listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Нове Књиге

Шта су све открили деда и унук читајући ”Буквар са читанком”

Бојана Љубеновића и Александра Ћотрића?

 

0206201 1          Од када сам први пут прелистао „занимљиви буквар са историјском читанком за децу у расејању“ тражим одговор на два питања.

          Прво, има ли овај заиста занимљиви буквар шансу да му наша деца расејана по свету, поред изазова њиховој радозналости које налазе на мобилним телефонима и другим савремним играчкама, посвете пажњу коју би својим садржајем и ликовном обрадом заслуживао?

          Друго, може ли овај буквар да савлада препреке постављене од оних који верују да познавање матерњег језика и писма не само да није важно, него да може и да штети настојању да се успе у свету и да дође до руку већег броја наше деце?

          У одговору на прво питање позвао сам у помоћ мог најбољег другара, четверогодишњег унука Никшу. Он зна да, када му се и поред постављених ограничења, телефон нађе у рукама, заборави на околину бавећи се игрицама. Показао сам му буквар баш кад је успео да измоли своје време са телефоном. Одмах је прихватио предлог да му деда чита нову књигу.

0206201 2          Већ код слова А и песмице Бојана Љубеновића посвећене овом слову почео је са својим коментарима – „Баш смешно деко, како ајкула може да говори“. Прихватио је објашњење да је то само бајковита песмица у којој треба да буде што више речи које почињу са словом које учимо. Никша је наставио да примећује много штошта о садржају написаном око сваког слова. Код слова Ф и шишања фазана није пропустио да каже како смо ми (деда и унук прим. ред.), у војсци младе војнике звали фазани. Никша иначе често каже како смо он и ја служили војску а тата, мама и бака нису па немају појма ни о шишању фазана. Код слова Ч је приметио да и он воли да поједе чоколаду док рекнеш „кекс“. Како је слово ч и почетно у имену града који су аутори одабрали, сетио се бакиних рођака ”који путују у Чачак, живе у Америци, а родили су се у Мостару где се родио и Алекса Шантић”, на што га је деда поново подсетиокод последњег слова азбуке.Било како било унукје савладао сва слова у азбуци уз помоћ занимљивог буквара. Препознаје их без помоћи слика и сада учимо да их пише.           

          Када смо дошли до песама знао сам да ће му највише да се допадне десет љутих гусара Љубивоја Ршумовића, јер је од раније научио како је сваки љути гусар нестао из кревета. Колико је унук био, по ко зна који пут, одушевљен начином нестајања сваког љутог гусара толико је био љут због завршетка песме о младожењи врабцу. Нимало му се није свиђало што је у песми Љубише Симића лисица појела врабца, а нико га после тога није извадио из њеног стомака као баку у Црвенкапи или Седам јарића. На објашњење да лисица једе месо, питао је зашто није јела месо из оне месаре у којој смо нас двојица једном били у куповини. Било је ту још много питања, јер он, као и остала деца, не задовољава се само једним одговором. Обично након првог одговора уследи још неколико додатних питања. Да занимљиви буквар вреди највише ме је уверило то што су на свакој страници пљуштала питања мог унука Никше.

0206201 3          Са Никшом ћу још неко време да се враћам само на странице занимљивог буквара, а  на странице историјске читанке ћемо да сачекамо неко време, да их одшкринемо и упознајемо се са њиховим садржајем мало по мало. Историјска читанка, која у овој књизи скоро равноправно дели простор са букваром, не садржи само неке важне податке о историјским догађајима и личностима из српске историје. У њој се нашло места и за основне биографске податке и о познатим личностима из света књижевности, филма, музике и спорта, али и за податке о топонимима у Србији и објашњења неких појмова. У историјској читанки, после текста химне Србије и породичних стабала српских династија Немањића, Карађорђевића и Обреновића, наши мали сународници света, поново, у реду од слова А до Ш, могу да се упознају са историјским споменицима, догађајима и личностима за које се може рећи да су незаобилазни део српске историје.

          На сваком делу земаљске кугле свим Србима, па и оним најмлађим, најлакше је да људе, међу којима сада живе, подсете да су део народа који је дао велики допринос цивилизацији тако што ће да помену Николу Теслу. Они који можда нису чули за Николу Теслу, или не памте да су чули шта овај научник значи за свет, могли су да на телевизијском екрану виде како Новак Ђоковић осваја најпрестижније светске титуле. Многи мали Срби и Српкиње у дијаспори који желе да успеју у неком спорту, посебно у тенису, угледати ће се баш на Новака, као што ће их инспирисати и сазнање да су Јелена Јанковић и Ана Ивановић некада биле најбоље на свету.Никола Јокић и Богдан Богдановић, који су нашли своје место у историјској читанци, иако су још млади кошаркаши, још ће годинама бити инспирација онима који желе да достигну висине играња у НБА. Нема сумње да ће бити и питања откуд они ту.

          Простори Србије, матице српског народа, на којима се налази и Лепенски вир једно од најзначајнијих археолошких налазишта у свету, били су мета многих освајача. Зато је борба за очување српске државе и народа изнедрила многе јунаке достојне сталног сећања нових генерација. Аутори историјске читанке су имали и захвалан и тежак посао да већини од њих нађу одговарајуће место. Иако ни један посао одабирања не може да прође бе замерки, посебно кад је у питању одлука о личностима из новије историје који могу да стану у ред иза несумњивих историјских великана овог народа. Љубеновић и Ћортић тај посао су урадили коректно. Посебно ако се има на уму да је ова историјска читанка намењена најмлађим. Ако може да буде и разлога за питање како су се нека имена нашла у реду са оснивачем српске средњовековне државе Стефаном Немањом, његовим сином Растком, Светим Савом утемељивачем СПЦ, кнезом Лазаром који је јуначким отпором инвазији Османлија задужио и српство и Европу, јунака српских устанака за слободу и Првог светског рата, који је почео нападом велике силе на малу Србију, нема никога кога наша деца треба да се стиде.

          Хоће ли занимљиви буквар са историјском читанком да савлада баријере оних који верују да ће њихова деца лакше да успеју у свету, ако их ишчупају из српских корена? Њима би препоручио да најпре прочитају „Покондирену тикву“ Јована Стерије Поповића и да размисле колико личе на његову Фему. Онда нека набаве занимљиви буквар са историјском читанком, прелистају их и установе јесу ли писмени, односно знају ли сва ћирилична слова. Потом да покушају да одговоре на 15 питања из текста у књизи колико познајем Србију. Нека се не наљуте ако не знају одговоре на сва питања, њихова деца ће да знају, ако буду имала ову књигу коју и они могу понекад да прелистају. 

 

 

Буквар са читанком Бојана Љубеновића и Александра Ћотрића читао деда Милан (69) и коментарисао заједно са унуком Никшом (4). Фотографије друговања деке и унука са књигом снимио је Никшин тата Велибор Бекан