, traga za starim, prati nove prevode sa jednog na drugi jezik. Trudi se da bude objektivan i temeljit hroničar života koji teče kao nešto između "sada i ovde" i "tamo daleko". Dijaspora je istinski časopis za kulturu, otvoren prema svima kojima na srcu leži maternji jezik, tolerancija prema drugačijim mišljenjima, prema svima koji poznaju svoju i švedsku kulturu, književnost, tradiciju, običaje, religiju a žele to što znaju i umeju, da saopšte drugima, da i na taj način - preko stranica časopisa - grade univerzalne mostove među ljudima i različitim kulturama. Dijaspora, sa jasno isprofilisanim rubrikama - angažujući sposobne saradnike - donosi i obrazovne teme. Nastoji da izraste u savremen porodični magazin u kojem svi ukućani mogu pronaći nešto za sebe. Urednik Sa stranica Internet izdanja DIJASPORE / DIASPORE pozivamo vas da se priključite pretplatnicima, ali isto tako, pozivamo vas i na saradnju - da uvažavajući i negujući jezik naših domaćina (švedski), još više maternjim jezikom "govorimo i pišemo, prečišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo" onako kako nam je Vuk Stefanović Karadžić ostavio u nasleđe. Glavni i odgovorni urednik: |